U Srbiji je ponovo plasirana teza o opasnosti od stvaranja Velike Albanije. Zapravo, izrečene su sa najvišeg mesta tvrdnje da je u toku proces realizacije velikoalbanskih težnji.
Naravno, akcenat je na Kosovu, o kome treba da otpočne ozbiljan prištinsko-beogradski dijalog, ali činjenica da je o tome predsednik Srbije Tomislav Nikolić progovorio u makedonskim medijima, otvara pitanje: da li to Srbija pokušava na antialbanskom raspoloženju da mobiliše i susede?
Tim povodom, sagovornici Radija Slobodna Evropa pokušavaju da, bez dnevnopolitičkog natruha, prepoznaju procese koji se odvijaju na Balkanu. Da li je ovo područje i dalje prijemčivo za velikodržavne ideje, uprkos pogubnih ratova u 90-im? Ili evropska persprektiva balkanskih država čini ova društva otpornijim na arhaične vrednosti „krvi i tla“?
Predsednik Srbije je nedavno makedonskim medijima izjavio da se na teritoriji Balkana stvara jedna velika albanska država.
„Nama su rekli da nikada neće dozvoliti da se spoje Kosovo i Albanija. Lažu nas! Kosovo je već dobilo albanski poštanski znak (???). Gradi se i autoput i pruga koje će da povežu Prištinu sa Dračom. Pravi se jedna albanska država“, izjavio je u susedstvu Tomislav Nikolić.
Zatim se javio istoričar i ambasador Srbije u Francuskoj Dušan Bataković sa tvrdnjom da proces razvoja projekta "velike Albanije" ozbiljno ugrožava krhku stabilnost na Balkanu.
"Prirodna Albanija je drugo ime za veliku Albaniju i to je projekat koji već duži niz godina ima značajnu podršku albanske elite u svim državama gde žive Albanci, a koji se, kako je najavljeno, postepeno ostvaruje", tvrdi Bataković.
Iza toga se pojavljuju tekstovi sa naslovima koji kao da su preuzeti iz devedesetih godina. „Stići će do Niša“ (misli se na Albance)... „za koju deceniju osvojiće Vranje, Leskovac, Prokuplje....“
Ideje o "velikim" državama pripadaju prošlosti
Ima li ikakvih realnih podloga tvrdnje da je u toku stvaranje Velike Albanije? Otkud odjednom ta teza?
Istoričar Saša Mišić, ograđujući se od dnevnopolitičkih upotreba nekih procesa na Balkanu, kaže da je kroz istoriju, pa i noviju, bila vidljiva težnja mnogih naroda za stvaranjem svojih velikih etničkih država ali, po njemu, samo jedna je i danas aktuelna, mada ni ona ne predstvlja projekat čija je realizacija u toku, kako to tvrdi predsednik Srbije.
„Te ideje o Velikoj Grčkoj, Velikoj Bugarskoj su prošlost“, tvrdi Mišić, a na pitanje o ideji Velike Srbije, on kaže:“Mislim da je ideja o Velikoj Srbiji, pogotovo onoj projektovanoj pre dve decenije, da je to ideja koja takođe nema baš ostvarivu podlogu."
A o ideji Velike Albanije, Mišić nešto drugačije govori: „Bez obzira na to što bi ona danas mogla da bude najaktuelnija od svih ideja stvaranja velikih nacionalnih balkanskih država, opet mislim da ona nije neki projekat koji se sprovodi u delo“.
Mišić dodaje da su takve težnje vidljivije van Albanije, nego u matičnoj državi.
„Meni se čini da je to više ideja periferija, nego same Albanije koja je ranije protežirala tu ideju.“
Novosadski istoričar Milivoj Bešlin koji se bavi nacionalnim balkanskim projektima u 20. veku, smatra, za razliku od svog beogradskog kolege, da nije albanski projekat, odnosno megaloideja, jedini živ danas na Balkanu.
„Tačno je da je projekat velikodržavnog nacionalizma kod Albanaca najdalje odmakao, ali ne mislim da je jedino on živ. Treba samo pogledati situaciju u BiH, Republiku Srpsku gde su dela Milorada Dodika zamajac i nada srpskom nacionalnizmu da veruju da postoji šansa da se velikodržavni srpski projekat ostvari, bar u izvesnom smislu. Ne treba zaboraviti sa neki kreatori nacionalističke ideologije u Srbiji govorili da je Republika Srpska najvažnija rodna tekovina koja budi nadu da ta ideja , taj san nije završen.“
Zanimljivo je razmišljanje na tu temu Rize Halimija, narodnog poslanika Koalicije Albanaca Preševske doline, dela juga Srbije u kome živi skoncentrisana albanska manjina koji se u nacionalisitičkim teritorijalnim iscrtavanjima novih granica pominje kao područje pogodno za razmenu.
Sonja Biserko iz Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji kaže da je priča o opasnosti od stvaranja Velike Albanije plasirana iz Beograda iz dva pragmatična razloga.
„Da Makedonce antagonizuju po tom pitanju, drugo, da na neki način opravdaju projekat velikosrpske aspiracije na Kosovu i u BIH. Njima treba partner sa druge strane koji ima iste težnje, da ne bi Srbija ostala usamljena u tome. Mislim da u ovom momentu za takve projekte nema realnih šansi. Za zatvaranje i srpskog i albanskog pitanja rešenje je zatvaranje pitanja granica, omogućavanje integracije manjina i Srba i Albanaca u zemljama u kojima žive. S obzirom da je medjunarodna zajednica uložila ogroman trud i sredstva u pravljenju postojeće bezbednosne balkanske arhitekture, teško je verovati da bi bilo ko podržao jednu ili drugu stranu“, zaključuje predsednica Helsinškog odbora Srbije .
Naravno, akcenat je na Kosovu, o kome treba da otpočne ozbiljan prištinsko-beogradski dijalog, ali činjenica da je o tome predsednik Srbije Tomislav Nikolić progovorio u makedonskim medijima, otvara pitanje: da li to Srbija pokušava na antialbanskom raspoloženju da mobiliše i susede?
Tim povodom, sagovornici Radija Slobodna Evropa pokušavaju da, bez dnevnopolitičkog natruha, prepoznaju procese koji se odvijaju na Balkanu. Da li je ovo područje i dalje prijemčivo za velikodržavne ideje, uprkos pogubnih ratova u 90-im? Ili evropska persprektiva balkanskih država čini ova društva otpornijim na arhaične vrednosti „krvi i tla“?
Predsednik Srbije je nedavno makedonskim medijima izjavio da se na teritoriji Balkana stvara jedna velika albanska država.
„Nama su rekli da nikada neće dozvoliti da se spoje Kosovo i Albanija. Lažu nas! Kosovo je već dobilo albanski poštanski znak (???). Gradi se i autoput i pruga koje će da povežu Prištinu sa Dračom. Pravi se jedna albanska država“, izjavio je u susedstvu Tomislav Nikolić.
Zatim se javio istoričar i ambasador Srbije u Francuskoj Dušan Bataković sa tvrdnjom da proces razvoja projekta "velike Albanije" ozbiljno ugrožava krhku stabilnost na Balkanu.
"Prirodna Albanija je drugo ime za veliku Albaniju i to je projekat koji već duži niz godina ima značajnu podršku albanske elite u svim državama gde žive Albanci, a koji se, kako je najavljeno, postepeno ostvaruje", tvrdi Bataković.
Iza toga se pojavljuju tekstovi sa naslovima koji kao da su preuzeti iz devedesetih godina. „Stići će do Niša“ (misli se na Albance)... „za koju deceniju osvojiće Vranje, Leskovac, Prokuplje....“
Ideje o "velikim" državama pripadaju prošlosti
Ima li ikakvih realnih podloga tvrdnje da je u toku stvaranje Velike Albanije? Otkud odjednom ta teza?
Istoričar Saša Mišić, ograđujući se od dnevnopolitičkih upotreba nekih procesa na Balkanu, kaže da je kroz istoriju, pa i noviju, bila vidljiva težnja mnogih naroda za stvaranjem svojih velikih etničkih država ali, po njemu, samo jedna je i danas aktuelna, mada ni ona ne predstvlja projekat čija je realizacija u toku, kako to tvrdi predsednik Srbije.
„Te ideje o Velikoj Grčkoj, Velikoj Bugarskoj su prošlost“, tvrdi Mišić, a na pitanje o ideji Velike Srbije, on kaže:“Mislim da je ideja o Velikoj Srbiji, pogotovo onoj projektovanoj pre dve decenije, da je to ideja koja takođe nema baš ostvarivu podlogu."
A o ideji Velike Albanije, Mišić nešto drugačije govori: „Bez obzira na to što bi ona danas mogla da bude najaktuelnija od svih ideja stvaranja velikih nacionalnih balkanskih država, opet mislim da ona nije neki projekat koji se sprovodi u delo“.
Mišić dodaje da su takve težnje vidljivije van Albanije, nego u matičnoj državi.
„Meni se čini da je to više ideja periferija, nego same Albanije koja je ranije protežirala tu ideju.“
Novosadski istoričar Milivoj Bešlin koji se bavi nacionalnim balkanskim projektima u 20. veku, smatra, za razliku od svog beogradskog kolege, da nije albanski projekat, odnosno megaloideja, jedini živ danas na Balkanu.
„Tačno je da je projekat velikodržavnog nacionalizma kod Albanaca najdalje odmakao, ali ne mislim da je jedino on živ. Treba samo pogledati situaciju u BiH, Republiku Srpsku gde su dela Milorada Dodika zamajac i nada srpskom nacionalnizmu da veruju da postoji šansa da se velikodržavni srpski projekat ostvari, bar u izvesnom smislu. Ne treba zaboraviti sa neki kreatori nacionalističke ideologije u Srbiji govorili da je Republika Srpska najvažnija rodna tekovina koja budi nadu da ta ideja , taj san nije završen.“
Zanimljivo je razmišljanje na tu temu Rize Halimija, narodnog poslanika Koalicije Albanaca Preševske doline, dela juga Srbije u kome živi skoncentrisana albanska manjina koji se u nacionalisitičkim teritorijalnim iscrtavanjima novih granica pominje kao područje pogodno za razmenu.
Sonja Biserko
„Ne vidim nikakvu razliku između toga što se dešava, na primer kod Albanaca i kod Srba. Mislim da je sve to i kod jednih i kod drugih legitimno, ako svi teže evropskim integracijama. U okviru EU sa zajedničkim institucijama, svi narodi, pa i balkanski, bez obzira na granice, mogu da ostvaruju niz svojih interesa, Ono što je anatemisano tokom 19., 20. veka više apsolutno nije aktuelno. I ne bi trebalo tim aršinima meriti stvari.“Sonja Biserko iz Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji kaže da je priča o opasnosti od stvaranja Velike Albanije plasirana iz Beograda iz dva pragmatična razloga.
„Da Makedonce antagonizuju po tom pitanju, drugo, da na neki način opravdaju projekat velikosrpske aspiracije na Kosovu i u BIH. Njima treba partner sa druge strane koji ima iste težnje, da ne bi Srbija ostala usamljena u tome. Mislim da u ovom momentu za takve projekte nema realnih šansi. Za zatvaranje i srpskog i albanskog pitanja rešenje je zatvaranje pitanja granica, omogućavanje integracije manjina i Srba i Albanaca u zemljama u kojima žive. S obzirom da je medjunarodna zajednica uložila ogroman trud i sredstva u pravljenju postojeće bezbednosne balkanske arhitekture, teško je verovati da bi bilo ko podržao jednu ili drugu stranu“, zaključuje predsednica Helsinškog odbora Srbije .