Analizu AP-a pripredio Ognjen Zorić
Kakav je imidž Žan Kloda Junkera, koji je u utorak potvrđen od strane Evropskog parlamenta za šefa evropske birokratije?
Junker će na poziciji predsednika Evropske komisije u novembru naslediti Portugalca Žoze Manuel Baroza i preuzeti ključnu odgovornost za upravljanje kormilom najveće svetske ekonomije u narednih pet godina.
Agencija Asošijeted pres ga opisuje kao majstora „zakulisnih dogovora“, ali i kao otvorenog i duhovitog političara od karijere, koji je zagovarao čak i pravo da se laže u vremenima krize.
Junker, koji je gotovo dve decenije bio premijer Luksemburga, smatran je kontroverznim izborom za novog izvršnog direktora evropske dvadesetosmorke, i to ne samo zato što se njegovom izboru oštro usprotivila vlada Velike Britanije. Britanski tabloid „The Sun“ predstavio ga je kao „najopasnijeg čoveka u Evropi“.
Ipak, 59-ogodišnji konzervativac ogromnom većinom je predložen za novog predsednika Evropske komisije.
Junker je rekao da će glavni izazovi tokom njegovog mandata biti podsticanje otvaranja novih radnih mesta, reformisanje institucija EU, smanjenje energetske zavnisnosti od Rusije i sprečavanje evropskeptične Britanije da „napusti klub“.
„Želim da Evropu pokrenem u pravom smeru“, rekao je Junker evroposlanicima prošle nedelje. „Potrebna nam je politika koja podstiče rast i razvoj, ali ne tako što povećava budžetski deficit“, dodao je.
Čak ni Junkerove pristalice ne tvrde da je on harizmatičan lider ili vizionar, ali ga hvale kao iskrenog govornika sa dugim iskustvom u iznalaženju kompromisa u trenucima kada se vlade i institucije EU nađu u blokadi. Oni koji mu se protive, među prvima premijer Britanije Dejvid Kameron, vide ga kao otelotvorenje one grupe u Briselu koja zagovara integracije, favorizuje donošenje odluka konsenzusom i gradi imperiju koja neće da omogući vraćanje moći nacionalnim vladama.
Presudno je, navode analitičari, da Junker prevaziđe rastuću razočaranost u EU, koja se manifestovala u maju na izborima za Evropki parlament, kada je jedno od tri mesta pripalo evropskepticima.
“Evropa mora ubrzo da obezbedi razvoj i radna mesta, kako bi povratila poverenje svojih stanovnika“, rekao je Guntram Vulf sa Brojgela, instituta sa sedištem u Briselu.
Britanski tabloidi optuživali su Junkera da je „strastven pušač koji ima problema sa alkoholom“. Junker je takve navode odbacio kao klevete i zluradu kampanju, a nemački ministar finansija Volfgang Šojble, koji je sa Junkerom imao mnogo celonoćnih poslovnih sastanaka, rekao je da „Luksemburžanin nije antialkoholičar, ali da ga nikada nije video pijanog“.
Žan Klod Junker studirao je pravo, ali je veoma brzo ušao u politiku i u 28. godini postao zamenik ministra rada, a dve godine kasnije i preuzeo posao svog šefa. Tada je postao ministar finansija, a vremenom, u 41. godini i premijer Luksemburga, što je pozicija na kojoj se održao 18 godina, sve dok se prošle godine nije loše snašao tokom „špijunske afere“.
Jedno od njegovih preimućstava na evropskom nivou jeste sposobnost da se sa lakoćom „prebaci“ na neki od najvažnijih jezika EU – engleski, francuski i nemački.
Junker je odigrao i ključnu ulogu u oblikovanju zajedničke valute – evra. Kasnije, predvodio je sastanke ministara finansija koji su 18-očlanu Evrozonu provukli kroz finansijsku krizu, a koja je u periodu od 2010. do 2013. godine, pretila da potopi evro, što bi izazvalo haos u globalnoj ekonomiji. „Videli smo kraj sveta. Gledali smo u ambis“, rekao je Junker prošle nedelje pred poslanicima Evropskog parlamenta koji su trebali da potvrde njegov izbor.
Tokom krize evra zvaničnici su održavali tajne sastanke i Junker je kasnije priznao da je o tome lagao novinare. Skrivanje istine nazvao je svojom dužnošću, kako ne bi izazvao paniku na tržištu. „Morali smo da popravljamo avion koji je goreo u letu“, rekao je. „Bili smo na nebu, a avion je goreo“.
Tražeći odobrenje poslanika Evropskog parlamenta, Junker je prošle nedelje prošao kroz šest saslušanja – i čini se da je uspeo da svakoj političkoj grupi kaže ono što su želeli da čuju, mudro ne govoreći previše detalja koji bi mu kasnije mogli „vezati ruke“. Konkretno, evropskeptičnim poslanicima je rekao da će tokom svog mandata učiniti sve da ih „ubuduće bude manje“ kao i da će povratiti njihovo poverenje u Evropu.
Kada je Najdžel Faraž, lider Nezavisne stranke Velike Britanije, pomenuo optužbe britanskih tabloida na Junkerov račun da mnogo pije i puši, on se nasmejao, okrenuo ka Faražu i pitao ga: „Imate li cigaretu?“