Naziv "majmunske boginje" uskoro odlazi u istoriju. To je, bar, želja Svetske zdravstvene organizacije (SZO) i na tu ideju došla je nakon što je ova bolest počela da se širi američkim i evropskim kontinentom u 2022. godini.
U međuvremenu su promenjena i imena dve varijante ovog virusa, koje su nosile nazive po regionima u kojima su ranije bile epidemije.
Zašto se menja ime ove bolesti?
Strah od epidemije u Brazilu je u avgustu rezultovao napadima na majmune. U jednom prirodnom rezervatu u Sao Paolu 10 majmuna je otrovano iz straha od širenja majmunskih boginja. Reakcija SZO nije izostala.
"Ljudi moraju da znaju da je transmisija koju vidimo sada između ljudi", rekla je Margaret Haris (Harris), portparolka SZO na konferenciji u Ženevi, 9. avgusta.
Događaji poput ovog, razvijanje stigme prema primatima, jedan su od razloga za menjanje imena bolesti, a o promeni imena se govori još od juna.
Naučnici iz celog sveta pozvali na promenu imena koje je trenutno, kako navode, "netačno" i da se bolest preimenuje u neko nediskriminatorno i nestigmatizujuće.
Ime je, po njima, problematično i zbog toga što je trenutna epidemija "detektovana bez jasne veze sa Afrikom", a naziv majmunske boginje odaje utisak da je bolest afrički problem, čemu doprinose i ilustrativne fotografije bolesti na kojima su Afrikanci.
Oni su upozorili i na narativ u medijima koji povezuje epidemiju da Nigerijom, i uopšte Afrikom.
Gardijan podseća da se virus već širio u Velikoj Britaniji kada je Britanska zdravstvena agencija za bezbednost (UK Health Security Agency) "podigla uzbunu" nakon što je 4. maja osoba obolela od ovih boginja stigla iz Nigerije u London.
Pročitajte i ovo: Koliko bismo trebali biti zabrinuti zbog majmunskih boginja?Generalni direktor SZO Tedros Adanom Gebrejesus (Tedros Adhanom Ghebreyesus) rekao je 14. juna da SZO radi sa partnerima i ekspertima iz celog sveta na promeni imena majmunskih boginja i njegovih varijanti.
SZO je pozvala i da joj se šalju predlozi za promenu imena koje neće biti diskriminatorno, niti izazvati stigmu.
Do sada su već stigli neki predlozi, a najpopularniji je Mpox, predlog Semjuela Miriela (Samuel Miriello), direktora zdravstvene organizacije RÉZO. Njegova organizacija već koristi ovaj naziv u svojim kampanjama u Montrealu, Kanada.
Zašto je još naziv obmanjujući?
Majmuni nisu glavni prenosioci ovog virusa. Po njima je virus nazvan samo zato što su prvi kod kojih je 1958. godine ovaj virus pronađen u Danskoj.
Na ovaj virus su osetljive veverice, gambijski pacovi, puhovi (vrsta miševa) i primati koji nisu ljudi, podaci su SZO.
Ove boginje se prenose bliskim kontaktom sa zaraženom osobom, sa životinje ili putem materijala koji je kontaminiran virusom.
SZO je 27. jula proglasila epidemiju majmunskih boginja vanrednom situacijom za javno zdravlje od međunarodnog značaja.
Generalni direktor Tedros Adhanom Grebejesus saopštio je da se epidemija brzo proširila "novim načinima prenosa o kojima premalo razumemo".
Pročitajte i ovo: Šta znamo o majmunskim boginjama koje se šire Evropom i SAD-om?Novi nazivi sojeva
Prvi slučaj majmunskih boginja kod ljudi zabeležen je 1970. godine u Demokratskoj Republici Kongo kod devetomesečnog dečaka.
Jedan soj, dobio je ime po ovoj državi. Kongo soj, odnosno centralno afrički, predstavlja teži oblik i ima stopu smrtnosti od deset odsto.
Njegovo ime je SZO promenio u Clade 1.
Drugi soj je blaža varijanta bolesti i ima stopu smrtnosti jedan odsto. Takođe je nosio ime po regiji u kojoj je cirkulisao – zapadnoafrički. Preimenovan je u Clade 2a.
SZO je aktuelni soj koji cirkuliše američkim i evropskim kontinentom nazvao Clade 2a.
Kakvo ime dati majmunskim boginjama?
SZO je 2015. objavila nova pravila za imenovanje bolesti koje se šire među ljudima.
Naziv bolesti u sebi ne sme da sadrži geografsku lokaciju, imena ljudi, određene životinje ili hrane.
Prilikom imenovanja bolesti, ne smeju se koristiti termini koji podstiču neopravdan strah.
"Trenutna najbolja praksa je da se novoidentifikovanim virusima, srodnim bolestima i varijantama virusa daju imena sa ciljem da se izbegne nanošenje uvrede bilo kojoj kulturnoj, društvenoj, nacionalnoj, regionalnoj, profesionalnoj ili etničkoj grupi i minimizira svaki negativan uticaj na trgovinu, putovanja, turizam ili dobrobit životinja", navodi se u saopštenju SZO od 12. avgusta.
Zaraza je počela brzo da se širi u maju 2022. godine, a kao simpromi javljale su se groznica, bolovi u mišićima i velike lezije na koži nalik čirevima. Najviše je zaraženih u Sjedinjenim Državama, zatim u Španiji i u Brazilu.
Zaključno sa 22. avgustom u svetu je zabeleženo 41.664 slučajeva majmunskih boginja, a 12 osoba je preminulo.
U regionu država Zapadnog Balkana, najviše slučajeva ima Srbija, 31 zaraženi. Posle nje najviše ih je u Hrvatskoj sa 22 obolele osobe, dok je najmanje u Bosni i Hercegovini, 3 i Crnoj Gori sa 2 obolele.