U najnovijem Mostu Radija Slobodna Evropa razgovalo se o tome zašto Srpska demokratska stranka, koju je osnovao Radovan Karadžić, danas vodi pomirljiviju politiku od Dodikovog Saveza nezavisnih socijaldemokrata. Sagovornici su bili dva profesora iz Banjaluke - Ivan Šijaković, sociolog, i Mladen Mirosavljević, stručnjak za javno mnjenje i odnose sa javnošću.
Bilo je reči o tome kako se Mladen Bosić, lider Srpske demokatske stranke, opredelio za politiku dijaloga sa bošnjačkim strankama umesto konfrontacije, kako je Dodik optužio Srpsku demokratsku stranku da je probosanska, može li Bosić svojim pomirljivom retorikom uspešno parirati Dodikovoj nacionalnoj retorici, da li je do promene u politici Srpske demokratske stranke došlo pod uticajem Aleksandra Vučića, da li Mladen Bosić danas ima podršku Zapada kao što ju je nekada imao Milorad Dodik, kada je njegova partija bila u opoziciji, a Srpska demokratska stranka na vlasti, kao i o tome da li Srpska demokratska stranka ima šanse da na oktobarskim izborima pobedi Savez nezavisnih socijaldemokrata i prekine njegovu osmogodišnju vladavinu.
Ivan Šijaković: Moglo bi se reći da je to veliki zaokret te stranke koja u prošlosti nije imala nikakvu evropsku, niti bilo kakvu progresivnu karakteristiku. Bila je zatvorena i nacionalistička. Međutim, treba reći da je taj zaokret bio iznuđen jer su se promenili okruženje, uslovi i okolnosti. Sada svi govore o Evropi, evropskim vrednostima i evropskoj orijentaciji. Ako hoćete da vas u Evropi ozbiljno shvate, morate da potpišete nešto što će u sebi imati prefiks evropski.
Mladen Mirosavljević: Srpska demokratska stranka je doživjela velike promjene u odnosu na period kada je na njenom čelu bio Radovan Karadžić. Međutim, koliko su te promjene stvarne vidjećemo tek onda ako ta stranka pobijedi na izborima.
Ivan Šijaković: Mislim da je do te promene došlo zato što se promenila politička scena u Republici Srpskoj. Onaj prostor koji je ranije zauzimala Srpska demokratska stranka, kao nekakav čuvar Republike Srpske i zaštitnik nacionalnih interesa, zauzeo je Savez nezavisnih socijaldemokrata Milorada Dodika. Spska demokratska stranka morala je da traži drugi prostor, pa je postala miroljubiva, orijentisala se ka evropskim vrednostima i toleranciji pomalo imitrirajući Vučićevu Srpsku naprednu stranku koja je odbacila onaj imidž koji je imala dok je bila Srpska radikalna stranka.
Mladen Mirosavljević: Mislim da je vaša konstatacija tačna. Inače, ja priču o referendumu smatram čistim populizmom i to zovem jednim od oblika obadanja naroda u Republici Srpskoj. Bosić se priklonio dijalogu i zbog toga što druga opcija ne postoji.
Ivan Šijaković: Milorad Dodik i ljudi oko njega svaki pokušaj saradnje sa drugima proglašavaju probosanskim i antisrpskim kursom. Oni se čvrsto drže utabanog puta, koji im je do sada donosio uspeh na političkoj sceni Republike Srpske, i neće ništa da menjaju. Sve druge dezavuišu i diskriminišu, proglašavaju ih neprijateljima kako bi se predstavili kao jedini čuvari - rekao bih kvazičuvari - nacionalnih interesa. Oni smatraju da jedini imaju pravo da tumači šta je dobro, a šta ne za Republiku Srpsku. Čim se pojavi neka drugačija politička opcija, oni odmah požure da kažu da to ide na ruku bošnjačkim partijama i da je protivno interesima Republike Srpske.
Mladen Mirosavljević: To jeste dio predizborne retorike Milorada Dodika. On se drži te retorike posljednjih 10 godina jer je shvatio da ljudima treba govoriti ono što oni žele da čuju i to mu je do sada bila dobitna kombinacija u predizbornim kampanjama. Kada se u Republici Srpskoj govori o probosanskom kursu, pod tim se uvijek podrazumijeva antisrpski kurs. Pošto su ljudi kratkog pamćenja, zaboravljaju - a to se ne pominje ni u medijima - da je stranka gospodina Dodika koalirala sa gotovo svim relevantnim strankama iz Bosne i Hercegovine, počev od SDA, Stranke za BiH, HDZ-a i tako dalje, a pri tome se nikada nije pričalo o probosanskom kursu. Sada se to prigovara SDS-u i pri tome se zaboravlja da ta stranka još uvijek nije rekla šta želi da postigne dijalogom sa drugim strankama u Bosni i Hercegovini.
Ivan Šijaković: Možda se suprodstavlja jedan deo starih kadrova, ali to nije neki značajniji otpor. Većina bi želela da pokaže da se stranka preobrazila, da je promenila način delovanja i kurs. Oni znaju da stranka mora da ima što više evropskog, bar onako na rečima. Mislim da Bosića najviše podržavaju mlade snage, kao što je Ognjen Tadić, možda i Nenad Stevandić. To su sada i najjači kadrovi u Srpskoj demokratskoj stanci.
Mladen Mirosavljević: Jako je teško uočiti bilo kakvu vrstu otpora Bosićevom kursu. Pretpostavljam da stari kadrovi drugačije gledaju na poteze lidera stranke, ali oni nisu vidljivi u javnosti ili bar nisu preovladavajući unutar stranke. Činjenica je da Mladen Bosić čvrsto drži konce u svojoj partiji, pogotovo kada je riječ o donošenju ključnih odluka, kao što je ona o potrebi dijaloga sa ostalim strankama u Bosni i Hercegovini. Mislim da su i stari kadrovi, ne samo ovi mlađi, shvatili da više nema povratka na ekstremni nacionalizam, šovinizam i mržnju - sve ono što je bilo prisutno u ovoj stranci u ranijem periodu.
Mladen Mirosavljević: Bilo bi pretjerano tvrditi da Vučić ima direktonog uticaja na ponašanje Mladena Bosića ili da će on uticati na rezultat oktobarskih izbora u Republici Srpskoj. Međutim, zbivanja u Srbiji imaju itekako uticaja na političku scenu u Republici Srpskoj. Činjenica je da Srpska demokratska stranka, kao i svi ostali u Republici Srpskoj, itekako pomno osluškuju šta se zbiva u Srbiji i kako se Vučić i njegova stranka ponašaju prema Bosni i Herceghovini i Republici Srpskoj.
Ivan Šijaković: Čini mi se da je uticaj bio dvostruk - i indirektan i direktan. Indirektan uticaj je bio što su Bosić i rukovodstvo SDS-a videli šta znači promena politike, šta znači zaokret koji je izvršila Srpska radikalna stranka, kada je najveći deo njenog članstva prešao u novu Srpsku naprednu stranku. Pokazalo se da se jednom takvom promenom može pridobiti biračko telo, a pre svega da se mogu pridobiti simpatije političkih subjekata iz Evrope, pa i iz okruženja. Pred toga, Bosić i Srpska demokratska stranka iskoristili su činjenicu što Dodik i njegova partija nisu u dobrim odnosima sa Srpskom naprednom strankom, jer je Dodik na mitinzima uvek govorio protiv te partije i pomagao je Borisa Tadića i Demokratsku stranku. Direktan uticaj je bio u tome što se je Vučić dva ili tri puta sastao sa Mladenom Bosićem i verovatno mu ukazivao na neophodnost promena, možda ga ponešto i posavetovao. On je verovatno hteo da nađe nekoga preko koga bi i u Republici Srpskoj ostvario ciljeve svoje stranke, pa je procenio da bi to mogli biti Bosić i njegova stranka.
Mladen Mirosavljević: Ja mislim da danas ne postoji ideologija kada je riječ o političkim strankama, ne samo u Evropi nego i u Bosni i Hercegovini, a pogotovo u Republici Srpskoj. Ako biste napravili anketu među članovima SNSD-a i upitali ih u čemu se razlikuje ideologija SNSD-a u odnosu na SDS mislim da bi se teško našao član koji bi znao da napravi razliku. Razlika se izgubila i više niko ne zna po čemu se jedna stranka razlikuje od druge, osim po liderima i po tome ko više zastupa nacionalne interese i ko više “brani” Republiku Srpsku.
Ivan Šijaković: Kad se pogleda ovako sa strane, reklo se da je došlo do zamene pozicija i da je Srpska demokratska stranka otišla u neku vrstu leve varijante, a da je Savez nezavisnih socijaldemokrata otišao prilično u desno, međutim mislim da je to samo prividno. Stvari stoje nešto drugačije. Srpska demokratska stranka računa da je već izgradila imidž nacionalne stranke u prethodnih dvadesetak godina i da joj više nije potrebno da se u tome dokazuje, pa sada želi da se predstavi kao zaštitnica siromašnih ljudi, kojih je zaista mnogo, kao neko ko u svom programu ima socijalnu dimenziju koju je prethodno bila zapustila boreći se za - što stvarne, što lažne - nacionalne interese. Na ovaj način oni računaju da će proširiti svoje polje delovanja i postati partija svih građana.
Mladen Mirosavljević: Podršku Zapada će imati svaka ona stranka čija politika i čije ponašanje bude odgovaralo Zapadu, to jeste određenim centrima moći na zapadu. Podršaka Zapada zavisiće od konkretnih poteza stranke bilo da se ona zove Savez nezavisnih socijaldemokrata ili Srpska demokratska stranka.
Ivan Šijaković: Srpska demokratska stranke neće imati podršku anglosaksonsih država. Oni su se pre desetak godina opredelili za gospodina Dodika. NDI i neke druge grupe su ga promovisale i vodile njegove kampanje i ja mislim da ga i dalje podržavaju. Možda je u Briselu došlo do neke blage promene u gledanju na SDS, možda i u Nemačkoj, najznačajnijoj zemlji Evropske unije. Međutim, gledano očima Zapada SDS jos uvijek nema jakih ličnosti, a oni vole da se oslanjaju na dokazane vođe kakav je Milorad Dodik i verujem da će i u budućnosti igrati na njegovu kartu.
Mladen Mirosavljević: S jedne strane to izgleda paradoksalno, ali s druge to je veoma lako objašnjivo. To je posljedica promjena u samim strankama i u njihovom okruženju. Te stranke su shvatile da bez vezanosti za Evropsku uniju i evropske centre moći, odakle dolazi kapital, nemaju šanse za opstanak. Ni one same, a ni zemlje i entiteti u kojima se nalaze.
Ivan Šijaković: Mislim da je u pitanju promena taktike briselske birokratije prema strankama koje su bile ratni dobošari u Bosni i Hercegovini. Ranije je Brisel uglavnom odbacivao te stranke, pokušavao da smenjuje njihove kadrove, da ih potisne sa političke scene, a kada je video da oni opstaju, bez obzira na sve pokušaje njihove marginalizacije, odlučio je da promeni taktiku i da pokuša da ih privuče. Ponudio im je Deklaraciju o evropskim vrednostima da bi video kako će se oni ponašati, da li će se držati onoga što su potpisali. Brisel želi da ih pacifikuje, da ih učini manje opasnim i radikalnim. Po mom mišljenju, više je reč o briselskoj taktici, nego što je došlo da promene unutar tih partija.
Mladen Mirosavljević: Mislim da pobeda na izborima zavisi od nečega drugog, a ne od toga da li neko vodi pomirljivu politku ili ne. U Republici Srpskoj je jako veliki broj ljudi zaposlen u javnoj upravi i preduzećima koja su direktno ili indirektno pod kontrolom države. Ti ljudi ne žele da dovode u pitanje svoju poziciju i sigurno će glasati za vladajuću stranku da bi stanje ostalo kakvo je sada. Zbog toga ja ne smatram da je Srpska demokratska stranka favorit na oktobarskim izborima, niti da će ti izbori donijeti radikalne promjene u Republici Srpskoj. Kad je riječ o gospodinu Dodiku, mislim da se on u ovoj predizbornoj kampanji izdvaja u odnosu na lidere drugih stranaka. Bez obzira šta ko o njemu misli, Milorad Dodik je najveći fajter na političkoj sceni Republike Srpske, on je već odavno ušao u predizbornu kampanju i trenutno izgleda kao favorit.
Ivan Šijaković: Kako sada stoje stvari, meni se čini da Srpska demokratska stranka nema nikakve šanse i da će možda izgubiti još drastičnije nego na prošlim izborima. Gospodin Dodik i njegova grupa poseduju sve resurse za privlačenje - da ne kažem kupovinu - birača. To je stranka koja je poklopila sve elemente društvenog života u Republici Srpskoj i mnoge ljude drži u zavisnom položaju. Vodeći ljudi te stranke su vrlo bogati, reč je o stotinama miliona ličnog bogatstva kojim mogu da kupe sve i da vladaju narednih četrdeset godina, bez obzira kakav će oblik imati Bosna i Hercegovina. Ako zatreba, oni mogu i da kupe i da plate nekoga ko bi se pojavio kao novi lider - mlađi, energičniji, kreativniji, evropskiji.
Trenutno ni Savez nezavisnih socijaldemokrata, ni Srpska demokratska stranka i njeni koalicioni partneri nemaju neke nove kadrove, sve su to ljudi već viđeni na političkoj sceni. Ni jedni, ni drugi ne mogu doneti progres i poboljšanje, posebno kad je reč o teškim ekonomskim problemima i siromaštvu. Ako je već tako, mislim da će se građani pre opredeliti za postojeću garnituru gospodina Dodika. Postoji nešto što moram da priznam da me je zaprepastilo. Veliki broj građana podržava Dodikov osioni imidž i netolerantan nastup. Dodik je izgradio imidž kojeg se ljudi, sve i da hoće, ne mogu osloboditi, a mnogi uživaju u atmosferi bahatosti, nepoštovanju bilo čega, atmosferi u kojoj su sposobni i obrazovani ljudi potisnuti na marginu, dok su marginalci isplivali na površinu.
Bilo je reči o tome kako se Mladen Bosić, lider Srpske demokatske stranke, opredelio za politiku dijaloga sa bošnjačkim strankama umesto konfrontacije, kako je Dodik optužio Srpsku demokratsku stranku da je probosanska, može li Bosić svojim pomirljivom retorikom uspešno parirati Dodikovoj nacionalnoj retorici, da li je do promene u politici Srpske demokratske stranke došlo pod uticajem Aleksandra Vučića, da li Mladen Bosić danas ima podršku Zapada kao što ju je nekada imao Milorad Dodik, kada je njegova partija bila u opoziciji, a Srpska demokratska stranka na vlasti, kao i o tome da li Srpska demokratska stranka ima šanse da na oktobarskim izborima pobedi Savez nezavisnih socijaldemokrata i prekine njegovu osmogodišnju vladavinu.
Omer Karabeg: Početkom aprila lider Srpske Demokratske stranke, Mladen Bosić, zajedno sa liderima pet bosanskohercegovačkih stranaka desnog centra, potpisao je Deklaraciju o evropskim vrednostima. Sponzor te deklaracije bila je Evropska narodna stranka. Može li se reći da je ovo potvrda značajnih promena koje su se desile u ovoj stranci, čiji je osnivač bio Radovan Karadžić?
Ivan Šijaković: Moglo bi se reći da je to veliki zaokret te stranke koja u prošlosti nije imala nikakvu evropsku, niti bilo kakvu progresivnu karakteristiku. Bila je zatvorena i nacionalistička. Međutim, treba reći da je taj zaokret bio iznuđen jer su se promenili okruženje, uslovi i okolnosti. Sada svi govore o Evropi, evropskim vrednostima i evropskoj orijentaciji. Ako hoćete da vas u Evropi ozbiljno shvate, morate da potpišete nešto što će u sebi imati prefiks evropski.
SDS je doživjela velike promjene u odnosu na period kada je na njenom čelu bio Radovan Karadžić
Omer Karabeg: Mladen Bosić odbacuje Dodikovu ideju o referendumu o nezavisnosti Republike Srpske kao nerealnu i ističe da nije za politiku konflikta, već za dijalog. On čak kaže da je došlo vreme da se politika više ne vodi podgrejavanjem straha od drugih. Zašto se on opredelio, bar na rečima, za tako pomirljivu politiku?
Ivan Šijaković: Mislim da je do te promene došlo zato što se promenila politička scena u Republici Srpskoj. Onaj prostor koji je ranije zauzimala Srpska demokratska stranka, kao nekakav čuvar Republike Srpske i zaštitnik nacionalnih interesa, zauzeo je Savez nezavisnih socijaldemokrata Milorada Dodika. Spska demokratska stranka morala je da traži drugi prostor, pa je postala miroljubiva, orijentisala se ka evropskim vrednostima i toleranciji pomalo imitrirajući Vučićevu Srpsku naprednu stranku koja je odbacila onaj imidž koji je imala dok je bila Srpska radikalna stranka.
Omer Karabeg: Mislite li i vi, gospodine Mirosavljeviću, da se Bosić opredelio za politiku dijaloga i saradnje jer je nemoguće biti nacionalniji od Dodika?
Mladen Mirosavljević: Mislim da je vaša konstatacija tačna. Inače, ja priču o referendumu smatram čistim populizmom i to zovem jednim od oblika obadanja naroda u Republici Srpskoj. Bosić se priklonio dijalogu i zbog toga što druga opcija ne postoji.
Omer Karabeg: Kako gledate na optužbe koje je Milorad Dodik uputio Mladenu Bosiću odmah nakon potpisivanja Deklaracije o evropskim vrednostima? On ga je optužio za probosanski kurs.
Milorad Dodik i ljudi oko njega svaki pokušaj saradnje sa drugima proglašavaju probosanskim i antisrpskim kursom
Omer Karabeg: Mogu li te optužbe da donesu glasove Miloradu Dodiku na oktobarskim izborima?
Kada se u RS govori o probosanskom kursu, pod tim se uvijek podrazumijeva antisrpski kurs
Omer Karabeg: Ima li u Srpskoj demokratskoj stanci otpora ovom zaokretu i ovako pomirljivim stavovima njenog lidera?
Ivan Šijaković: Možda se suprodstavlja jedan deo starih kadrova, ali to nije neki značajniji otpor. Većina bi želela da pokaže da se stranka preobrazila, da je promenila način delovanja i kurs. Oni znaju da stranka mora da ima što više evropskog, bar onako na rečima. Mislim da Bosića najviše podržavaju mlade snage, kao što je Ognjen Tadić, možda i Nenad Stevandić. To su sada i najjači kadrovi u Srpskoj demokratskoj stanci.
Mladen Mirosavljević: Jako je teško uočiti bilo kakvu vrstu otpora Bosićevom kursu. Pretpostavljam da stari kadrovi drugačije gledaju na poteze lidera stranke, ali oni nisu vidljivi u javnosti ili bar nisu preovladavajući unutar stranke. Činjenica je da Mladen Bosić čvrsto drži konce u svojoj partiji, pogotovo kada je riječ o donošenju ključnih odluka, kao što je ona o potrebi dijaloga sa ostalim strankama u Bosni i Hercegovini. Mislim da su i stari kadrovi, ne samo ovi mlađi, shvatili da više nema povratka na ekstremni nacionalizam, šovinizam i mržnju - sve ono što je bilo prisutno u ovoj stranci u ranijem periodu.
Omer Karabeg: Da li je do promene u politici Srpske demokratske stanke došlo pod uticajem Vučića i njegove Srpske napredne stranke? I oni su od izrazito nacionalističke Srpske radikalne stranke postali proevropska partija.
Mladen Mirosavljević: Bilo bi pretjerano tvrditi da Vučić ima direktonog uticaja na ponašanje Mladena Bosića ili da će on uticati na rezultat oktobarskih izbora u Republici Srpskoj. Međutim, zbivanja u Srbiji imaju itekako uticaja na političku scenu u Republici Srpskoj. Činjenica je da Srpska demokratska stranka, kao i svi ostali u Republici Srpskoj, itekako pomno osluškuju šta se zbiva u Srbiji i kako se Vučić i njegova stranka ponašaju prema Bosni i Herceghovini i Republici Srpskoj.
Vučić se dva ili tri puta sastao sa Mladenom Bosićem i verovatno mu ukazivao na neophodnost promena, možda ga ponešto i posavetovao
Omer Karabeg: Da li se može reći da su sada Srpska demokratska stranka i Dodikov savez nezavisnih socijaldemokrata praktično zamenili uloge i programe. Sada SDS daje prioritet smanjenju nezaposlenosti i borbi protiv korupcije, a u svom programu ima i socijalne elemente, dok Dodikov SNSD kao nekada SDS sve karte baca na nacionalno.
Mladen Mirosavljević: Ja mislim da danas ne postoji ideologija kada je riječ o političkim strankama, ne samo u Evropi nego i u Bosni i Hercegovini, a pogotovo u Republici Srpskoj. Ako biste napravili anketu među članovima SNSD-a i upitali ih u čemu se razlikuje ideologija SNSD-a u odnosu na SDS mislim da bi se teško našao član koji bi znao da napravi razliku. Razlika se izgubila i više niko ne zna po čemu se jedna stranka razlikuje od druge, osim po liderima i po tome ko više zastupa nacionalne interese i ko više “brani” Republiku Srpsku.
Srpska demokratska stranka računa da je već izgradila imidž nacionalne stranke, pa sada želi da se predstavi kao zaštitnica siromašnih ljudi
Omer Karabeg: Da li Srpska demokratska stranka danas ima podršku Zapada kao što ju je nekada imao Milorad Dodik, kada je njegova partija bila u opoziciji, a Srpska demokratska stranka držala vlast.
Mladen Mirosavljević: Podršku Zapada će imati svaka ona stranka čija politika i čije ponašanje bude odgovaralo Zapadu, to jeste određenim centrima moći na zapadu. Podršaka Zapada zavisiće od konkretnih poteza stranke bilo da se ona zove Savez nezavisnih socijaldemokrata ili Srpska demokratska stranka.
Ivan Šijaković: Srpska demokratska stranke neće imati podršku anglosaksonsih država. Oni su se pre desetak godina opredelili za gospodina Dodika. NDI i neke druge grupe su ga promovisale i vodile njegove kampanje i ja mislim da ga i dalje podržavaju. Možda je u Briselu došlo do neke blage promene u gledanju na SDS, možda i u Nemačkoj, najznačajnijoj zemlji Evropske unije. Međutim, gledano očima Zapada SDS jos uvijek nema jakih ličnosti, a oni vole da se oslanjaju na dokazane vođe kakav je Milorad Dodik i verujem da će i u budućnosti igrati na njegovu kartu.
Omer Karabeg: Pošto su Deklaraciju o evropskim vrednostima pored SDS potpisali i SDA i HDZ ispada da stanke, koje su Bosnu i Hercegovinu uvele u rat, sada hoće da je vode u Evropu.
Mladen Mirosavljević: S jedne strane to izgleda paradoksalno, ali s druge to je veoma lako objašnjivo. To je posljedica promjena u samim strankama i u njihovom okruženju. Te stranke su shvatile da bez vezanosti za Evropsku uniju i evropske centre moći, odakle dolazi kapital, nemaju šanse za opstanak. Ni one same, a ni zemlje i entiteti u kojima se nalaze.
Ivan Šijaković: Mislim da je u pitanju promena taktike briselske birokratije prema strankama koje su bile ratni dobošari u Bosni i Hercegovini. Ranije je Brisel uglavnom odbacivao te stranke, pokušavao da smenjuje njihove kadrove, da ih potisne sa političke scene, a kada je video da oni opstaju, bez obzira na sve pokušaje njihove marginalizacije, odlučio je da promeni taktiku i da pokuša da ih privuče. Ponudio im je Deklaraciju o evropskim vrednostima da bi video kako će se oni ponašati, da li će se držati onoga što su potpisali. Brisel želi da ih pacifikuje, da ih učini manje opasnim i radikalnim. Po mom mišljenju, više je reč o briselskoj taktici, nego što je došlo da promene unutar tih partija.
Omer Karabeg: Imaju li Bosić i njegova stranka šanse da sa svojom pomirljivom politikom pobede Dodika na oktobarskim izborima?
Ne smatram da je SDS favorit na oktobarskim izborima, niti da će ti izbori donijeti radikalne promjene u Republici Srpskoj
Ivan Šijaković: Kako sada stoje stvari, meni se čini da Srpska demokratska stranka nema nikakve šanse i da će možda izgubiti još drastičnije nego na prošlim izborima. Gospodin Dodik i njegova grupa poseduju sve resurse za privlačenje - da ne kažem kupovinu - birača. To je stranka koja je poklopila sve elemente društvenog života u Republici Srpskoj i mnoge ljude drži u zavisnom položaju. Vodeći ljudi te stranke su vrlo bogati, reč je o stotinama miliona ličnog bogatstva kojim mogu da kupe sve i da vladaju narednih četrdeset godina, bez obzira kakav će oblik imati Bosna i Hercegovina. Ako zatreba, oni mogu i da kupe i da plate nekoga ko bi se pojavio kao novi lider - mlađi, energičniji, kreativniji, evropskiji.
Trenutno ni Savez nezavisnih socijaldemokrata, ni Srpska demokratska stranka i njeni koalicioni partneri nemaju neke nove kadrove, sve su to ljudi već viđeni na političkoj sceni. Ni jedni, ni drugi ne mogu doneti progres i poboljšanje, posebno kad je reč o teškim ekonomskim problemima i siromaštvu. Ako je već tako, mislim da će se građani pre opredeliti za postojeću garnituru gospodina Dodika. Postoji nešto što moram da priznam da me je zaprepastilo. Veliki broj građana podržava Dodikov osioni imidž i netolerantan nastup. Dodik je izgradio imidž kojeg se ljudi, sve i da hoće, ne mogu osloboditi, a mnogi uživaju u atmosferi bahatosti, nepoštovanju bilo čega, atmosferi u kojoj su sposobni i obrazovani ljudi potisnuti na marginu, dok su marginalci isplivali na površinu.