Novinar i medijski analitičar iz Srbije Nedim Sejdinović za Zašto je govorio o slučaju vlasnice novosadske televizije Kanal 9 Maje Pavlović, koja već danima štrajkuje glađu ispred Regulatornog tela za elektronske medije (REM) u Beogradu. U štrajk glađu je stupila jer, kako je kazala, želi da ponovo skrene pažnju na nagomilane probleme koje ima njena televizija, ali i drugi lokalni emiteri u Srbiji.
"Problemi sa kojima se susreće Maja Pavlović i njena televizija su sistemski problemi i govore o tome da je u ovoj zemlji veoma teško opstati, pogotovo ako ste mali, lokalni medij, ukoliko niste bliski vlasti. Taj problem je veoma teško rešiti zbog toga što bi to zahtevalo ozbiljnu reformu ne samo medijskog nego i političkog sistema", ističe Sejdinović.
"Mediji koji nisu bliski vlasti", dodaje Sejdinović, "izloženi su raznim pritiscima, a između ostalog, onemogućen im je pristup državnim fondovima ili je smanjen na minimum, znači da je nemoguće održavati taj medij".
"Čak i pristup komercijalnim izvorima sredstava je sužen jer mnoge firme ne žele da se reklamiraju u medijima koji nisu, na neki način, bliski vlasti i koji imaju neku vrstu kritičkog otklona prema vlasti", naglašava Sejdinović.
"Sa druge strane, kada se pogledaju zahtevi Maje Pavlović, tu su zahtevi koji se odnose na dužinu određenih sudskih procesa što je sistemska boljka ne samo medijskog, političkog, nego i pravosudnog sistema ove zemlje. Plašim se da lokalni mediji, pogotovo televizije koje su veoma skupe za održavanje, opstaju samo zahvaljujući činjenici da su bliski vlasti i da mogu da crpe novac posebno iz državnih fondova", ističe novinar i medijski analitičar.
RSE: Da li koren problema u koje je zapala "TV Kanal 9" Maje Pavlović leži i u digitalizaciji kada su lokalne televizije postale regionalne i kada su im time nametnute veće naknade?
Sejdinović: To je jedan od velikih problema sa kojima se susreću lokalne televizije koje su zbog načina digitalizacije naterane da postanu regionalne, što je značilo veliki iznos koji su morali da plaćaju po raznim osnovama državi i državnim agencijama. To je zaista veliki problem jer je digitalizacija sprovedena na način koji, po mom mišljenju, nije uvažavao realnost medijske scene Srbije.
Štitio je možda samo velike nacionalne emitere, a o malim emiterima uopšte nije vođeno računa. Jednostavno ne postoji nikakva ekonomska logika da ti emiteri plaćaju takve tantijeme, ako uzmemo u obzir činjenicu da su u pitanju mali lokalni mediji koji, sa druge strane, značajno garantuju neku vrstu medijskog i svakog drugog pluralizma.
Tako da su na neki način kroz proces digitalizacije mediji dodatno ucenjeni i naterani da prave raznorazne "dilove" sa predstavnicima vlasti kako bi obezbedili sredstva za opstanak. Možemo se generalno složiti da postoji jako veliki broj medija u zemlji, ali nije problem broj medija, problem je medijski pluralizam. Nažalost, digitalizacija nije dovela do povećanja kvaliteta medijskih sadržaja.
Pročitajte i ovo: Može li se o medijima razgovarati iza zatvorenih vrata?RSE: Kako vidite to što joj se do danas, petog dana štrajka glađu (snimano 16. avgusta), nije obratio niko od nadležnih i zvaničnika?
Sejdinović: Nije mi jasno zbog čega nadležni izbegavaju da razgovaraju sa Majom Pavlović jer očigledno je da je njene zahteve, bar neke od njih, moguće ispuniti u nekom određenom roku, da se pokaže bar neka dobra volja.