Savetnik predsednika Srbije za pravna pitanja Oliver Antić nalazi se u trodnevnoj poseti Hagu, pre toga u poseti Tribunalu i optuženicima bio je ministar pravde Nikola Selaković čija je izjava da se država u prošlosti nije primereno angažovala za svoje građane izazvala različite reakcije u Beogradu. Menja li Srbija svoju politiku prema haškim optuženicima i osuđenicima pitanje je koje se postavlja i u vezi sa odlukom da se proširi državna pomoć ne samo onima koji su se dobrovoljno predali Hagu, već i onima koje je država isporučila međunarodnom sudu, kao i licima osuđenim za ratne zločine. Iz opozicije stiže otužba da je ta odluka protivustavna, jer diskriminiše druge zatvorenike u odnosu na haške.
Za 16 državljana Srbije koji se nalaze u Ševeningenu a dobrovoljno su se predali država Srbija plaća mesečno 200 evra, a porodicama četiri avionske karte godišnje za posete i 250 evra za troškove boravka. Ubuduće će troškove putovanja i boravka članova porodice dobijati i 12 već osuđenih za ratne zločine, kao i oni koji se nisu dobrovoljno predali, kaže za RSE ministar i predsednik Nacionalnog saveta za saradnju sa Hagom Rasim Ljajić.
Time se, tvrdi on, ne menja politika prema haškim osuđenicima. Cilj ranije odluke kojom su se različito tretirali oni koji su dobrovoljno odlazili u Hag i koje je država isporučivala bio je da se pospeši dobrovoljna predaja, kaže Rasim Ljajić koji je godinama na čelu Nacionalnog saveta.
„Pošto nema više optuženih koje Tribunal traži, mi smo revidirali tu odluku i ona će se ubuduće odnositi i na osuđenike koji se nalaze na izdržavanju kazne, i to će biti četiri avionske karte godišnje za porodice osuđenika. I moram da kažem da je ovakvu odluku podržao i Međunarodni crveni krst i i Sekretarijat Tribunala jer ona doprinosi resocijalizaciji i redovnoj komunikaciji članova porodice sa osuđenicima", istakao je Ljajić.
RSE: Da li svi optuženici i osuđenici srpske nacionalnosti imaju državljanstvo Srbije?
Ljajić: Nemaju. Neki su u postupku dobijanja državljanstva, neki nisu ni tražili. Mislim da Karadžić nema državljnastvo Srbije, Milanu Lukiću je odbijen zahtev i u postupku je rešenje o žalbi.
RSE: Šta je cilj posete savetnika Haškom tribunalu predsednika države Olivera Antića?
Ljajić: To je pitanje za profesora Antića.
RSE: Vi niste bili uključeni u pripremu te posete
Ljajić: Ne.
Udar na ravnopravnost
Bojan Đurić poslanik LDP-a smatra da Vlada vodi pogrešnu politiku i više od toga donosi protivustavnu odluku. Đurić očekuje da se povede postupak pred Ustavnim sudom povodom najnovije odluke o pomoći osuđenim za ratne zločine zbog diskriminacije građana.
"Zato što je to udar na pravni poredak zemlje, na ravnopravnost građana, sa druge strane to je potpuno pogrešna politička odluka“, ocenjuje on.
Nataša Kandić iz Rekoma i dugogodišnji beskompromisni borac za privođenje pravdi onih koji su počinili zločine kaže da je država Srbija i do sada davala podršku haškim optuženicima i osuđenicima.
„To je praksa svih država regiona da država finansira putne i hotelske troškove članova porodice, optuženih za zločine“, navodi Kandić.
Ali, kaže ona, zaista nema razloga da se pravi razlika između onih koji su se navodno dobrovoljno predali i onih koje je država silom prosledila za Hag. Jer, i oni koji su se sami predali zapravo su prihvatili političke nagodbe sa nekim obećanim, često i materijalnim beneficijama. Briga o optuženicima kojima još nije dokazana krivica nije upitna, ali sasvim je druga stvar odnos države prema osuđenim za ratne zločine, kaže Kandićeva, jer je to „zbilja bruka za državu, ukoliko pomaže nekoga ko je osuđen za genocid, za učešće u zajedničkom zločinačkom poduhvatu kada se posledice mere u hiljadama života,“ kaže Nataša Kandić.
Bojan Đurić naglašava da ako je ambicija ove vlasti da pomaže žrtvama rata i ratnih zločina, onda onda treba da se fokusira na one koji su zaista žrtve. Oni koji su osuđeni ili optuženi u Hagu to svakako nisu.
„Paraleleno sa novom politikom, koja je simbolizovana posetama ministra Selakovića i savetnika Antića (a preko njega predsednika Nikolića) istovremeno traju neki sudski postupci u Hrvatskoj, gde su žrtve Srbi a ova država ne čini ništa da u tim slučajevima pomogne“, kaže Đurić.
Srbija je nakon oslobađujućih presuda bivšem komandantu OVK-a Ramušu Haradinaju i hrvatskim generalima Gotovini i Markaču u znak protesta svela saradnju sa Haškim tribunalom na tehnički nivo. Predsedavajući Skupštine UN Vuk Jeremić priprema sednicu o učinku Tribunala, očekujući nepovoljnu ocenu za ovaj sud čiji su osnivač Ujedinjene nacije. Prethodna vlast je Haškom tribunalu izručila sve tražene optuženike, uključujući one glavne od Slobodana Miloševića do Ratka Mladića, Radovana Karadžića i Gorana Hadžića. Svi su oni boravili, odnosno, krili se u Srbiji.
Time su ispunjeni briselski uslovi vezano za to poglavlje. Sadašnju vlast, inače bivše bliske saradnike nekih od haških optuženika Vojilsava Šešelja i Slobodana Miloševića čija je smrt pretekla presudu, nije čekala ni jedna odluka koja bi za njih bila više nego delikatna. Njima se sada čini da mogu preko Ševeningena da stvaraju imidž vlasti koja brine za svoje građane, ma gde bili i ma šta činili, a naročito za one koji su optuženi ili osuđeni za ratne zločine.
Za 16 državljana Srbije koji se nalaze u Ševeningenu a dobrovoljno su se predali država Srbija plaća mesečno 200 evra, a porodicama četiri avionske karte godišnje za posete i 250 evra za troškove boravka. Ubuduće će troškove putovanja i boravka članova porodice dobijati i 12 već osuđenih za ratne zločine, kao i oni koji se nisu dobrovoljno predali, kaže za RSE ministar i predsednik Nacionalnog saveta za saradnju sa Hagom Rasim Ljajić.
Time se, tvrdi on, ne menja politika prema haškim osuđenicima. Cilj ranije odluke kojom su se različito tretirali oni koji su dobrovoljno odlazili u Hag i koje je država isporučivala bio je da se pospeši dobrovoljna predaja, kaže Rasim Ljajić koji je godinama na čelu Nacionalnog saveta.
„Pošto nema više optuženih koje Tribunal traži, mi smo revidirali tu odluku i ona će se ubuduće odnositi i na osuđenike koji se nalaze na izdržavanju kazne, i to će biti četiri avionske karte godišnje za porodice osuđenika. I moram da kažem da je ovakvu odluku podržao i Međunarodni crveni krst i i Sekretarijat Tribunala jer ona doprinosi resocijalizaciji i redovnoj komunikaciji članova porodice sa osuđenicima", istakao je Ljajić.
Rasim Ljajić
RSE: Da li svi optuženici i osuđenici srpske nacionalnosti imaju državljanstvo Srbije?
Ljajić: Nemaju. Neki su u postupku dobijanja državljanstva, neki nisu ni tražili. Mislim da Karadžić nema državljnastvo Srbije, Milanu Lukiću je odbijen zahtev i u postupku je rešenje o žalbi.
RSE: Šta je cilj posete savetnika Haškom tribunalu predsednika države Olivera Antića?
Ljajić: To je pitanje za profesora Antića.
RSE: Vi niste bili uključeni u pripremu te posete
Ljajić: Ne.
Udar na ravnopravnost
Bojan Đurić poslanik LDP-a smatra da Vlada vodi pogrešnu politiku i više od toga donosi protivustavnu odluku. Đurić očekuje da se povede postupak pred Ustavnim sudom povodom najnovije odluke o pomoći osuđenim za ratne zločine zbog diskriminacije građana.
Sudnica u Hagu
"Zato što je to udar na pravni poredak zemlje, na ravnopravnost građana, sa druge strane to je potpuno pogrešna politička odluka“, ocenjuje on.
Nataša Kandić iz Rekoma i dugogodišnji beskompromisni borac za privođenje pravdi onih koji su počinili zločine kaže da je država Srbija i do sada davala podršku haškim optuženicima i osuđenicima.
„To je praksa svih država regiona da država finansira putne i hotelske troškove članova porodice, optuženih za zločine“, navodi Kandić.
Ali, kaže ona, zaista nema razloga da se pravi razlika između onih koji su se navodno dobrovoljno predali i onih koje je država silom prosledila za Hag. Jer, i oni koji su se sami predali zapravo su prihvatili političke nagodbe sa nekim obećanim, često i materijalnim beneficijama. Briga o optuženicima kojima još nije dokazana krivica nije upitna, ali sasvim je druga stvar odnos države prema osuđenim za ratne zločine, kaže Kandićeva, jer je to „zbilja bruka za državu, ukoliko pomaže nekoga ko je osuđen za genocid, za učešće u zajedničkom zločinačkom poduhvatu kada se posledice mere u hiljadama života,“ kaže Nataša Kandić.
Bojan Đurić naglašava da ako je ambicija ove vlasti da pomaže žrtvama rata i ratnih zločina, onda onda treba da se fokusira na one koji su zaista žrtve. Oni koji su osuđeni ili optuženi u Hagu to svakako nisu.
„Paraleleno sa novom politikom, koja je simbolizovana posetama ministra Selakovića i savetnika Antića (a preko njega predsednika Nikolića) istovremeno traju neki sudski postupci u Hrvatskoj, gde su žrtve Srbi a ova država ne čini ništa da u tim slučajevima pomogne“, kaže Đurić.
Srbija je nakon oslobađujućih presuda bivšem komandantu OVK-a Ramušu Haradinaju i hrvatskim generalima Gotovini i Markaču u znak protesta svela saradnju sa Haškim tribunalom na tehnički nivo. Predsedavajući Skupštine UN Vuk Jeremić priprema sednicu o učinku Tribunala, očekujući nepovoljnu ocenu za ovaj sud čiji su osnivač Ujedinjene nacije. Prethodna vlast je Haškom tribunalu izručila sve tražene optuženike, uključujući one glavne od Slobodana Miloševića do Ratka Mladića, Radovana Karadžića i Gorana Hadžića. Svi su oni boravili, odnosno, krili se u Srbiji.
Time su ispunjeni briselski uslovi vezano za to poglavlje. Sadašnju vlast, inače bivše bliske saradnike nekih od haških optuženika Vojilsava Šešelja i Slobodana Miloševića čija je smrt pretekla presudu, nije čekala ni jedna odluka koja bi za njih bila više nego delikatna. Njima se sada čini da mogu preko Ševeningena da stvaraju imidž vlasti koja brine za svoje građane, ma gde bili i ma šta činili, a naročito za one koji su optuženi ili osuđeni za ratne zločine.