Natalija Vladimirovna Poklonskaja, zamenica predsednika Odbora za spoljne poslove Državne Dume Ruske Federacije, zajedno sa liderom opozicione političke partije u Srbiji „Dveri“ Boškom Obradovićem, pozirala je novinarima ispred zastave krimske oblasti u jednoj od zgrada Skupštine Srbije, u ulici Kralja Milana.
Poklonskaja je u Srbiju došla u pratnji zvaničnika Krima Georgija Muradova na poziv „Dveri“ i Obradoviću na poklon donela zastavu Krima, sa kojom su zajedno pozirali novinarima i tokom svog obraćanja novinarima izjavili da je „Krim – Rusija“. Zvanični Beograd tretira Krim kao deo Ukrajine i ne priznaje rusku aneksiju.
Zvaničnici Skupštine Srbije do ovog trenutka se nisu ogradili o isticanju krimske zastave u zgradi Narodne Skupštine.
Šta je poručila Poklonskaja?
„Ovim putem želim da se zahvalim našim srpskim prijateljima na podršci“, izjavila je Poklonskaja, koja se upravo zbog aktivnosti u vezi sa aneksijom ukrajinskog poluostrva Krima, prema podacima zvaničnih institucija, od 2014. nalazi na “crnoj listi” Sjedinjenih Američkih Država i Evropske unije. Ukrajinske vlasti protiv nje su u martu 2014. objavile poternicu pod optužbom za, kako se navodi, aktivnosti i zaveru radi nasilne promene ustavnog uređenja ili zauzimanje državne vlasti.
Podsetimo, ukrajinsko poluostrvo Krim je 2014. anektirala Rusija nakon čega joj je Evropska unija uvela sankcije. Aneksiju Krima EU smatra kršenjem međunarodnog prava, a ovaj potez Rusije nije podržala ni vlast u Srbiji.
Lider „Dveri“ Boško Obradović izjavio je da je sastanak sa Poklonskajom i Muradovim nastavak uspešne saradnje sa predstavnicima, kako je rekao, „Republike Krim“.
Ovo je jedan veoma dragocen susret između starih prijatelja“, izjavio je Obradović i dodao da je na sastanku bilo reči i o učešću predstavnika „Dveri“ na više konferencija iz oblasti ekonomije, sporta i humanitarnih aktivnosti, koje će se naredne godine održati na Krimu.
Poklonskaja je u zvaničnoj poseti Beogradu boravila i u aprilu 2018. U Skupštini Srbije tada se sastala sa članovima Odbora za dijasporu, a u Srbiju je takođe došla na poziv lidera “Dveri” koji je prethodno boravio na Krimu.
Pročitajte i ovo: Poslanica s crne liste promoviše 'ruski Krim' u BeograduTada je njena poseta i izjava da je “Krim Rusija” izazvala oštro negodovanje Ambasade Ukrajine iz koje su poručili da se Poklonskaja nalazi na nalazi na poternici ukrajinskog tužilaštva zbog rušenja teritorijalne celovitosti Ukrajine i kako očekuju od Vlade Srbije da osudi susret sa Poklonskajom.
Od izjave Poklonskaje u aprilu 2018. nije se ogradio niko od predstavnika vlasti u Srbiji, koja zvanično podržava teritorijalni integritet Ukrajine i Krim smatra ukrajinskom teritorijom.
Poklanskaja je inače za rusku poslanicu izabrana na izborima na Krimu. Tako je bila i prva je krimska tužiteljka nakon ruske aneksije ukrajinskog poluostrva.
Osuda Ambasade Ukrajine
Ambasador Ukrajine Oleksandr Oleksandrovič osudio je posetu Poklonskaje i Muradova Srbiji, pre svega zbog njihovih aktivnosti u vezi sa aneksijom Krima. U izjavi za Radio Slobodna Evropa (RSE) Oleksandrovič je rekao da se nada da se niko od predstavnika vlasti neće sastati sa predstavnicima sa Krima.
"Srbija ne priznaje Krim, kao što Ukrajina ne priznaje Kosovo. Naše dve zemlje su prijateljske i nadam se da u budućnosti neće biti takvih provokacija na račun Srbije i Ukrajine", rekao je Oleksandrovič.
"Sa jedne strane, drago nam je što se niko od zvaničnika Srbije nije sastao sa predstavnicima takozvane 'Republike Krim'. Sa druge strane, ne razumemo što su te posete uopšte dozvoljene u Srbiji koja podržava teritorijalni integritet Ukrajine", naveo je Oleksandrovič i istakao da su Srbija i Ukrajina prijateljske zemlje.
Pročitajte i ovo: Aleksandrovič: Putin bi rado menjao priznanje nezavisnosti Kosova za Krim"Srbija ne priznaje Krim, kao što Ukrajina ne priznaje Kosovo. Naše dve zemlje su prijateljske i nadam se da u budućnosti neće biti takvih provokacija na račun Srbije i Ukrajine", rekao je Oleksandrovič.
Bez komentara o srpskim plaćenicima u Ukrajini
Poklonskaja je rekla da ne može da komentariše državljane Srbije koji ratuju u Ukrajini. Na pitanje RSE da li je u međuvremenu došla do saznanja o srpskim državljanima koji ratuju u Ukrajini na strani proruskih snaga, imajući u vidu činjenicu da je tokom prethodne posete Beogradu izjavila da o tome nema informacije, Poklonskaja je odgovorila:
„Ja ne mogu komentarisati vaše pitanje o učešću državljana Srbije u vojnim aktivnostima i vojnim operacijama, jer ne znam ništa o tome.“
Da nema saznanja o državljanima Srbije na ratištu u Ukrajini izjavio je i Boško Obradović. Svoj stav o tome ovako objašnjava.
„Morate razumeti da srpski narod oseća jedan određeni dug prema ruskom narodu zbog svih ruskih dobrovoljaca koji su kroz istoriju uvek bili na strani Srba u mnogobrojnim našim oslobodilačkim ratovima, tako da je razumljivo i kada određeni broj Srba ima želju da taj dug vrati i da se stavi na stranu ruskog naroda, ali sve drugo je nešto u šta ja zaista ne bih mogao da ulazim kada nemam sve te informacije i nemam te precizne podatke“, naveo je Obradović.
On je takođe naglasio da je njegova lična želja da se sukob u Ukrajini što pre završi.
„Sve to što se dešava u Ukrajini je jedna velika tragedija za tamošnji narod te nama bratske i prijateljske države i svi bismo voleli da do toga nije ni došlo“, izjavio je Obradović.
U Srbiji se učešće na stranim ratištima smatra krivičnim delom. Izmenama Krivičnog zakonika iz 2014. godine uvedena su dva nova krivična - učestvovanje u ratu u stranoj državi i organizovanje učestvovanja u ratu u stranoj državi. Za prvo, u zavisnosti od toga da li se u ratu učestvuje kao pojedinac ili u sastavu grupe, zaprećena je kazna zatvora od šest meseci do osam godina, a za organizovanje učestvovanja može biti izrečena zatvorska kazna u trajanju od dve do 10 godina.