Aleksandra Radenković iz beogradskog naselja Batajnica za Radio Slobodna Evropa (RSE) kaže da je zabrinuta za svoje zdravlje jer vazduh u delu grada gde živi može da se vidi i ima izrazito neprijatan miris.
"Vazduh ne može da valja zato što vrlo često srećem da je samo jedan vozač u automobilu, što stvara dodatno zagađenje od gasova automobila i generalno sve manje ljudi se oslanja na gradski prevoz", kaže ona.
Aleksandra Radenković kaže da se vazduh u delu Beograda u kom živi može videti, 14.11.2024.
Nađa iz Beograda svaki dan započinje praćenjem kvaliteta vazduha na aplikacijama i najviše brine zbog svoja četiri unuka, od kojih jedan ima astmu, kao i za svog psa.
"Imam četiri prečišćivača (vazduha) u kući", kaže ona.
I Nebojša iz Beograda ima više aplikacija za merenje kvaliteta vazduha.
"Najveći problem je koliko vidim u tim lokalnim ložištima i tu bi trebalo nekako motivisati građane da pređu na neki drugi način zagrevanja tokom zime", smatra on.
Izveštaji i upozorenja nadležnih institucija u Srbiji o zagađenom vazduhu obeležili su i ove godine početak grejne sezone. Grad Beograd upozorio je u oktobru da predstoje "epizode" zagađenja vazduha.
Na zagađenje upozoravaju i stručnjaci.
Oko 5,3 miliona građana je u ovom trenutku izloženo zagađenom vazduhu, napisao je 9. novembra na društvenoj mreži X Dejan Lekić, kreator aplikacije "Xeco" koja pokazuje podatke o kvalitetu vazduha u Srbiji.
Lekić je naveo i da u tom trenutku oko polovina populacije u Srbiji udisala "izuzetno loš vazduh".
"Preklopio sam podatke o broju stanovnika u opštinama u Srbiji iz popisa sa podacima srednjih vrednosti (za taj dan), u ovom slučaju, suspendovanih čestica u vazduhu za te opštine", objašnjava Lekić za Radio Slobodna Evropa (RSE).
Sličnu sliku pokazuje i državni Program zaštite vazduha u Srbiji od 2022. do 2030. navodeći da je 2019. skoro polovina stanovništva Srbije (44 odsto) živela u područjima u kojima je vazduh zagađen.
Beograd pod maglom, januar 2021.
Različiti podaci o zagađenju vazduha
Ipak, koliko je vazduh u Srbiji zagađen na dnevnom nivou različito govore podaci državne Agencije za zaštitu životne sredine i podaci na privatnim mobilnim aplikacijama jer koriste različite indekse kvaliteta vazduha.
Podaci Agencije pokazuju nešto bolji kvalitet vazduha jer je kriterijum koji koristi "blaži", objašnjava Dejan Lekić, kreator aplikacije "Xeco".
"Aplikacija 'Xeco' koristi evropski indeks kvaliteta vazduha. On je nešto oštriji. Ako pogledate koncentracije samih materija, one su identične, razlika je u tome kako se one interpretiraju", kaže Lekić.
Tako, na primer, zagađenje od 32.6 µg/m3 suspendovanih PM2.5 čestica u vazduhu u Negotinu u istočnoj Srbiji 14. novembra Agencija interpretira kao – prihvatljiv vazduh.
Ovaj isti podatak, prema Evropskom indeksu, znači da je vazduh lošeg kvaliteta.
Iz Agencije za zaštitu životne sredine nisu odgovorili na pitanja RSE o tome zbog čega ne koriste Evropski indeks kvaliteta vazduha i za koliko mesta u Srbiji ne postoje adekvatna merna mesta kvaliteta vazduha.
Evropska komisija je u izveštaju o napretku Srbije u evrointegracijama 2024. navela da Srbija treba da usvoji EU indeks kvaliteta vazduha.
Prema rečima Lekića, razlika postoji i u prezentovanju podataka jer Agencija ne daje podatak o prosečnoj zagađenosti vazduha u poslednja 24 sata, već samo u poslednjem satu.
On smatra da je važno da građani znaju koliki je dnevni prosek.
"Postoji razlika, na primer, da li provodite u zadimljenoj prostoriji jedan sat ili 24 sata. Ako ste u kontinuitetu izloženi u proseku lošoj koncentraciji nekih materija, to ostavlja mnogo lošije posledice po zdravlje nego ako ste u jednom satu na lošem vazduhu", navodi on.
Lekić ističe i problem da država još uvek nema dovoljno mernih mesta na kojima se mere suspendovane čestice u vazduhu (PM10 i PM2.5.) koje su najčešći razlog lošeg kvaliteta vazduha u Srbiji.
Na primer, Agencija trenutno ne beleži koncentraciju suspendovanih čestica, između ostalog, u Vranju na jugu zemlji i Kikindi na severu.
Šta su uzroci zagađenja vazduha?
Prema podacima iz poslednjeg godišnjeg izveštaja Agencije za zaštitu životne sredine o kvalitetu vazduha za 2023, najveći zagađivači vazduha, kada je reč o suspendovanim česticama, su individualna ložišta i toplane manje snage.
Nešto manje zagađenja dolazi iz drumskog saobraćaja, a u manjoj meri utiču industrija i poljoprivreda (bez stočarstva).
Sekretarijat grada Beograda je u oktobru pozvao građane i firme koje imaju individualna ložišta da očiste dimnjake povodom predstojeće zime i očekivanih perioda kada je vazduh prekomerno zagađen.
Šta Srbija preduzima na planu poboljšanja kvaliteta vazduha?
Iz Ministarstva za zaštitu životne sredine Srbije i Agencije za zaštitu životne sredine nisu odgovorili na pitanja RSE o merama koje se sprovode na planu poboljšavanja kvaliteta vazduha.
Agencija za zaštitu životne sredine je u septembru saopštila da je kvalitet vazduha u Srbiji 2023. značajno unapređen u odnosu na 2022. godinu.
Ističu da je izmerena koncentracija suspendovanih čestica PM10 i PM2.5 manja nego 2022.
Ipak, nisu odgovorili na pitanje šta je doprinelo poboljšanju.
Pročitajte i ovo: Grad Beograd upozorio da predstoje 'epizode' zagađenja vazduhaU Programu zaštite vazduha u Srbiji od 2022. do 2030. koji je izradila Vlada Srbije navodi se da je u planu, između ostalog, smanjenje zagađenja koje proizvode mala i srednja preduzeća, uvođenje evropskih standarda za polovna uvezena vozila, zamena uređaja za grejanje u domaćinstvima u pojedinim opštinama u Srbiji.
Evropska komisija je u izveštaju o evrointegracijama Srbije navela da se u Srbiji "premašuju dnevne granice zagađenja vazduha u EU".
Navode i da je mreža stanica koje prate kvalitet vazduha u Srbiji "neznatno proširena novim i unapređenim stanicama".
Sa druge strane, Srbija je pohvaljena jer je usvojila spomenuti Program zaštite vazduha, a to su učinile i tri opštine na lokalnom nivou.