Telekom Austrija saopštio je da je dobio obaveštenje Ministarstva finansija Srbije o produženju roka do 3. maja, za poboljšanje svoje ponude za kupovinu 51 odsto akcija Telekoma Srbija.
I dok deo ekonomista spekuliše da se produžavanjem roka Austrijancima izašlo iz okvira zadatih tenderom i da Vlada Srbije prosto moli jedinog ponuđača da pošto-poto kupi Telekom, saradnici Cvetkovićevog kabineta i ekonomski stručnjaci iz Beča smatraju da je razlog ovog produžavanja rokova tempo rada srpske Komisije za zaštitu konkurencije.
Vlada Srbije je po drugi put produžila rok Telekomu Austrije da poboljša ponudu za kupovinu većinskog paketa akcija Telekoma Srbije.
Austrijska kompanija se jedina javila na tender, ali je ponudila samo 950 miliona evra za kupovinu srpskog operatera i 450 miliona evra za investicije, uprkos tome što je Vlada Srbije utvrdila da je minimalna cena za preuzimanje većinskog vlasništva u Telekomu 1,4 milijarde evra.
Čini se da dobar deo objašnjenja za ovo produžavanje roka leži u Komisiji za zaštitu konkurencije. Naime, Komisija je početkom marta odbacila zahtev Telekoma Austrija, dostavljen krajem januara, da se po hitnom postupku izjasni o prijavi nameravane koncentracije vlasništva. Komisija će odluku doneti tek krajem maja, a austrijski kupac, čija cena će, logično, zavisiti i od njene odluke, o kupovini mora da odluči do 3. maja. Sva je prilika ili da će Vlada ponovo produžavati rok Telekomu Austrija dok Komisija za zaštitu konkurencije ne obavi svoj posao ili da će ova, ipak, morati da ubrza tromesečni postupak analize tržišta.
Jurij Bajec, ekonomski savetnik premijera Srbije Mirka Cvetkovića, u izjavi za Radio Slobodna Evropa, takođe veruje da dodatni rok za odluku koji je zatražio austrijski partner ima veze sa tempom rada Komisije za zaštitu konkurencije.
„Ja mislim da oni imaju problem sa antimonopolskom komisijom, u tom smislu da ne žele da uđu u transakciju koja bi im kasnije eventualno stvarala probleme u toj oblasti. Naravno, Komisija može doneti zaključak da bez obzira što bi Telekom Austrija, ako bi kupio srpski Telekom, stekao većinsko učešće na tržištu, to ne bi nužno značilo i zloupotrebu takvog položaja. Drugim rečima, antimonopolska komisija sagledava situaciju u kojoj bi neko takvu poziciju zloupotrebio, a to bi na ovom tržištu bilo teško verovatno, s obzirom na prisustvo Telenora i drugih operatera. Istini za volju, oni bi dobili povlašćenu poziciju u fiksnoj telefoniji, ali ona je već i sada takva. Ne znam, dakle, zašto Komisija za zaštitu konkurencije radi po tom takozvanom normalnom postupku, ali to je samostalno telo i izvršna vlast na njega ne utiče. Što se, pak, Vlade Srbije tiče, ona ima tog jednog ponuđača koji i ponudom i insistiranjem na produžetku pregovora pokazuje interes da ostane u igri, a Vladi je, razume se, stalo do toga da dođe do rezultata koji joj odgovara, što je zadata minimalna cena. Dakle, u tom smislu, ja ne smatram da je neki veliki problem što se cela priča produžava za dve nedelje“, kaže Bajec.
Zavrzlama
Pojedini ekonomisti, poput Milana Kovačevića, konsultanta za strana ulaganja, smatraju, međutim, da u prodaji Telekoma više nije reč o tenderom zadatim okvirima već o pregovorima s jednim partnerom, bez ikakvog krajnjeg roka.
Kovačević uz to ocenjuje da produženi rok dat austrijskom ponuđaču pokazuje da Vlada očajnički, pošto-poto, želi da proda Telekom.
„Vlada stvarno traljavo postupa jer ako su uslovi tendera bili poznati, ako je posle tendera bila predviđena čak i aukcija, onda je bilo nelogično određivati minimalnu cenu. Drugo, kad je tender bio okončan samo jednom ponudom od 950 miliona evra, onda je trebalo reći da tender nije uspeo i tražiti drugo rešenje. Ovo što Vlada sada radi je direktni pregovor samo sa jednim ponuđačem, bez javnosti i transparentnosti“, ocenjuje Kovačević.
Negativne ocene iznosi i potpredsednik Demokratske stranke Srbije Nenad Popović, koji kaže da Vlada koja je samouvereno tvrdila da je minimalna cena za 51 odsto akcija Telekoma 1,4 milijarde evra i da neće uzimati u obzir ponude ispod ove cene, „sada moli kupca koji je ponudio 950 miliona evra da ponudi više“.
U saopštenju Demokratske stranke Srbije stoji i zahtev da se u parlamentu hitno otvori rasprava o prodaji Telekoma, kako bi Vlada poslanicima i narodu objasnila zašto poklanja to preduzeće i kako bi se utvrdila odgovornost za ovu, kako se navodi, međunarodnu bruku, koju je doživela sa sprovođenjem tendera.
Vladimir Gligorov iz bečkog Instituta za ekonomska istraživanja ocenjije da je razlog što austrijski kupac još nije dostavio poboljšanu ponudu to što još uvek nema mišljenje Komisije za zaštitu konkurencije. On ne deli gledišta da Vlada očajnički nastoji da pošto-poto proda Telekom zbog akutne potrebe za keš injekcijom, koju još nasušnijom čine bližeći se izbori.
„Ništa se u ekonomskoj situaciji Srbije nije radikalno promenilo u poslednje dve nedelje, dva meseca ili čak i godinu dana. Reč je o tome da kupac ne može da ponudi konačnu cenu sve dok ne zna odluku antimonopolske komisije“, rekao je Gligorov.
Naš sagovornik odbacuje i tvrdnje da Vlada Srbije pregovarajući sa austrijskom kompanijom krši odredbe raspisanog tendera za prodaju Telekoma:
„Koliko ja razumem, unapred je bilo rečeno da će se, ukoliko bude bilo više ponuđača, organizovati javna aukcija, a da će se, ukoliko se pojavi samo jedan, sa njim pregovarati o tome kako će se ta pogodba sklopiti. A to je upravo ova situacija u kojoj se prodavac, odnosno, Vlada Srbije nalazi“, kaže Gligorov.
Srpska vlada sasvim sigurno neće spustiti tenderom određenu minimalnu cenu za Telekom Srbija, kaže Jurij Bajec, koji dodaje da bi to bilo i pravno nemoguće jer bi predstavljalo kršenje uslova tendera. Upitan očekuje li uspešan ishod pregovora sa Telekomom Austrija, savetnik premijera Srbije kaže:
„Telekom Austrija bi, da nije zainteresovan, nakon svoje ponude odmah odustao od kupovine. Pošto veh po drugi put traži produžetak pregovora, očigledno mu je stalo do toga da kupi Telekom Srbije. Ja znam da su oni zainteresovani, ali i da hoće da budu sigurni da im to posle neće praviti neke probleme. Mislim da je to zavrzlama koja mora da se razmota i da je moguće da se nakon toga dođe do dogovora“, ocenjuje Bajec.
I dok deo ekonomista spekuliše da se produžavanjem roka Austrijancima izašlo iz okvira zadatih tenderom i da Vlada Srbije prosto moli jedinog ponuđača da pošto-poto kupi Telekom, saradnici Cvetkovićevog kabineta i ekonomski stručnjaci iz Beča smatraju da je razlog ovog produžavanja rokova tempo rada srpske Komisije za zaštitu konkurencije.
Vlada Srbije je po drugi put produžila rok Telekomu Austrije da poboljša ponudu za kupovinu većinskog paketa akcija Telekoma Srbije.
Austrijska kompanija se jedina javila na tender, ali je ponudila samo 950 miliona evra za kupovinu srpskog operatera i 450 miliona evra za investicije, uprkos tome što je Vlada Srbije utvrdila da je minimalna cena za preuzimanje većinskog vlasništva u Telekomu 1,4 milijarde evra.
Čini se da dobar deo objašnjenja za ovo produžavanje roka leži u Komisiji za zaštitu konkurencije. Naime, Komisija je početkom marta odbacila zahtev Telekoma Austrija, dostavljen krajem januara, da se po hitnom postupku izjasni o prijavi nameravane koncentracije vlasništva. Komisija će odluku doneti tek krajem maja, a austrijski kupac, čija cena će, logično, zavisiti i od njene odluke, o kupovini mora da odluči do 3. maja. Sva je prilika ili da će Vlada ponovo produžavati rok Telekomu Austrija dok Komisija za zaštitu konkurencije ne obavi svoj posao ili da će ova, ipak, morati da ubrza tromesečni postupak analize tržišta.
Jurij Bajec, ekonomski savetnik premijera Srbije Mirka Cvetkovića, u izjavi za Radio Slobodna Evropa, takođe veruje da dodatni rok za odluku koji je zatražio austrijski partner ima veze sa tempom rada Komisije za zaštitu konkurencije.
„Ja mislim da oni imaju problem sa antimonopolskom komisijom, u tom smislu da ne žele da uđu u transakciju koja bi im kasnije eventualno stvarala probleme u toj oblasti. Naravno, Komisija može doneti zaključak da bez obzira što bi Telekom Austrija, ako bi kupio srpski Telekom, stekao većinsko učešće na tržištu, to ne bi nužno značilo i zloupotrebu takvog položaja. Drugim rečima, antimonopolska komisija sagledava situaciju u kojoj bi neko takvu poziciju zloupotrebio, a to bi na ovom tržištu bilo teško verovatno, s obzirom na prisustvo Telenora i drugih operatera. Istini za volju, oni bi dobili povlašćenu poziciju u fiksnoj telefoniji, ali ona je već i sada takva. Ne znam, dakle, zašto Komisija za zaštitu konkurencije radi po tom takozvanom normalnom postupku, ali to je samostalno telo i izvršna vlast na njega ne utiče. Što se, pak, Vlade Srbije tiče, ona ima tog jednog ponuđača koji i ponudom i insistiranjem na produžetku pregovora pokazuje interes da ostane u igri, a Vladi je, razume se, stalo do toga da dođe do rezultata koji joj odgovara, što je zadata minimalna cena. Dakle, u tom smislu, ja ne smatram da je neki veliki problem što se cela priča produžava za dve nedelje“, kaže Bajec.
Zavrzlama
Pojedini ekonomisti, poput Milana Kovačevića, konsultanta za strana ulaganja, smatraju, međutim, da u prodaji Telekoma više nije reč o tenderom zadatim okvirima već o pregovorima s jednim partnerom, bez ikakvog krajnjeg roka.
Kovačević uz to ocenjuje da produženi rok dat austrijskom ponuđaču pokazuje da Vlada očajnički, pošto-poto, želi da proda Telekom.
„Vlada stvarno traljavo postupa jer ako su uslovi tendera bili poznati, ako je posle tendera bila predviđena čak i aukcija, onda je bilo nelogično određivati minimalnu cenu. Drugo, kad je tender bio okončan samo jednom ponudom od 950 miliona evra, onda je trebalo reći da tender nije uspeo i tražiti drugo rešenje. Ovo što Vlada sada radi je direktni pregovor samo sa jednim ponuđačem, bez javnosti i transparentnosti“, ocenjuje Kovačević.
Negativne ocene iznosi i potpredsednik Demokratske stranke Srbije Nenad Popović, koji kaže da Vlada koja je samouvereno tvrdila da je minimalna cena za 51 odsto akcija Telekoma 1,4 milijarde evra i da neće uzimati u obzir ponude ispod ove cene, „sada moli kupca koji je ponudio 950 miliona evra da ponudi više“.
U saopštenju Demokratske stranke Srbije stoji i zahtev da se u parlamentu hitno otvori rasprava o prodaji Telekoma, kako bi Vlada poslanicima i narodu objasnila zašto poklanja to preduzeće i kako bi se utvrdila odgovornost za ovu, kako se navodi, međunarodnu bruku, koju je doživela sa sprovođenjem tendera.
Vladimir Gligorov iz bečkog Instituta za ekonomska istraživanja ocenjije da je razlog što austrijski kupac još nije dostavio poboljšanu ponudu to što još uvek nema mišljenje Komisije za zaštitu konkurencije. On ne deli gledišta da Vlada očajnički nastoji da pošto-poto proda Telekom zbog akutne potrebe za keš injekcijom, koju još nasušnijom čine bližeći se izbori.
Gligorov: Reč je o tome da kupac ne može da ponudi konačnu cenu sve dok ne zna odluku antimonopolske komisije.
„Ništa se u ekonomskoj situaciji Srbije nije radikalno promenilo u poslednje dve nedelje, dva meseca ili čak i godinu dana. Reč je o tome da kupac ne može da ponudi konačnu cenu sve dok ne zna odluku antimonopolske komisije“, rekao je Gligorov.
Naš sagovornik odbacuje i tvrdnje da Vlada Srbije pregovarajući sa austrijskom kompanijom krši odredbe raspisanog tendera za prodaju Telekoma:
„Koliko ja razumem, unapred je bilo rečeno da će se, ukoliko bude bilo više ponuđača, organizovati javna aukcija, a da će se, ukoliko se pojavi samo jedan, sa njim pregovarati o tome kako će se ta pogodba sklopiti. A to je upravo ova situacija u kojoj se prodavac, odnosno, Vlada Srbije nalazi“, kaže Gligorov.
Srpska vlada sasvim sigurno neće spustiti tenderom određenu minimalnu cenu za Telekom Srbija, kaže Jurij Bajec, koji dodaje da bi to bilo i pravno nemoguće jer bi predstavljalo kršenje uslova tendera. Upitan očekuje li uspešan ishod pregovora sa Telekomom Austrija, savetnik premijera Srbije kaže:
„Telekom Austrija bi, da nije zainteresovan, nakon svoje ponude odmah odustao od kupovine. Pošto veh po drugi put traži produžetak pregovora, očigledno mu je stalo do toga da kupi Telekom Srbije. Ja znam da su oni zainteresovani, ali i da hoće da budu sigurni da im to posle neće praviti neke probleme. Mislim da je to zavrzlama koja mora da se razmota i da je moguće da se nakon toga dođe do dogovora“, ocenjuje Bajec.