Zašto raste broj inficiranih u Srbiji uprkos vakcinaciji?

„Mi efekte vakcinacije u Srbiji još uvek ne vidimo, oni će se tek videti u narednih mesec dana do dva meseca“, kaže za RSE Marija Gnjatović, naučna saradnica Instituta za primenu nuklearne energije objašnjavajući da je potrebno vreme da se razvije imunski odgovor.

Srbija u Evropi i svetu prednjači po broju vakcinisanih, ali u poslednjih deset dana raste broj novozaraženih korona virusom, kao i broj pacijenata na bolničkom lečenju.

Tako je za razliku od, na primer, 15. februara kada je zabeležen 1.331 novozaražen slučaj, 25. februara registrovano 3.588 slučajeva novoobolelih od COVID-19.

Upitana kako objašnjava porast broja novozaraženih korona virusom uprkos vakcinaciji, Gnjatović kaže time što su se ljudi previše opustili i što možda i nemaju dovoljno informacija kada se mogu smatrati na neki način zaštićenim.

„Najveći broj ljudi u Srbiji primio je vakcinu proizvođača Sinofarm. Ova vakcina je jako kvalitetna i jako dobra, sa malo neželjenih dejstava, ali sporije stvara antitela u odnosu na moderne tehnologije, a to su Fajzer i Sputnjik V vakcina“, navodi Gnjatović.

Pun efekat vakcine posle druge doze

Ona smatra da Sinofarmova vakcina „daje odlične rezultate“ i navodi da sinteza antitela kod skoro svih vakcinisanih kreće dve nedelje ili kasnije u odnosu na drugu primljenu dozu.

„Primena vakcine Sinofarm je krenula oko 20. januara, još nije prošlo dovoljno vremena od revakcine da ljudi mogu da se smatraju zaštićenim“, navodi Gnjatović.

Fajzerova vakcina, kako kaže, najbrže stvori antitela, ali navodi da je i za nju potrebno nekoliko nedelja nakon prve doze.

Gnjatović ističe da sve vakcine svoj puni efekat postižu tek nakon druge doze.

Zašto je važno vakcinisati se

U Srbiji građani mogu da se odluče između četiri vakcine: američko-nemačkog proizvođača Fajzer/Biontek, ruske vakcine Sputnjik V, kineskog Sinofarma i od pre nekoliko dana i britansko-švedskog proizvođača AstraZeneka.

I upravo su po ovom redosledu vakcine i stizale u Srbiju, ali je stigao najveći broj kineske vakcine, milion i po doza.

Međutim, do sada ni kineska ni ruska vakcina nemaju dozvolu Svetske zdravstvene organizacije ni Evropske agencije za lekove (EMA). Ove dve vakcine imaju odobrenje srpske Agencije za lekove i medicinska sredstva.

Srbija u vrhu zemalja po vakcinaciji

U Srbiji je vakcinacija počela 24. decembra a prvu vakcinu primila je premijerka Ana Brnabić. Tada su vakcinisani i ministarka rada Darija Kisić Tepavčević i član Kriznog štaba Predrag Kon.

Premijerka Srbije primila vakcinu protiv korona virusa

Masovna imunizacija širom Srbije počela je 19. januara.

Ministarka državne uprave i lokalne samouprave Marija Obradović izjavila je u Skupštini Srbije, kako je prenela agencija Fonet, da su do 25. februara u 15.30 časova prvu dozu vakcine protiv korona virusa primile 866.563 osobe, dok je 497.310 ljudi revakcinisano.

Prema podacima koje je Kancelarija za IT i elektronsku upravu dostavila RSE, Srbija je po broju vakcinacija na milion stanovnika na šestom mestu u svetu posle Izraela, Sejšela, Ujedinjenih Arapskih Emirata, Velike Britanije i SAD, dok je u Evropi druga posle Velike Britanije.

Po broju revakcinacija na milion stanovnika Srbija je treća u svetu posle Izraela i Sejšela, a u Evropi je prva.

Pročitajte i ovo: Više od 860.000 ljudi u Srbiji se preko e-uprave prijavilo za vakcinu

Kancelarija za IT i elektronsku upravu je kao izvor ovih podataka navela eVakcina i Our World in data na dan 23. februar.

No, Marija Gnjatović, iz Instituta za primenu nuklearne energije upozorava da su se ljudi prerano opustili baš zbog tog broja vakcinisanih.

Napominje da je u Srbiji potrebno vakcinisati verovatno još milion osoba da bi se smatralo da je značajno usporeno širenje zarazne bolesti COVID-19.

„Međutim nije u pitanju ni koliko ljudi nego koliko brzo. Vrlo je važno da se postupak imunizacije završi u što kraćem roku. Da ne dopustimo da jednom broju ljudi već kreću da opadaju antitela i da nestaje imunitet dok se drugi vakcinišu. Onda i dalje nismo blizu kolektivnog imuniteta“, ukazuje Gnjatović.

Pročitajte i ovo: Četiri miliona Izraelaca primilo najmanje jednu dozu vakcine

Sa istim problemom suočio se i Izrael, zemlja koja ima najbržu kampanju vakcinacije na svetu kada je početkom februara uprkos tome što je trećina stanovništva primila prvu dozu rastao broj zaraženih.

Izrael je 21. februara počeo da ukida glavne restrikcije posle gotovo dva meseca zaključavanja pošto je broj novih slučajeva zaraze korona virusom počeo polako da opada.

Ali je Vlada 24. februara odobrila policijski čas koji će biti na snazi tokom noći od četvrtka do nedelje kako bi se sprečilo širenje zaraze korona virusom tokom jevrejskog praznika Purim.

• Izraelski stručnjaci: Izrael možda nikada neće dostići kolektivni imunitet

U Izraelu je od 9 miliona stanovnika više od četiri i po miliona građana primilo prvu dozu vakcine, dok je drugu primilo tri miliona, objavio je portal The Israeli Times a prenela agencija Beta.

Prema rečima izraelskog ministra zdravstva Juli Edelštajna više od 70 odsto ljudi starijih od 16 godina primilo je prvu dozu vakcine protiv COVID-19.

Epidemiološke mere i dalje važne

Marija Gnjatović iz Instituta za primenu nuklearne energije napominje da je važno imati u vidu da i kada se razvije imunski odgovor ne postoje još uvek dokazi da osobe koje su vakcinisane i koje su definitivno zaštićene od razvoja neke teže kliničke slike, ne mogu kratkotrajno da budu rezervoari virusa i da ga šire dalje.

„Zbog toga je važno da se epidemiološke mere poštuju“, poručuje Gnjatović.

Direktor Kancelarije SZO u Srbiji Marijan Ivanuša izjavio je 24. februara za TV K1 da je epidemiološka situacija pogoršana u Izraelu i Srbiji, zemljama vodećim po brzini vakcinacije, možda zbog umora od epidemije i mera i opuštanja građana.

Na sednici Kriznog štaba za borbu protiv virusa korona, održanoj u sredu 24. februara u Beogradu, nije doneta odluka o pooštravanju protivepidemijskih mera, ali je član Kriznog štaba, epidemiolog Predrag Kon, rekao da će u petak 26. februara biti uvedene nove mere koje će se odnositi na vikend.

Pročitajte i ovo: Epidemiološki 'skupe' žurke u Srbiji

On je za TV N1 rekao da će „skraćenja nekakvog radnog vremena svakako biti“.

„Postoji potpuno saglasje u medicinskom delu Kriznog štaba i jasno je da želimo potpuno ukidanje radnog vremena u tom periodu“, rekao je Kon.

On je, međutim, naveo da postoje pravne prepreke da se u potpunosti sve zatvori na pet dana o čemu se razmišljalo.

Dodao je da su definisana najveća mesta zaražavanja, i da se „prvenstveno to odnosi na mesta zimovanja, skijališta“.

Novi sojevi i kolektivni imunitet

U međuvremenu se u Srbiji sporadično javljaju oboljevanja od britanskog soja korone.

„Imamo relativno mali broj uzoraka na nedeljnom nivou. Još smo, što se toga tiče, bezbrižni“, rekla je 24. februara za list Politika virusolog Tanja Jovanović, članica Kriznog štaba i dekanka Medicinskog fakulteta u Beogradu.

Pročitajte i ovo: Dalek put do postizanja 'imuniteta krda'

Ona je navela i da južnoafrički soj COVID-19 u Srbiji još nije izolovan i da se nada da neće ni biti u skorijem periodu.

Procene svetskih stručnjaka su da je za kolektivni imunitet potrebno vakcinisati oko 70 posto populacije.

Ali je vodeći američki epidemiolog Entoni Fauči (Anthony Fauci), nakon što je prvobitno smatrao da je za imunitet krda potrebno vakcinisanje između 60 i 70 odsto stanovništva, krajem decembra rekao da će biti potrebno vakcinisanje između 70 i 90 odsto stanovništva.

„Ne znamo tačno koji je pravi broj. Mislim da je realno negde između 70 i 90 odsto, ali neću reći 90“, rekao je Fauči za Njujork tajms (New York Times).