Dan nakon što je plac u Šilerovoj ulici, koji je pripadao ubijenim vođama zemunskog klana, odlukom Vrhovnog suda Srbije i definitivno oduzet, pokušavamao da istražimo, kakvi su zapravo efekti Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela, na osnovu kojeg je ovaj plac, u vrednosti od oko 1,2 miliona evra, definitivno pripao državi.
Prema rečima državnog sekretara u Ministarstvu pravde Slobodana Homena, efekti primene Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela su odlični. “U ovom trenutku postoji više stotina postupaka za oduzimanje imovine”, rekao je za RSE Homen.
“U ovom trenutku postoji više od 300 postupaka za privremeno oduzimanje imovine, takođe, privremeno je već oduzeto oko 30 objekata. Konačno smo i svedoci prvog trajnog oduzimanja imovine, kao što je plac koji je pripadao zloglasnom zemunskom klanu i mislim da je to velika pobeda. Pored toga, oduzet je veliki broj automobila i višemilionski iznos u eurima. Teško je još uvek govoriti o pravim efektima jer je to tek privremeno oduzeta imovina, a verujem da će u narednih šest meseci ta imovina postati i trajno oduzeta i time ispuniti svrhu da pomogne institucijama koje se bore protiv organizovanog kriminala ali i da pomogne socijalno najugroženijim delovima našeg stanovništva,” kaže Homen.
Ovaj zakon stupio je na snagu 1. marta ove godine i tokom njegove primene svega jedan slučaj je doživeo i svoju sudsku završnicu.
Naime, plac u Šilerovoj ulici u Beogradu, koji je pripadao vođama zemunskog klana, ubijenim tokom policijske akcije “Sablja”, definitivno je oduzet, nakon što je odluka Vrhovnog suda o tajnom oduzimanju postala pravosnažna.
Ovakva odluka usledila je, prema oceni suda, jer naslednici, na kojima je po zakonu teret dokazivanja, nisu uspeli da dokažu legalno poreklo novca za trajan zakup dve parcele.
Miljko Radisavljević specijalni tužilac za borbu protiv organizovanog kriminala, kaže za RSE, da su prvi rezultati primene zakona, u poređenju sa drugim zemljama koja su u oblasti organizovanog kriminala imala slično iskustvo kao Srbija, znatno bolji i veći.
“Ako za prvih devet meseci imate zaplenjenu imovinu koja se meri u milionima evra, milim da zaista možemo da budemo zadovoljni. Kažem, prvi rezultati su dobri i to je odličan zakon, a ako se budu pojavili nek problemu u smislu da ćemo morati da menjamo neke odredbe, siguran sam da će postojati dobra volja da se u to uđe, kada zatreba,” smatra Radisavljević.
KRIMINAL SE (NE) ISPLATI
“Primena ovakve kaznene politike je tažak i zahtevan posao i to zbog mnogo razloga”, istakao je Tomas Mor, zamenik šefa misije OEBS-a u Srbiji, čiji stručnjaci su radili na izradi ovog zakona.
“Pre svega, državi nije lako da sprovodi borbu protiv organizovanog kriminala istovremeno štiteći osnovna ljudska prava počinilaca. Takođe, ovakav vid kriminala evoluira i ljudi uvek pronađu nove načine za ostvarivanje ilegalnog profita, uprkos postojećim zakonima,” kaže Mor.
Goran Ilić, profesor na Pravnom fakultetu u Beogradu i jedan od autora Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela, kaže za RSE, da zakon i nije pisan za masovnu primenu.
“Pisan je da se uputi snajperski hitac, a nikako da se puca iz sačmare,” rekao je Ilić.
On objašnjava zašto je teško ovaj zakon primenjivati u velikom broju slučajeva:
“Ovaj zakon je tako postavljen da se može samo restriktivno primenjivati i to u slučajevima kada je pribavljena imovinska korist veća od 1,5 miliona dinara ( oko 20.000 evra). Znači, ni tužilaštvo ni sud ne mogu ovaj zakon da primenjuju u velikom broju slučajeva, ali jedan ili dva ili nekoliko dobrih predmeta šalju mnogo jaču poruku od bilo kakve masovne primene koja onda ne daje taj efekat i nema takav odjek u tim kriminalnim krugovima.”
Ipak, Homen ističe da primena zakona ima i svojih mana.
“Ono što je problem jeste to da zakon nije jednako primenjivan na čitavoj teritoriji Srbije, jer među sudijama nije postojalo dovoljno profesionalnih saznanja. Za razliku od Beograda i Specijalnom tužilaštvu za organizovani kriminal, kojima pripada najmanje 70 procenata zasluga za oduzetu imovinu, u manjim sredinama imamo probleme i zato je važno raditi obuke i edukacije. Formiranje Pravosudne akademije imaće kao jedan od svojih glavnih ciljeva da pospeši primenu ovog instituta, jer je ovo jedini institut koji ozbiljno šalje poruku da se kriminal ne isplati,” kaže Homen.
Prema rečima državnog sekretara u Ministarstvu pravde Slobodana Homena, efekti primene Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela su odlični. “U ovom trenutku postoji više stotina postupaka za oduzimanje imovine”, rekao je za RSE Homen.
“U ovom trenutku postoji više od 300 postupaka za privremeno oduzimanje imovine, takođe, privremeno je već oduzeto oko 30 objekata. Konačno smo i svedoci prvog trajnog oduzimanja imovine, kao što je plac koji je pripadao zloglasnom zemunskom klanu i mislim da je to velika pobeda. Pored toga, oduzet je veliki broj automobila i višemilionski iznos u eurima. Teško je još uvek govoriti o pravim efektima jer je to tek privremeno oduzeta imovina, a verujem da će u narednih šest meseci ta imovina postati i trajno oduzeta i time ispuniti svrhu da pomogne institucijama koje se bore protiv organizovanog kriminala ali i da pomogne socijalno najugroženijim delovima našeg stanovništva,” kaže Homen.
Ovaj zakon stupio je na snagu 1. marta ove godine i tokom njegove primene svega jedan slučaj je doživeo i svoju sudsku završnicu.
Naime, plac u Šilerovoj ulici u Beogradu, koji je pripadao vođama zemunskog klana, ubijenim tokom policijske akcije “Sablja”, definitivno je oduzet, nakon što je odluka Vrhovnog suda o tajnom oduzimanju postala pravosnažna.
Ovakva odluka usledila je, prema oceni suda, jer naslednici, na kojima je po zakonu teret dokazivanja, nisu uspeli da dokažu legalno poreklo novca za trajan zakup dve parcele.
Miljko Radisavljević specijalni tužilac za borbu protiv organizovanog kriminala, kaže za RSE, da su prvi rezultati primene zakona, u poređenju sa drugim zemljama koja su u oblasti organizovanog kriminala imala slično iskustvo kao Srbija, znatno bolji i veći.
“Ako za prvih devet meseci imate zaplenjenu imovinu koja se meri u milionima evra, milim da zaista možemo da budemo zadovoljni. Kažem, prvi rezultati su dobri i to je odličan zakon, a ako se budu pojavili nek problemu u smislu da ćemo morati da menjamo neke odredbe, siguran sam da će postojati dobra volja da se u to uđe, kada zatreba,” smatra Radisavljević.
KRIMINAL SE (NE) ISPLATI
“Primena ovakve kaznene politike je tažak i zahtevan posao i to zbog mnogo razloga”, istakao je Tomas Mor, zamenik šefa misije OEBS-a u Srbiji, čiji stručnjaci su radili na izradi ovog zakona.
Slobodan Homen: U ovom trenutku postoji više od 300 postupaka za privremeno oduzimanje imovine, takođe, privremeno je već oduzeto oko 30 objekata. Foto: Vesna Anđić
“Pre svega, državi nije lako da sprovodi borbu protiv organizovanog kriminala istovremeno štiteći osnovna ljudska prava počinilaca. Takođe, ovakav vid kriminala evoluira i ljudi uvek pronađu nove načine za ostvarivanje ilegalnog profita, uprkos postojećim zakonima,” kaže Mor.
Goran Ilić, profesor na Pravnom fakultetu u Beogradu i jedan od autora Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela, kaže za RSE, da zakon i nije pisan za masovnu primenu.
“Pisan je da se uputi snajperski hitac, a nikako da se puca iz sačmare,” rekao je Ilić.
On objašnjava zašto je teško ovaj zakon primenjivati u velikom broju slučajeva:
“Ovaj zakon je tako postavljen da se može samo restriktivno primenjivati i to u slučajevima kada je pribavljena imovinska korist veća od 1,5 miliona dinara ( oko 20.000 evra). Znači, ni tužilaštvo ni sud ne mogu ovaj zakon da primenjuju u velikom broju slučajeva, ali jedan ili dva ili nekoliko dobrih predmeta šalju mnogo jaču poruku od bilo kakve masovne primene koja onda ne daje taj efekat i nema takav odjek u tim kriminalnim krugovima.”
Ipak, Homen ističe da primena zakona ima i svojih mana.
“Ono što je problem jeste to da zakon nije jednako primenjivan na čitavoj teritoriji Srbije, jer među sudijama nije postojalo dovoljno profesionalnih saznanja. Za razliku od Beograda i Specijalnom tužilaštvu za organizovani kriminal, kojima pripada najmanje 70 procenata zasluga za oduzetu imovinu, u manjim sredinama imamo probleme i zato je važno raditi obuke i edukacije. Formiranje Pravosudne akademije imaće kao jedan od svojih glavnih ciljeva da pospeši primenu ovog instituta, jer je ovo jedini institut koji ozbiljno šalje poruku da se kriminal ne isplati,” kaže Homen.