Kako bi se suočelili sa sve većim zdravstvenim tegobama izazvanih pušenjem,Vlada Srbije je usvojila predlog zakona o zaštiti stanovništva od izloženosti duvanskom dimu, kojim se zabranjuje pušenje u zatvorenim radnim i javnim prostorima.
Zbog posledica pušenja gube i poslodavci, gubi država a time i celo društvo, ističu nadležni. Predviđene su rigorozne kazne a jedno od pitanja kako će se tradicionalno nespremni građani prilagoditi merama zabrane pušenja.
Dim cigarete uz prvu jutarnje kafe od srede bi pušače u zatvorenim radnim i javnim prostorima u Srbiji mogao koštati od 5 hiljada dinara za fizička lica do milion dinara za pravna lica.
Zakon je prvenstveno usmeren na zaštitu nepušača i smanjenje broja pušača, kaže za RSE Srmena Krstev predsednica Republičke komisije za prevenciju pušenja i Saveta za kontrolu duvana Republike Srbije.
„Sekundarni efekat ovog zakona jeste smanjenje određenog broja pušača. Ali to se odnosi na one zakone koji su uveli potpunu zabranu pušenja na svim javnim i radnim mestima. Tri do četri posto smanjuje se broj pušača, što je značajan procenat i ako ostanu pušači oni puše negde u proseku tri do pet cigareta dnevno. Ono što je značajno i čiji se efekti na duži rok ispoljavaju, a to je da pušenje postaje u jednom trenutku društveno neprihvatljivo,“ kaže Krstev.
Duvanskog dima pušači se očito neplaše, a šta kažu građani - da li su kazne mera prevencije?
PITANJE VREMENA I NAVIKE
Srbija se nalazi među evropskim zemljama s najvećim procentom pušača. Cigarete su najčešći uzrok malignih bolesti, moždanih udara i srčanih napada. Prema istraživanjima, pušači su približno trećina od oko 7 miliona građana Srbije, iznosi ove podatke za RSE predsednica Republičke komisije za prevenciju pušenja Krstev.
„Naši podaci pokazuju da 34 posto ukupne populacije odrasle, starije od 19 godina puši, da puši 38 odsto muškaraca i da puši 34 odsto žena, što je vrlo značajan i visok procenat,“ kaže Krstev.
Ako se ovome doda izloženost pasivnom pušenju u kući ili na javnim mestima onda je ta brojka daleko veća. No, da li će se tradicionalno nesalomljivi mentalitet povinovati rigoroznim merama o zabrani pušenja na javnim mestima.
„Ja sam bio skeptičan ranije prema tome ali kada sam video, može da se vidi golim okom da se broj pušača strahovito smanjio. Znam ranije ako sednete u društvo njih dvadesetak maltene njih 18 puši. Sada je gotovo obrnuto. Tako da mislim da je to sve pitanje i vremena i navike i dosta se izmenio taj odnos između pušača i nepušača u korist nepušača. I tu jeste važno kada se odnos snaga promeni, kada pušači više nisu u većini, onda je teško da vi izgurate nešto tako a pošto ih je sve manje mislim da će moći da se sprovede“, smatra psiholog Žarko Trebješanin.
Očito je svest o štetnosti uticaja duvana sve veća, ali sprovođenje zakona neće biti lako, jer se ipak može očekivati otpor.
Zbog posledica pušenja gube i poslodavci, gubi država a time i celo društvo, ističu nadležni. Predviđene su rigorozne kazne a jedno od pitanja kako će se tradicionalno nespremni građani prilagoditi merama zabrane pušenja.
Dim cigarete uz prvu jutarnje kafe od srede bi pušače u zatvorenim radnim i javnim prostorima u Srbiji mogao koštati od 5 hiljada dinara za fizička lica do milion dinara za pravna lica.
Zakon je prvenstveno usmeren na zaštitu nepušača i smanjenje broja pušača, kaže za RSE Srmena Krstev predsednica Republičke komisije za prevenciju pušenja i Saveta za kontrolu duvana Republike Srbije.
„Sekundarni efekat ovog zakona jeste smanjenje određenog broja pušača. Ali to se odnosi na one zakone koji su uveli potpunu zabranu pušenja na svim javnim i radnim mestima. Tri do četri posto smanjuje se broj pušača, što je značajan procenat i ako ostanu pušači oni puše negde u proseku tri do pet cigareta dnevno. Ono što je značajno i čiji se efekti na duži rok ispoljavaju, a to je da pušenje postaje u jednom trenutku društveno neprihvatljivo,“ kaže Krstev.
Duvanskog dima pušači se očito neplaše, a šta kažu građani - da li su kazne mera prevencije?
PITANJE VREMENA I NAVIKE
Srbija se nalazi među evropskim zemljama s najvećim procentom pušača. Cigarete su najčešći uzrok malignih bolesti, moždanih udara i srčanih napada. Prema istraživanjima, pušači su približno trećina od oko 7 miliona građana Srbije, iznosi ove podatke za RSE predsednica Republičke komisije za prevenciju pušenja Krstev.
„Naši podaci pokazuju da 34 posto ukupne populacije odrasle, starije od 19 godina puši, da puši 38 odsto muškaraca i da puši 34 odsto žena, što je vrlo značajan i visok procenat,“ kaže Krstev.
Ako se ovome doda izloženost pasivnom pušenju u kući ili na javnim mestima onda je ta brojka daleko veća. No, da li će se tradicionalno nesalomljivi mentalitet povinovati rigoroznim merama o zabrani pušenja na javnim mestima.
„Ja sam bio skeptičan ranije prema tome ali kada sam video, može da se vidi golim okom da se broj pušača strahovito smanjio. Znam ranije ako sednete u društvo njih dvadesetak maltene njih 18 puši. Sada je gotovo obrnuto. Tako da mislim da je to sve pitanje i vremena i navike i dosta se izmenio taj odnos između pušača i nepušača u korist nepušača. I tu jeste važno kada se odnos snaga promeni, kada pušači više nisu u većini, onda je teško da vi izgurate nešto tako a pošto ih je sve manje mislim da će moći da se sprovede“, smatra psiholog Žarko Trebješanin.
Očito je svest o štetnosti uticaja duvana sve veća, ali sprovođenje zakona neće biti lako, jer se ipak može očekivati otpor.