Tužilaštvo za organizovani kriminal podiglo je optužnicu protiv osmorice bivših pripadnika Jedinice za specijalne operacije zbog oružane pobune u novembru 2001, koja je bila uvod u ubistvo premijera Zorana Đinđića. Iako je najavljivano da će istraga o pobuni rasvetliti političku pozadinu atentata, optuženi su samo direktni akteri. Vezu bivšeg predsednika SRJ Vojsilava Koštunice i načelnika Vojno-bezbednosne agencije Ace Tomića sa ovim događajem, istraga, kako navode u tužilaštvu, nije utvrdila.
Samo tri dana uoči devete godišnjice ubistva premijera Zorana Đinđića, i gotovo pet godina od kada su najavili da će rasvetliti političku pozadinu atentata, tužilaštvo za organizovani kriminal podiglo je optužnicu protiv Milorada Ulemeka Legije, Zvezdana Jovanovića, Dušana Maričića i još petorice pripadnika nekadašnje JSO koji se terete da su u novembru 2001. godine u Beogradu organizovali oružanu pobunu. Iako su istragom o ovom događaju bili obuhvaćeni i Vojsilav Koštunica i Aco Tomić, krivična prijava protiv njih je odbačena, rekao je tužilac Miljko Radisavljević.
„U toku istrage nije utvrđeno da je bilo ko, osim optuženih, učestvovao u toj pobuni, izuzev ubijenog vođe "zemunskog klana'' Dušana Spasojevića“, rekao je Radisavljević.
U Tužilaštvu kažu da, iako iz dokaza ne može da se zaključi da je u vreme pobune JSO postojala ideja ili plan o kasnijem atentatu na premijera Đinđića, ta dva događaja povezuju sami akteri, jer su Ulemek, Spasojević i Jovanović i u pobuni i u atentatu imali glavne uloge.
Dugo očekivan epilog istrage o ovom događaju trebalo je da dovede do rasvetljavanja političke pozadine ubistva premijera, no, kako to primećuje i advokat porodice Đinđić Rajko Danilović, optuženi su samo direktni akteri, koji već služe zatvorske kazne.
„Zaštićen je, pre svega, Koštunica, ali i general Aco Tomić koji su očigledno bili umešani u celu pobunu, podržavajući je ili garantujući da neće biti vojne intervencije u gušenju pobune, tako da ovaj rezultat nikako nije put ka otkrivanju te pozadine“, navodi Danilović.
Svaljivanje priče na "sitne ribe"
Podsećamo, na odgovornost Koštunice i Tomića je krivičnom prijavom podnetom u ime majke i sestre ubijenog premijera Mile i Gordane Đinđić pozvao advokat Srđa Popović, koji je tada za RSE rekao kako Koštunica mora da odgovori na pitanje zašto kao predsednik Jugoslavije nije iskoristio svoje ustavne nadležnosti i izdao naredbu vojsci da pobunu uguši.
“Ja ne vidim kako se to može objasniti, osim kao otvorena podrška teškom krivičnom delu protiv ustavnog poretka. Postoje presretnuti razgovori iz kojih se vidi da pobunjenici računaju na Vojislava Koštunicu, da ga obaveštavaju o tome šta se događa. On je to i javno podržao, to svi znamo kako je izveo”, kaže Popović.
“Posao koji oni obavljaju je takav, a neko od njih je i rekao, da nemaju druge uniforme osim one koju imaju. Lekar ima svoju uniformu, neko drugi ima svoju odeću, a oni su se pojavili u onome što je njihova radna i svakodnevna odeća”, rekao je Koštunica 2001.
Uz to što je štrajk pripadnika policije zabranjen po Ustavu, Jedinica, koja je bila u sastavu MUP-a, blokirala je tada beogradski most Gazela pod punim naoružanjem i sa 24 borbena vozila hamer. Otkazujujući poslušnost, i uz pretnju upotrebe sile ispostavili su zahtev da Skupština Srbije donese zakon o saradnji s Haškim tribunalom i da se smeni ministar unutrašnjih poslova, načelnik Službe državne bezbednosti i njegov zamenik. Na čelu blokade, od koje se ledila krv, stajao je Zvezdan Jovanović, koji će dve godine kasnije ubiti premijera Đinđića.
Autor knjige Antentat na Zorana, novinar Miloš Vasić kaže za RSE da je nesporno da su organizatori pobune računali na Koštuničinu podršku, ali da je Tužilaštvo izbeglo da odgovori na brojna uz njegovu ulogu vezana pitanja.
„Postoje ozbiljne osnove za sumnju da su se ranije, u dva navrata sigurno, domunđavali i njuškali sa određenim političkim strukturama i to nije istraženo. Druga stvar, ne znam zašto niko neće odgovarati za to što ta jedinica u tom trenutku novembra meseca nije bila smesta raspuštena. Mislim da je sve ovo zabašurivanje i svaljivanje cele priče na nekakve sitne ribe,“ ocenjuje Vasić.
Sve u konterkstu izbora
Tužilaštvo i vlasti su i do sada istragu o političkoj pozadini ubistva premijera spominjali isključivo uoči godišnjice atentata. Ovoga puta taj datum poklopio se sa predizbornom kampanjom, pa tako i ministarka pravde Snežana Malović izlazi sa „uverenjem kako je samo pitanje trenutka kada će se razjasniti sve činjenice u vezi sa pobunom JSO, ali i ko sve stoji iza ubistva premijera. Uz rezultat ovakvih najava, Rajko Danilović nema dileme.
„Sve što se događa u Srbiji je u kontekstu izbora, a želi se završiti posao delimično i prikazati da vlasti rade i preduzimaju, ali nije se htelo ići do kraja. Ima se nekih obzira, a šta je njihova pozadina, to znaju oni koji su celu stvar dozirali“, kaže Danilović.
Optužnicom protiv osuđenih pripadnika JSO, sadašnja, ali i svaka vlast koja će doći nakon izbora, polako i definitivno stavlja tačku na zahteve ze rasvetljavanjem političke pozadine ubistva premijera.
„Mislim da je i ovoj ili bilo kojoj drugoj vlasti savršeno svejedno. Vlast Demokratske stranke najviše voli da se Zorana Đinđića seti 12. marta, položi cveće, eventualno skoči do groba, i to je to. A i svaka buduća vlast, pogotovo ako nije DS i njeni koalicioni partneri, će se time sve manje baviti. To se otprilike smatra za nešto tipa – nemojte nas samo na to podsećati, imamo mi pametnija posla“, ocenjuje Vasić.
Devet godina od kada je u centru Beogarda ubijen prvi demokratski premijer Srbije navršava se u ponedeljak. Kao i svake godine, predstavnici vlasti, njegove kolege iz DS polagaće vence i cveće na grobu i mestu na kojem je ubijen. A onda, do naredne godišnjice, retko će ga ko u Srbiji i spomenuti.
(Prvi deo dokumentarnog filma 'Jedinica' o pobuni JSO autora Filipa Švarma)
http://www.youtube.com/embed/7M5w01MEjEA?rel=0
Samo tri dana uoči devete godišnjice ubistva premijera Zorana Đinđića, i gotovo pet godina od kada su najavili da će rasvetliti političku pozadinu atentata, tužilaštvo za organizovani kriminal podiglo je optužnicu protiv Milorada Ulemeka Legije, Zvezdana Jovanovića, Dušana Maričića i još petorice pripadnika nekadašnje JSO koji se terete da su u novembru 2001. godine u Beogradu organizovali oružanu pobunu. Iako su istragom o ovom događaju bili obuhvaćeni i Vojsilav Koštunica i Aco Tomić, krivična prijava protiv njih je odbačena, rekao je tužilac Miljko Radisavljević.
„U toku istrage nije utvrđeno da je bilo ko, osim optuženih, učestvovao u toj pobuni, izuzev ubijenog vođe "zemunskog klana'' Dušana Spasojevića“, rekao je Radisavljević.
U Tužilaštvu kažu da, iako iz dokaza ne može da se zaključi da je u vreme pobune JSO postojala ideja ili plan o kasnijem atentatu na premijera Đinđića, ta dva događaja povezuju sami akteri, jer su Ulemek, Spasojević i Jovanović i u pobuni i u atentatu imali glavne uloge.
Dugo očekivan epilog istrage o ovom događaju trebalo je da dovede do rasvetljavanja političke pozadine ubistva premijera, no, kako to primećuje i advokat porodice Đinđić Rajko Danilović, optuženi su samo direktni akteri, koji već služe zatvorske kazne.
„Zaštićen je, pre svega, Koštunica, ali i general Aco Tomić koji su očigledno bili umešani u celu pobunu, podržavajući je ili garantujući da neće biti vojne intervencije u gušenju pobune, tako da ovaj rezultat nikako nije put ka otkrivanju te pozadine“, navodi Danilović.
Svaljivanje priče na "sitne ribe"
Podsećamo, na odgovornost Koštunice i Tomića je krivičnom prijavom podnetom u ime majke i sestre ubijenog premijera Mile i Gordane Đinđić pozvao advokat Srđa Popović, koji je tada za RSE rekao kako Koštunica mora da odgovori na pitanje zašto kao predsednik Jugoslavije nije iskoristio svoje ustavne nadležnosti i izdao naredbu vojsci da pobunu uguši.
“Ja ne vidim kako se to može objasniti, osim kao otvorena podrška teškom krivičnom delu protiv ustavnog poretka. Postoje presretnuti razgovori iz kojih se vidi da pobunjenici računaju na Vojislava Koštunicu, da ga obaveštavaju o tome šta se događa. On je to i javno podržao, to svi znamo kako je izveo”, kaže Popović.
Zoran Đinđić i Vojislav Koštunica - fotografija iz arhive
On govori o konferenciji za novinare, koju je u danu pobune sazvao tadašnji predsednik države. Koštunica je citirao danas prvooptuženog za ubistvo premijera Đinđića, a tada komandata JSO Milorada Ulemeka, ne pominjući ga po imenu.“Posao koji oni obavljaju je takav, a neko od njih je i rekao, da nemaju druge uniforme osim one koju imaju. Lekar ima svoju uniformu, neko drugi ima svoju odeću, a oni su se pojavili u onome što je njihova radna i svakodnevna odeća”, rekao je Koštunica 2001.
Uz to što je štrajk pripadnika policije zabranjen po Ustavu, Jedinica, koja je bila u sastavu MUP-a, blokirala je tada beogradski most Gazela pod punim naoružanjem i sa 24 borbena vozila hamer. Otkazujujući poslušnost, i uz pretnju upotrebe sile ispostavili su zahtev da Skupština Srbije donese zakon o saradnji s Haškim tribunalom i da se smeni ministar unutrašnjih poslova, načelnik Službe državne bezbednosti i njegov zamenik. Na čelu blokade, od koje se ledila krv, stajao je Zvezdan Jovanović, koji će dve godine kasnije ubiti premijera Đinđića.
Autor knjige Antentat na Zorana, novinar Miloš Vasić kaže za RSE da je nesporno da su organizatori pobune računali na Koštuničinu podršku, ali da je Tužilaštvo izbeglo da odgovori na brojna uz njegovu ulogu vezana pitanja.
„Postoje ozbiljne osnove za sumnju da su se ranije, u dva navrata sigurno, domunđavali i njuškali sa određenim političkim strukturama i to nije istraženo. Druga stvar, ne znam zašto niko neće odgovarati za to što ta jedinica u tom trenutku novembra meseca nije bila smesta raspuštena. Mislim da je sve ovo zabašurivanje i svaljivanje cele priče na nekakve sitne ribe,“ ocenjuje Vasić.
Sve u konterkstu izbora
Tužilaštvo i vlasti su i do sada istragu o političkoj pozadini ubistva premijera spominjali isključivo uoči godišnjice atentata. Ovoga puta taj datum poklopio se sa predizbornom kampanjom, pa tako i ministarka pravde Snežana Malović izlazi sa „uverenjem kako je samo pitanje trenutka kada će se razjasniti sve činjenice u vezi sa pobunom JSO, ali i ko sve stoji iza ubistva premijera. Uz rezultat ovakvih najava, Rajko Danilović nema dileme.
„Sve što se događa u Srbiji je u kontekstu izbora, a želi se završiti posao delimično i prikazati da vlasti rade i preduzimaju, ali nije se htelo ići do kraja. Ima se nekih obzira, a šta je njihova pozadina, to znaju oni koji su celu stvar dozirali“, kaže Danilović.
Optužnicom protiv osuđenih pripadnika JSO, sadašnja, ali i svaka vlast koja će doći nakon izbora, polako i definitivno stavlja tačku na zahteve ze rasvetljavanjem političke pozadine ubistva premijera.
„Mislim da je i ovoj ili bilo kojoj drugoj vlasti savršeno svejedno. Vlast Demokratske stranke najviše voli da se Zorana Đinđića seti 12. marta, položi cveće, eventualno skoči do groba, i to je to. A i svaka buduća vlast, pogotovo ako nije DS i njeni koalicioni partneri, će se time sve manje baviti. To se otprilike smatra za nešto tipa – nemojte nas samo na to podsećati, imamo mi pametnija posla“, ocenjuje Vasić.
Devet godina od kada je u centru Beogarda ubijen prvi demokratski premijer Srbije navršava se u ponedeljak. Kao i svake godine, predstavnici vlasti, njegove kolege iz DS polagaće vence i cveće na grobu i mestu na kojem je ubijen. A onda, do naredne godišnjice, retko će ga ko u Srbiji i spomenuti.
(Prvi deo dokumentarnog filma 'Jedinica' o pobuni JSO autora Filipa Švarma)
http://www.youtube.com/embed/7M5w01MEjEA?rel=0