Univerzitetski profesor, stručnjak za ekstremizam i autor knjige Huliganizam, nasilje i sport Marija Đorić za 'Zašto' komentariše zbog čega su utakmice pogodan teren za nacionalizam.
- Huligani i navijači
Prvo, mora da se pravi jasna razlika između huligana i navijača, jer navijač je svako onaj koji želi da bodri određeni sportski klub ili reprezentaciju svoje zemlje i to je jedna pozitivna pojava.
Međutim, kada navijač počne da koristi nasilje kao primarni metod delovanja i kada je to suština odlaska na sportske priredbe, e onda već imamo problem sa huliganima. Jer za njih je nasilje jedino bitno, dok sport i navijanje padaju u senku svega toga.
- Nacionalni identitet
Nacionalizam jeste pogodno tle za određene utakmice i sportske događaje pre svega zbog toga što ljudi kada navijaju za reprezentaciju svoje zemlje, oni se prepoznaju po nacionalnom identitetu. I tu nema ništa loše ukoliko se taj nacionalni identitet gradi na nekim pozitivnim osnovama, ukoliko ne napadate druge, ukoliko ne koristite govor mržnje.
Međutim, ukoliko se nacionalni identitet prepoznaje kroz nasilje, kroz govor mržnje, kroz vređanje drugih pripadnika entičkih grupa, onda već imamo veliki problem koji se danas sreće na utakmicama.
- Ekstremna desnica i levica
Takođe bih rekla da je nacionalizam sastavni deo ekstremne desnice, kojoj pogoduje svaka vrsta masovnosti, a upravo tu masovnost i psihologiju gomile koja je specifična imamo na sportskim priredbama.
Međutim, ta desničarska ideologija i nacionalizam, iako je najdominantnija na sportskim dešavanjima, postoje izuzeci. Pa tako, recimo, imate u Italiji da je kod fudbalskog kluba Livorno prisutna navijačka grupa koja je motivisana ekstremno levičarskom ideologijom, i takvu pojavu možemo naći i kod nekih, naprimer, francuskih navijačkih grupa.
Ali, upravo se taj nacionalizam i koristi vrlo često kod huligana da bi se šokirala javnost, upućivanjem poruka koje sadrže govor mržnje i na taj način huligani privlače pažnju, jer ipak su oni deo te narcističke kulture koja će sve učiniti da dođe u žižu medija i javnosti.
- Koreni iz ratova
Sa jedne strane, dakle, imate u svetu da je taj desničarski ekstremizam sastavni deo huliganske supkulture. Međutim, dok je on u nekim zemljama izražen u formi rasizma, kao što je to primer u Italji, pogotovo prema fudbalerima koji su afričkog porekla, kod nas je malo specifična situacija, a ona vuče korene iz građanskih ratova koji su se desili na prostoru nekadašnje Jugoslavije. To je bilo vreme kada je ključao nacionalizam sa svih strana i kada su se upravo iz redova huligana iz bivših jugoslavenskih republika regrutovali pripadnici za paravojne formacije.
Tako da, huliganizam se svakako na našim prostorima može vezati za nacionalizam i upravo je to dobra pojava za manipulaciju, pre svega mladim ljudima koji još uvek nemaju izgrađen indentitet.