Međunarodna zajednica nije ništa obećala Kosovu u slučaju formiranja Specijalnog suda za ratne zločine. Strane ambasade u Prištini, međutim, poručuju da će pomoći Kosovu da se učlani u strane organizacije, ali naglašavaju da to zavisi od ispunjavanja specifičnih uslova.
Predsednik Kosova, Hašim Tači, u ponedeljak je na javnoj diskusiji o izazovima i mogućnostima Specijalnog suda za ratne zločine izjavio kako međunarodna zajednica nije ostala verna obećanjima datim Kosovu za formiranje tog suda.
Prema njegovim rečima, međunarodna zajednica je obećala da će Kosovo ubrzo nakon formiranja suda moći da aplicira za članstvo u Savet Evrope, da će se ukinuti vizni režim, da će se steći masovna podrška za članstvo u UNESCO, da će se formirati Vojska Kosova i da će biti novih priznanja.
Obećanja nisu realizovana: Hašim Tači
„Kosovo je održalo reč, sud je formiran, a međunarodna zajednica ni jedno od ovih obećanja nije realizovala“, istakao je predsednik Tači. On je još dodao da je odluka o osnivanju suda bila više međunarodna politička potreba, od potrebe za pravdom.
Da li je međunarodna zajednica dala takva obećanja Kosovu, upitali smo ambasade Sjedinjenih država, Velike Britanije i Nemačke.
- Pročitajte i ovo - Dokle je Kosovo?
U odgovoru Američke ambasade navodi se da Sjedinjene države snažno podržavaju članstvo Kosova u međunarodne organizacije, te da taj napredak zavisi od specifičnih kriterijuma svake institucije.
„Vlada Sjedinjenih država će nastaviti da blisko sarađuje sa Kosovom u ispunjavanju tih uslova“, ističe se.
Dodaje se i da su Sjedinjene države ponosne na svoju snažnu podršku tokom mnogih godina za razvoj Kosovskih snaga bezbednosti.
„Nastavljamo da podržavamo postepenu, profesionalnu transformaciju tih snaga u multietničke oružane snage u skladu sa NATO standardima i kroz ustavne izmene u konsultacijama sa svim zajednicama na Kosovu.“
Ponosni na podršku Kosovu: Američka ambasada u Prištini na Dan nezavisnosti SAD
Sjedinjene države isto tako su posvećene uspešnom radu Specijalnih komora (Specijalnog suda) u Hagu, te ističu da će „saradnja Kosova u tom procesu biti konkretan dokaz osnovnih demokratskih principa da vladavina zakona važi podjednako za svakog građanina“.
Iz ambasade Velike Britanije u Prištini rekli su da ta zemlja „nije dala nikakva obećanja Kosovu u vezi Specijalnog suda, te da je pogrešno tvrditi drugačije“.
„Članstvo u međunarodnim organizacijama zasnovano je na posebnim kriterijumima za članstvo svake organizacije posebno. Velika Britanija radi na pružanju podrške za potpunu međunarodnu integraciju Kosova“, navodi se.
Ambasada podržava napore predsednika Tačija za pomirenje i pravdu, te dodaje da je britanski ambasador na Kosovu, Ruairí O'Connell, pozdravio i podržao te napore u nekoliko navrata do sada.
„Specijalni sud je odgovor Kosova na navode iz izveštaja Dika Martija. To je bio važan korak da se pokaže spremnost Kosova da dođe do istine o onome šta se desilo tokom sukoba“, navodi se u odgovoru britanske ambasade.
- Pročitajte i ovo - Mazreku: Demarkacija blokira evropski put Kosova
Nemačka ambasada u Prištini navodi da su Specijalne komore (Specijalni sud) ključne pravosudne institucije i važne za Kosovo jer doprinose vladavini zakona.
"One ni u kom slučaju nisu povezane s političkim ciljevima izvan njihovog specifičnog mandata", navodi se u odgovoru.
Dodaje se da je Nemačka neprestano podržavala Kosovo u naporima da se pridruži međunarodnim organizacijama kao što su UNESCO i Interpol, i da će nastaviti sa tim.
Uslovi za viznu liberalizaciju su jasno postavljeni u vodiču; demarkacija sa Crnom Gorom i dokazana borba protiv korupcije i dalje su dva neispunjena uslova, navodi nemačka ambasada.
Vaš browser nepodržava HTML5
Pacoli: Molimo za strpljenje oko granice
Definicija mandata i strukture Bezbednosnih snaga Kosova je suverena odluka Kosova ali transformacija treba da se desi na osnovu Ustava, uključujući sve strane i koordinaciju sa NATO-om, dodaje se.
U međuvremenu, Tači je u sredu, na konferenciji za novinare sa albanskim predsednikom, Iljirom Metom, negirao mogućnost da je formiranje Specijalnog suda učinjeno u zamenu za usluge međunarodne zajednice. Dodao je da je formiranje suda bilo najbolje rešenje kosovskog rukovodstva u tadašnjim okolnostima, kada je to pitanje, u suprotnom, moglo da pređe na Savet bezbednosti UN-a.
„Moja zabrinutost nije povezana sa Specijalnim sudom, uprokos njegovim efektima, već se radi o otežanoj situaciji Kosova i o nedostatku konkretne, praktične perspektive u euroatlanskoj porodici“, naglasio je.
- Pročitajte i ovo - Pred Specijalnim sudom niko nema imunitet
Specijalni sud za ratne zločine je kosovski sud sa sedištem u Hagu. Istraživaće zločine koje su "pripadnici Oslobodilačke vojske Kosova (OVK) počinili nad etničkim manjinama i političkim rivalima" od 1998. do kraja 2000. godine, kako je u svom izveštaju Savetu Evrope naveo švajcarski senator Dik Marti.
Predsednik Tači, čije se ime pominje u izveštaju Dika Martija, predvodio je proces formiranja ovog suda i pored velikog nezadovoljstva u zemlji.