Dugotrajno izbeglištvo stvorilo je jednu od najranjivih socijalnih grupa u regionu i zbog toga je potreban zajednički pristup četiri države regiona.
U okviru pripreme za održavanje donatorske konferencije, na skupu u Beogradu, kojem su prisustvovali šefovi diplomatskih misija u zvaničnika Evropske unije, SAD i Viskog komesaritijata za izbeglice, rečeno je da su se vlade Srbije, BiH Hrvatske i Crne Gore obavezale da će obezbediti 15 odsto sredstava od ukupno 584 miliona evra koliko je potrebno za trajno rešavanje pitanja izbeglica na Zapadnom Balkanu.
„U BiH bi trebalo da bude 14.000 korisnika, 8.529 u Republici Hrvatskoj, 6.000 u Crnoj Gori i oko 45.000 u Srbiji. Što se Srbije tiče, ceo projekat
bi trebao da bude pokriven sa 335 miliona evra i da se njime reši problem 16.780 izbegličkih porodica. To je period koji obuhvata sve izbeglice iz perioda 1991-'95 godina, bez obzira na njihov status, koji žive u kolektivnim centrima. Druga lica su sve ugrožene kategorije izbeglica 1991-'95 godina u privatnom smeštaju i svi bivši nosioci stanarskih prava bez trajnog rešenja u zemlji porekla ili zemlji izbeglištva, prema kriterijumima UNHCR-a“, pojasnio je republički komesar za izbeglice Vladimir Cucić.
Preko 70.000 ljudi zvanično je u statusu izbeglica, dok više od dva posto već davedestak godina živi u kolektivnom centru, po čemu je Srbija zemlja sa najvećim brojem izbeglica u Evropi.
Šef delegacije EU u Srbiji Vensan Dežer je podsetio da već 17 godina traje problem izbeglica i da dogovoreni projekat treba progresivno realizovati kako najugroženiji ne bi čekali još 17 godina da dobiju krov nad glavom.
„Kao što znate, Evropska unija kao glavni donator podržava sve napore Srbije i zemalja u regionu da reše ovo bolno pitanje“, kaže Dežer.
Raspoređivanje novca preko EBRD
Izaslanik Visokog komesara UN za izbeglice Ane Vilijem Bajlaveld pozvao je države regiona da podrže projekat rešavanja pitanja izbeglica:
"Pozivamo donatore da podrže dobro započeti put društvene uključivosti ove marginalizovane grupe. Imamo četiri radne grupe koje će dogovoriti detalje rešavanja trajnog problema izbeglih na Zapadnom Balkanu u narednih nekoliko godina. Jako je bitno da se četiri vlade država regiona dogovore oko sprovođenja programa.”
Potpredsednik Vlade Srbije Jovan Krkobabić kaže da će Srbija, uprkos ekonomskoj krizi, i dalje ulagati napore da iz svojih izvora reši probleme izbeglica.
„Dokle god ima i jedan problem koji nije rešen, dužni smo i kao ljudi i kao države i kao ozbiljni predstavnici političkog života Evrope, koja teži da predstavlja reprezentanta kulture odnosa i svega onoga što je pozitivno u svetu, moramo učiniti sve da se dublje razumemo i da ovaj problem zajednički rešavamo”, poručio je potpredsednik Vlade Srbije.
Održavanju donatorske konferencije 24. aprila 2012. godine u Sarajevu prethodila je zajednička deklaracija koju su 7. novembra 2011. godine potpisali šefovi diplomatije Srbije, BiH, Hrvatske i Crne Gore, a kojom su se četiri države obavezale da nađu rešenja za preostale raseljene i izbegle u regionu.
U okviru pripreme za održavanje donatorske konferencije, na skupu u Beogradu, kojem su prisustvovali šefovi diplomatskih misija u zvaničnika Evropske unije, SAD i Viskog komesaritijata za izbeglice, rečeno je da su se vlade Srbije, BiH Hrvatske i Crne Gore obavezale da će obezbediti 15 odsto sredstava od ukupno 584 miliona evra koliko je potrebno za trajno rešavanje pitanja izbeglica na Zapadnom Balkanu.
„U BiH bi trebalo da bude 14.000 korisnika, 8.529 u Republici Hrvatskoj, 6.000 u Crnoj Gori i oko 45.000 u Srbiji. Što se Srbije tiče, ceo projekat
„U BiH bi trebalo da bude 14.000 korisnika, 8.529 u Republici Hrvatskoj, 6.000 u Crnoj Gori i oko 45.000 u Srbiji", pojasnio je Vladimir Cucić.
Preko 70.000 ljudi zvanično je u statusu izbeglica, dok više od dva posto već davedestak godina živi u kolektivnom centru, po čemu je Srbija zemlja sa najvećim brojem izbeglica u Evropi.
Šef delegacije EU u Srbiji Vensan Dežer je podsetio da već 17 godina traje problem izbeglica i da dogovoreni projekat treba progresivno realizovati kako najugroženiji ne bi čekali još 17 godina da dobiju krov nad glavom.
„Kao što znate, Evropska unija kao glavni donator podržava sve napore Srbije i zemalja u regionu da reše ovo bolno pitanje“, kaže Dežer.
Raspoređivanje novca preko EBRD
Izaslanik Visokog komesara UN za izbeglice Ane Vilijem Bajlaveld pozvao je države regiona da podrže projekat rešavanja pitanja izbeglica:
"Pozivamo donatore da podrže dobro započeti put društvene uključivosti ove marginalizovane grupe. Imamo četiri radne grupe koje će dogovoriti detalje rešavanja trajnog problema izbeglih na Zapadnom Balkanu u narednih nekoliko godina. Jako je bitno da se četiri vlade država regiona dogovore oko sprovođenja programa.”
Jovan Krkobabić
Nadzor i raspoređivanje novca prikupljenog od međunarodnih donatora sprovodiće se preko Razvojne banke Saveta Evrope.Potpredsednik Vlade Srbije Jovan Krkobabić kaže da će Srbija, uprkos ekonomskoj krizi, i dalje ulagati napore da iz svojih izvora reši probleme izbeglica.
„Dokle god ima i jedan problem koji nije rešen, dužni smo i kao ljudi i kao države i kao ozbiljni predstavnici političkog života Evrope, koja teži da predstavlja reprezentanta kulture odnosa i svega onoga što je pozitivno u svetu, moramo učiniti sve da se dublje razumemo i da ovaj problem zajednički rešavamo”, poručio je potpredsednik Vlade Srbije.
Održavanju donatorske konferencije 24. aprila 2012. godine u Sarajevu prethodila je zajednička deklaracija koju su 7. novembra 2011. godine potpisali šefovi diplomatije Srbije, BiH, Hrvatske i Crne Gore, a kojom su se četiri države obavezale da nađu rešenja za preostale raseljene i izbegle u regionu.