U iščekivanju mišljenja Međunarodnog suda pravde o legalnosti nezavisnosti Kosova, nakon poslednjih incidenata na severu, zaoštrava se i retorika na liniji Beograd - Priština. Poslednji doprinos tome dao je kosovski ministar unutrašnjih poslova Bajram Redžepi najavom da će u zonu severnog Kosova, poslati specijalne policijske jedinice.
Redžepi je nešto kasnije kazao kako je njegova izjava pogrešno interpertirana, ali na nju se nadovezao predsednik Srbije Boris Tadić koji je Redžepijevu najavu da bi specijalaci trebalo da “uspostave red i mir” u regiji koja je pod kontrolom Srba koji ne priznaju vlast u Prištini, nazvao otvorenom pretnjom ratom. Realne pretnje ili tek razmena teških reči bez čvrstog osnova - dilema je kojom se bavimo.
Očekivanja Srba sa severa Kosova su jasna. Ako bi kosovski specijalci zaista pokušali da povrate kontrolu nad kritičnom zonom, bez obzira na to što je Redžepi takvu svoju najavu nahnadno korigovao, oni očekuju da im matica neće okrenuti leđa. Za RSE to kaže predsednik kosovsko-mitrovačkog okruga, organa pod ingerencijom beogradske vlasti, Radenko Nedeljković.
“Ukoliko bi došlo do ubacivanja specijalnih jedinica ja sam siguran da bi se srpski i ostali nealbanski narod na severu Kosova samoorganizovao, a ja očekujem i određeni vid podrške od matice Srbije,” kaže Nedeljković.
U Beogradu, državni sekretar u Vladinom Ministarstvu za Kosovo i Metohiju Oliver Ivanović, i pre nego što je Redžepi prigovorio na interpretaciji sporne izjave, nazvao ga je impulsivnim a svojim sugrađanima iz Mitrovice i okoline poručio da je diplomatija ono što iz matice mogu očekivati.
“Ostaje nam komunikacija sa međunarodnom zajednicom jer u rešavanju kosovskog problema mi možemo i moramo jedno ići preko međunarodne zajednice,” rekao je Ivanović.
RSE: Znači ono što se Srbima na severu Kosova može obećati jesu pre svega diplomatske aktivnosti?
“To pre svega. Razume se, nadamo se da neće biti oštrijih sukoba.”
RSE: A ako bude?
“Onda će zasedati Vrhovni savet za nacionalnu bezbednost i doneti odluku.”
Treba ići u rešavanje konflikta
Beograd ne planira nikakve korake dok ne bude poznato konačno mišljenje Međunarodnog suda pravde, što bi, kako je nezvanično prenela prošle sedmice ovdašnja štampa, moglo da bude već do kraja tekućeg meseca. Tada će u Srbiji možda razmisliti o strategiji, ali sudeći po rečima premijera Mirka Cvetkovića u stavu o kosovskoj nezavisnosti ništa se neće menjati pa šta god odlučile međunarodne sudije:
“Mi smatramo da ne treba ići na konflikt koji će biti zamrznut i trajan. Treba ići u njegovo rešavanje. Verujemo da će odluka Međunarodnog suda pravde pružiti imput mogućnosti da se uđe u dijalog i da će se kroz dijalog naći rešenje koje je prihvatljivo za obe strane,” rekao je Cvetković.
Ako je trenutna srpska strategija čekanje, onda to pomalo i zbunjuje. Poznavalac prilika Dušan Janjić zbog takvih poteza i sam ukazuje na nejasnoće u aktuelnoj politici Srbije prema kosovskom pitanju.
“Moram da kažem da i meni kome je profesija da sve to pratim, nije baš jasno. Dakle, na unutrašnjem planu politika Beograda prema Srbima na Kosovu je odavno u kolapsu. Bilo je logično očekivati da će Beograd na neki način reagovati da pokaže Srbima sa Kosova da ne treba da se plaše Redžepija. Međutim, mislim da je predsednik Tadić tom retorikom koja je usledila dodao više ulja na vatru nego što je bilo potrebno,” ocenjuje je Janjić.
Na severu Kosova konstanta je atmosfera iščekivanja novih sukoba poput onih od 2. jula kada je u eksploziji bombe stradao lekar Mensur Džeković, zatim pretnji i napada poput atentata na jednog od Srba koji se odvažio za učešće u kosovskoj skupštini Petra Miletića. Pri tome se nadvijaju i novi rizik, ponovo u Kosovskoj Mitrovici.
Za 15. jul iz Prištine je najavljena namera otvaranja Suda u severnom delu grada. Upravo ispred zgrade te institucije, kada su vojnici Kfora odatle vezane izvodili srpske sudije koji su tu štrajkovali, dogodili su se do sada najžeći sukobi u kojima je stradao i jedan međunarodni vojnik.
Nepoverenje
Da li je realan rizik da se ove slike od pre dve godine, opet zbog Suda, ponove u Mitrovici?
“Svaki pokušaj nasilne integracije ili implementacije nečega što mi zovemo fragmentima kosovske nezavisnosti izaziva oštru reakciju. Ta reakcija je sasvim spontana, a reč spontana ovde ima sasvim drugačije značenje,” kaže Ivanović.
RSE: Kakvo?
“Ne bih da objašnjavam, u svakom slučaju reakcija je takva da je burna.”
Ove reči, baš kao i Tadićevo pominjanje objave rata, u slučaju intervencije kosovskih specijalaca, moglo bi se čitati i kao pretnja Beograda, koji pak u Prištini optužuju da svojim tajnim kanalima podstiče nestabilnosti na severu onda kada to pogoduje interesima Srbije. Odatle i pitanje koje postavljamo Radenku Nedeljkoviću.
RSE: Ukoliko se samoorganizujete kako kažete, kakvu vrstu pomoći očekujete? U oružju, logističku….?
“Pre svega ja očekujem diplomatsku i političku borbu Beograda. Znači pre svega diplomatsku i političku borbu.”
RSE: Da li je moguća samoorganizacija bez podsticaja sa strane?
“Kako da ne. Mi smo to svih ovih deset godina pokazali da umemo, hoćemo i možemo da se samoorganizujemo i da se jednostavno odbranimo od najezde Prištine,” odgovorio je Nedeljković.
Pokušaj Kosova da integriše sever, na drugoj strani i najezdom se naziva. Sama reč oslikava stalne napetosti, o čijem prisustvu na licu mesta je u našem programu za Srbiju, Iva Martinović, razgovarala sa Dušanom Janjićem.
“Ja sam tamo bio pre dva, tri dana. To se ne oseća među običnim građanima. Zapravo, postoji neka zabrinutost šta to Beograd hoće. Nije im uopšte jasno da li Beograd zaista nudi podelu da bi digao ruke od drugog dela Kosova. Da li Beograd u stvari ima neku genijalnu taktiku. Tamo ima znatno više znakova pitanja i nepoverenja i u lokalne političare i u Beograd, a naravno oni još manje veruju Prištini i međunarodnoj zajednici,” kazao je Janjić.
*****
Mogli bi vas interesovati i ovi tekstovi:
Srbi protiv razmene teritorija
Beograd bez jasnog stava o razmeni teritorija
Redžepi je nešto kasnije kazao kako je njegova izjava pogrešno interpertirana, ali na nju se nadovezao predsednik Srbije Boris Tadić koji je Redžepijevu najavu da bi specijalaci trebalo da “uspostave red i mir” u regiji koja je pod kontrolom Srba koji ne priznaju vlast u Prištini, nazvao otvorenom pretnjom ratom. Realne pretnje ili tek razmena teških reči bez čvrstog osnova - dilema je kojom se bavimo.
Očekivanja Srba sa severa Kosova su jasna. Ako bi kosovski specijalci zaista pokušali da povrate kontrolu nad kritičnom zonom, bez obzira na to što je Redžepi takvu svoju najavu nahnadno korigovao, oni očekuju da im matica neće okrenuti leđa. Za RSE to kaže predsednik kosovsko-mitrovačkog okruga, organa pod ingerencijom beogradske vlasti, Radenko Nedeljković.
“Ukoliko bi došlo do ubacivanja specijalnih jedinica ja sam siguran da bi se srpski i ostali nealbanski narod na severu Kosova samoorganizovao, a ja očekujem i određeni vid podrške od matice Srbije,” kaže Nedeljković.
U Beogradu, državni sekretar u Vladinom Ministarstvu za Kosovo i Metohiju Oliver Ivanović, i pre nego što je Redžepi prigovorio na interpretaciji sporne izjave, nazvao ga je impulsivnim a svojim sugrađanima iz Mitrovice i okoline poručio da je diplomatija ono što iz matice mogu očekivati.
“Ostaje nam komunikacija sa međunarodnom zajednicom jer u rešavanju kosovskog problema mi možemo i moramo jedno ići preko međunarodne zajednice,” rekao je Ivanović.
RSE: Znači ono što se Srbima na severu Kosova može obećati jesu pre svega diplomatske aktivnosti?
“To pre svega. Razume se, nadamo se da neće biti oštrijih sukoba.”
RSE: A ako bude?
“Onda će zasedati Vrhovni savet za nacionalnu bezbednost i doneti odluku.”
Treba ići u rešavanje konflikta
Beograd ne planira nikakve korake dok ne bude poznato konačno mišljenje Međunarodnog suda pravde, što bi, kako je nezvanično prenela prošle sedmice ovdašnja štampa, moglo da bude već do kraja tekućeg meseca. Tada će u Srbiji možda razmisliti o strategiji, ali sudeći po rečima premijera Mirka Cvetkovića u stavu o kosovskoj nezavisnosti ništa se neće menjati pa šta god odlučile međunarodne sudije:
“Mi smatramo da ne treba ići na konflikt koji će biti zamrznut i trajan. Treba ići u njegovo rešavanje. Verujemo da će odluka Međunarodnog suda pravde pružiti imput mogućnosti da se uđe u dijalog i da će se kroz dijalog naći rešenje koje je prihvatljivo za obe strane,” rekao je Cvetković.
Ako je trenutna srpska strategija čekanje, onda to pomalo i zbunjuje. Poznavalac prilika Dušan Janjić zbog takvih poteza i sam ukazuje na nejasnoće u aktuelnoj politici Srbije prema kosovskom pitanju.
“Moram da kažem da i meni kome je profesija da sve to pratim, nije baš jasno. Dakle, na unutrašnjem planu politika Beograda prema Srbima na Kosovu je odavno u kolapsu. Bilo je logično očekivati da će Beograd na neki način reagovati da pokaže Srbima sa Kosova da ne treba da se plaše Redžepija. Međutim, mislim da je predsednik Tadić tom retorikom koja je usledila dodao više ulja na vatru nego što je bilo potrebno,” ocenjuje je Janjić.
Na severu Kosova konstanta je atmosfera iščekivanja novih sukoba poput onih od 2. jula kada je u eksploziji bombe stradao lekar Mensur Džeković, zatim pretnji i napada poput atentata na jednog od Srba koji se odvažio za učešće u kosovskoj skupštini Petra Miletića. Pri tome se nadvijaju i novi rizik, ponovo u Kosovskoj Mitrovici.
Za 15. jul iz Prištine je najavljena namera otvaranja Suda u severnom delu grada. Upravo ispred zgrade te institucije, kada su vojnici Kfora odatle vezane izvodili srpske sudije koji su tu štrajkovali, dogodili su se do sada najžeći sukobi u kojima je stradao i jedan međunarodni vojnik.
Nepoverenje
Da li je realan rizik da se ove slike od pre dve godine, opet zbog Suda, ponove u Mitrovici?
“Svaki pokušaj nasilne integracije ili implementacije nečega što mi zovemo fragmentima kosovske nezavisnosti izaziva oštru reakciju. Ta reakcija je sasvim spontana, a reč spontana ovde ima sasvim drugačije značenje,” kaže Ivanović.
RSE: Kakvo?
“Ne bih da objašnjavam, u svakom slučaju reakcija je takva da je burna.”
Tamo ima znatno više znakova pitanja i nepoverenja i u lokalne političare i u Beograd, a naravno oni još manje veruju Prištini i međunarodnoj zajednici, kaže Dušan Janjić.
RSE: Ukoliko se samoorganizujete kako kažete, kakvu vrstu pomoći očekujete? U oružju, logističku….?
“Pre svega ja očekujem diplomatsku i političku borbu Beograda. Znači pre svega diplomatsku i političku borbu.”
RSE: Da li je moguća samoorganizacija bez podsticaja sa strane?
“Kako da ne. Mi smo to svih ovih deset godina pokazali da umemo, hoćemo i možemo da se samoorganizujemo i da se jednostavno odbranimo od najezde Prištine,” odgovorio je Nedeljković.
Pokušaj Kosova da integriše sever, na drugoj strani i najezdom se naziva. Sama reč oslikava stalne napetosti, o čijem prisustvu na licu mesta je u našem programu za Srbiju, Iva Martinović, razgovarala sa Dušanom Janjićem.
“Ja sam tamo bio pre dva, tri dana. To se ne oseća među običnim građanima. Zapravo, postoji neka zabrinutost šta to Beograd hoće. Nije im uopšte jasno da li Beograd zaista nudi podelu da bi digao ruke od drugog dela Kosova. Da li Beograd u stvari ima neku genijalnu taktiku. Tamo ima znatno više znakova pitanja i nepoverenja i u lokalne političare i u Beograd, a naravno oni još manje veruju Prištini i međunarodnoj zajednici,” kazao je Janjić.
*****
Mogli bi vas interesovati i ovi tekstovi:
Srbi protiv razmene teritorija
Beograd bez jasnog stava o razmeni teritorija