Diplomatska ofanziva premijera Srbije Aleksandra Vučića toliko je poslednjih meseci furiozna da se jedva može pratiti. Gotovo da i ne raspakuje kofere. U poslednjih dvadesetak dana red vožnje je bio: Brisel, Beč, Berlin, Dubai, Vašington. Još sredinom avgusta najavio je da će u naredna četiri meseca posetiti četiri velike sile – Evropsku uniju, Sjedinjene Države, Rusiju i Kinu. Šta je to što Vučića čini tako traženim na svim pomenutim destinacijama? Da li to što vlada zemljom koja se još uvek percipira kao deo problema ili deo rešenja?
Tri dana će trajati Vučićeva poseta Sjedinjenim Američkim Državama. U oktobru je najavljen i njegov put u Moskvu, ali će, pre toga, krajem meseca, premijer Srbije još jednom otputovati u Sjedinjene Države, kako bi, na poziv predsednika SAD, zajedno sa drugim zvanicama iz regiona, učestvovao na međunarodnoj konferenciji posvećenoj borbi protiv terorizma.
Lista domaćina i sagovornika tokom aktuelne Vučićeve posete Americi više je nego impresivna: potpredsednik Joe Biden, šef diplomatije John Kerry, senatori, kongresmeni, šefica MMF-a Christine Lagarde.
U Vašingtonu je Vučić bio u junu, ali se tada nije sreo sa Bidenom zbog porodične tragedije koja je američkog potpredsednika zadesila. Teme razgovora sada će biti američka podrška ubrzanju evrointegracija Srbije, stabilnost u regionu, normalizacija odnosa sa Prištinom, odnosi sa Rusijom, ekonomska pitanja, ali će se na stolu naći i slučaj Bitići.
Neki američki posmatrači, poput Daniela Serwera, istinski su iznenađeni što je drugo Vučićevo putovanje u Vašington usledilo tako brzo nakon prvog, s obzirom na to da su njegovom domaćinu Bidenu pune ruke posla, a glava dilema o tome da li da se kandiduje za predsedničku trku ili ne.
„Da, mislim da je to pomalo iznenađujuće. Pretpostavljam da se to može objasniti kao ispunjavanje obaveze, ali i kao signal važnosti koju Vašington pridaje Srbiji i podršci napredovanju Srbije u pravom smeru. Amerikanci žele da region postane stabilan. U tom smislu Sjedinjen Države podržavaju napredak Srbije na putu ka Evropskoj uniji, a svakako se nadaju da će to doprineti i normalizaciji odnosa sa Kosovom, kao i pozitivnom pomaku u Bosni i Hercegovini“, kaže Serwer.
Upitan čime se može objasniti to što Vučić dobija toliko pažnje od zapadnih lidera, Serwer nudi kratak i jasan odgovor:
„Srbija je u prošlosti svakako predstavljala veliki problem u regionu i svi su toga i te kako svesni, ali mislim da se sada stvari kreću u pravom smeru. Svi žele da pruže podršku kako bi se to i nastavilo. U tom smislu, Vučić će svakako dobijati svu moguću podršku zato što međunarodni lideri smatraju da on radi prave stvari.“
Da li se tu krije razlog što zapadna međunarodna zajednica zatvara oči pred viškom autoritarizma koji Vučić praktikuje u zemlji?
„Mislim da su zapadni lideri svesni činjenice da postoji problem slobode medija i stanja pravosuđa u Srbiji. Možete biti prilično sigurni da oni te probleme pokreću, ali to čine u četiri oka a ne javno“, kaže Serwer.
Premijer Srbije tek pre nekoliko dana se vratio iz Berlina, gde je otišao na poziv kancelarke Angele Merkel, s njom se sreo i na bečkom samitu o Zapadnom Balkanu krajem avgusta. Posmatračkom oku nije promaklo da je na pres konferenciji sa najvišim zvaničnicima Evropske komisije, austrijskim premijerom i nemačkom kancelarkom Vučić na tom skupu jedini predstavljao čitav region Zapadnog Balkana.
Franza Lothara Altmanna, bivšeg direktora balkanskog ogranka Instituta za međunarodna i bezbednosna pitanja iz Berlina, čelnika Asocijacije za jugoistočnu Evropu na državnom univerzitetu u Bukureštu, pitali smo čime se objašnjava da zapadni lideri Vučića toliko hvale i da se s njim tako često sreću. Da li on za njih predstavlja deo problema ili deo rešenja? A možda ima mesta i pitanju je li Vučić najbolji učenik nemačke kancelarke Angele Merkel na Zapadnom Balkanu.
„Ne bih to baš tako označio. Pre bih rekao da je razlog tome što je Srbija centralna država Zapadnog Balkana, možda i najznačajnija, koja sa susednim zemljama u regionu ima veoma funkcionalne odnose i veze, ali i probleme. To će reći da kad čovek baci pogled na region Zapadnog Balkana Srbiju mora staviti u sam fokus. Dakle, zapadni sagovornici sa premijerom Srbije moraju i često i stalno da razgovaraju o problemima Zapadnog Balkana ako žele da stabilizuju situaciju u čitavom regionu. Drugo, ono što sam zapazio i na bečkom samitu zemalja Zapadnog Balkana, gde se Vučić obratio prisutnima zajedno sa kancelarkom Merkel, visokim predstavnicima Evropske komisije i austrijskim domaćinima, jeste to da Vučić govori jasnim, nedvosmislenim jezikom; on je u više navrata prezentirao fakte i brojke, na pitanja je odgovarao otvoreno i precizno, što nije bio slučaj sa svim drugim učesnicima sa Zapadnog Balkana. To ga, razume se, izdvaja kao sagovornika jer čovek, dakle, zna da će od njega dobiti jasne odgovore, čak i kad ti odgovori nisu u potpunosti poželjni“, ocenjuje Altmann.
RSE: Vučić ispunjava domaće zadatke Zapada kad je u pitanju Kosovo. Da li je i to razlog što zapadni lideri zatvaraju oči pred viškom autoritarnih praksi koje on sprovodi kod kuće?
Altmann: To svakako može biti jedan od razloga. Zapad naprosto u fokus posmatranja i delovanja uzima region u celini, dakle, ukupnu situaciju u regionu Zapadnog Balkana koju želi da normalizuje i stabilizuje. Sasvim sigurno na Zapadu postoji i svest o tome da Vučić ima stil vladanja u kome se delimično mogu prepoznati i autoritarne primese, ali se smatra da se to još uvek kreće u granicima, tako da čovek jednostavno kaže: dobro, on je legalno izabran, jasno je da u parlamantu još uvek ima većinu. To sve, dakle, uslovljava da nije lako spolja kritikovati njegovu unutrašnju politiku.