Nedovoljan broj u Parlamentarnoj delegaciji mogao bi suspendovati Srbiji pravo na glasanje. Parlamentarna Skupština Saveta Evrope dala je rok Srbiji da do aprila u svoju delegaciju uvrsti potrebni broj žena.
Sedmočlanu skupštinsku delegaciju trenutno muškog sastava zakon iz 2009. obavezuje na zastupljenost žena u međunarodnim organizacijama. Na to ih je upozorila i poverenica za zaštitu ravnopravnosti Nevena Petrušić.
„Moja preporuka se odnosi na dve stvari. Jedna da se vodi računa da se kada se priprema sastav delegacije da naši propisi zapravo predviđaju 30 odsto zastupljenosti i to ne jedna nego dve žene. Druga stvar je načelna preporuka da neke buduće delegacije uvek moraju imati 30 odsto žena. To je preporuka koja ide vladi i ministrastvima”, kaže poverenica za zaštitu ravnopravnosti.
Po logici stranačke raspodele u političkom životu Srbije muškarci dominiraju i to nije neka novost. Skupština Srbije je kao redak izuzetak.
Na mestu predsednice sedi Slavica Đukić Dejanović i upravo je ta institucija okasnila da izmeni svoj sastav, kaže Nataša Vučković, koja je kao zamenica člana delegacije Srbije boravila u Strazburu.
„Naša argumentacija je bila da nismo iamli dovoljno vremena, što je činjenica, jer smo imali raspravu o budžetu da izvršimo promenu sastava delegacije. U januaru nemamo zasedanje. Nisu nam mandati suspendovani. Tek ukoliko u aprilu ne budemo imali promenu možemo izgubiti pravo glasa”, kaže Nataša Vučković.
Svest i manir društva
Deklarativna politička volja za ravnopravnost polova, koja je zakonom iz 2009. definisana postoji i to malo ko spori u srbijanskoj javnosti, ali još više poštuje.
Lejla Ruždić, aktivistkinja koja se decenijama zalaže za rodnu ravnopravnost, i dugogodišnja predsednica odbora za rodnu ravnopravnost u Skuptini Srbije, veruje da su male šanse da se bilo šta u skorije vreme promeni u pozitivnom pravcu:
„U stvarnosti je to potpuno drugačije. Samo ako nas ne natera Savet Evrope i ulazak u EU. Sećate se da je pre nekoliko godina slovenačka delegacija nije primljena jer nije imala nijednu ženu. Sada naša parlamentarna delegacija je odredila četri žene koje su sve zamenice. Jednostavno naša svest ne dozvoljava da žene budu ravnopravno zastupljene i uglavnom su zastupljene kada su zamenice”, konstatuje Lejla Ruždić.
Građani i građanke Srbije, kako pokazuje naša anketa, kao po logici stvari prihvataju činjenicu da su žene gotovo marginalizovane u javnom sektoru i da njihova zastupljenost predstavlja slučajnost ili puko zadovoljavanje društvene forme.
Ravnopravnosti muškaraca i žena u praksi znači načelo jednakog. Žene su kada je reč o državnim i javnim funkcijama u Srbiji obično ne rezervnom položaju. Pokazuje to i spisak parlamentarne delegacije pri Savetu Evrope koji očito nije sačinjena uz poštovanje rodne ravnopravnosti.
„Pa ja mislim da je ta svest formirana vekovima i prosto je to jedan manir našeg društva da je muškarac glava porodice, znači glava države, porodice, preduzeća - znači svake institucije. I to je tako. Borba za više žena u politici se vodi od 2000. godine. Nažalost nema tu iskrenih, jednakih mogućnosti ravnopravnosti za muškarce i žene”, zaključuje Lejla Ruždić.
Sedmočlanu skupštinsku delegaciju trenutno muškog sastava zakon iz 2009. obavezuje na zastupljenost žena u međunarodnim organizacijama. Na to ih je upozorila i poverenica za zaštitu ravnopravnosti Nevena Petrušić.
„Moja preporuka se odnosi na dve stvari. Jedna da se vodi računa da se kada se priprema sastav delegacije da naši propisi zapravo predviđaju 30 odsto zastupljenosti i to ne jedna nego dve žene. Druga stvar je načelna preporuka da neke buduće delegacije uvek moraju imati 30 odsto žena. To je preporuka koja ide vladi i ministrastvima”, kaže poverenica za zaštitu ravnopravnosti.
Po logici stranačke raspodele u političkom životu Srbije muškarci dominiraju i to nije neka novost. Skupština Srbije je kao redak izuzetak.
Na mestu predsednice sedi Slavica Đukić Dejanović i upravo je ta institucija okasnila da izmeni svoj sastav, kaže Nataša Vučković, koja je kao zamenica člana delegacije Srbije boravila u Strazburu.
„Naša argumentacija je bila da nismo iamli dovoljno vremena, što je činjenica, jer smo imali raspravu o budžetu da izvršimo promenu sastava delegacije. U januaru nemamo zasedanje. Nisu nam mandati suspendovani. Tek ukoliko u aprilu ne budemo imali promenu možemo izgubiti pravo glasa”, kaže Nataša Vučković.
Svest i manir društva
Deklarativna politička volja za ravnopravnost polova, koja je zakonom iz 2009. definisana postoji i to malo ko spori u srbijanskoj javnosti, ali još više poštuje.
Lejla Ruždić, aktivistkinja koja se decenijama zalaže za rodnu ravnopravnost, i dugogodišnja predsednica odbora za rodnu ravnopravnost u Skuptini Srbije, veruje da su male šanse da se bilo šta u skorije vreme promeni u pozitivnom pravcu:
Ruždić: naša svest ne dozvoljava da žene budu ravnopravno zastupljene i uglavnom su zastupljene kada su zamenice.
„U stvarnosti je to potpuno drugačije. Samo ako nas ne natera Savet Evrope i ulazak u EU. Sećate se da je pre nekoliko godina slovenačka delegacija nije primljena jer nije imala nijednu ženu. Sada naša parlamentarna delegacija je odredila četri žene koje su sve zamenice. Jednostavno naša svest ne dozvoljava da žene budu ravnopravno zastupljene i uglavnom su zastupljene kada su zamenice”, konstatuje Lejla Ruždić.
Građani i građanke Srbije, kako pokazuje naša anketa, kao po logici stvari prihvataju činjenicu da su žene gotovo marginalizovane u javnom sektoru i da njihova zastupljenost predstavlja slučajnost ili puko zadovoljavanje društvene forme.
Ravnopravnosti muškaraca i žena u praksi znači načelo jednakog. Žene su kada je reč o državnim i javnim funkcijama u Srbiji obično ne rezervnom položaju. Pokazuje to i spisak parlamentarne delegacije pri Savetu Evrope koji očito nije sačinjena uz poštovanje rodne ravnopravnosti.
„Pa ja mislim da je ta svest formirana vekovima i prosto je to jedan manir našeg društva da je muškarac glava porodice, znači glava države, porodice, preduzeća - znači svake institucije. I to je tako. Borba za više žena u politici se vodi od 2000. godine. Nažalost nema tu iskrenih, jednakih mogućnosti ravnopravnosti za muškarce i žene”, zaključuje Lejla Ruždić.