Ni posle godinu i po dana od talasa napada nacionalista na pekare u Vojvodini, čiji su vlasnici mahom građani albanske nacionalnosti, počinioci nisu otkriveni, a osumnjičeni nisu kažnjeni. Prema istraživanju Vojvođanskog istraživačko-analitičkog centra, samo je u jednom slučaju izrečena vaspitna mera dok je u ostalim slučajevima ili odbačena optužnica ili ona nije ni stigla do suda.
Nakon prekinute fudbalske utakmice Albanija-Srbija krajem 2014.godine širom Vojvodine napadnuto je više ugostiteljskih objekata, uglavnom u vlasništvu građana albanske nacionalnosti. Mete napada nacionalista bilo je pet objekata u Novom Sadu, tri pekare u Vršcu, po jedan objekat u Staroj Pazovi, Bečeju i Somboru kao i subotička džamija.
Nekoliko dana nakon serije napada ministar unutrašnjih poslova Srbije Nebojša Stefanović izjavio je da je policija "rasvetlila ili je na dobrom putu da rasvetli" sve napade.
Godinu i po dana kasnije prema istraživanjima Vojvođanskog istraživačko-analitičkog centra u nadležnim tužilaštvima u Vojvodini formirano je pet predmeta, a njihov ishod je jedna izrečena vaspitna mera, odbačena krivična prijava, pripremni postupak koji je još uvek u toku, dok u dva slučaja počinioci još uvek nisu otkriveni.
Jedan od vlasnika pekare „Dva brata“ u Somboru na koju je bačen Molotovljev koktel, Stipan Kerhani kaže za RSE da nikakvu informaciju nemaju o tome kako napreduje njihov slučaj.
„Mi smo imali komunikaciju sa policijom kad je bila ponovo utakmica, tada u Albaniji, u Tirani. Onda su nas zvali da nam kažu da možemo da računamo na njih, bili smo nekoliko dana obezbeđeni“, kaže on.
On dodaje da je prema procenama sudskog procenitelja njihova šteta premašila 8 miliona dinara. Kako kaže pomoć su dobili od pokrajinskih vlasti koje su delom nadoknadile štetu. On dodaje da su podršku dobili i od građana.
„Kada je zapaljena pekara, mi smo ispred objekta postavili jednu trafiku da osposobimo prodaju. Pored sve te paljevine mušterije, građani su dolazili da kupuju i dalje kod nas. Mi aposlutno nemamo nikakvih problema sa zajednicom i u društvu u kom mi živimo, apsolutno nikakvih problema, jer možete da mi verujete?“,priča Kerhani.
Direktor Vojvođanskog građanskog centra Željko Stanetić ocenio je za naš program da će nedostatak oštre reakcije pravosuđa imati dalekosežne posledice. Kako kaže, očigledno je da postoje pritisci na sudstvo da se ovi slučajevi ne reše na odgovarajući način.
„Ono što se nije spominjalo sve ovo vreme to jeste da je ipak reč o zločinu koji je motivisan mržnjom. Mislim da je u javnosti sve ovo predstaljveno samo kao napad na nečiju imovinu. Cela situacija bi mogla da se opravda i sporim radom i stanjem u pravosuđu ali mislim da u ovom slučaju to nije situacija. Mislim da to čeka da bude zaboravljeno i da na neki način postoji pritisak na sudstvo kao i da postoje interesi da ti slučajevi ne budu rešeni“, istakao je Stanetić.
Advokatica Komiteta pravnika za ljudska prava, Kristina Todorović naglašava za RSE da ne postoji politička volja za borbu protiv zločina iz mržnje.
„Činjenica da do danas ne postoji nijedna osuđujuća presuda, ona govori o odsustvu političke volje da se slučajevi koji su motivisani mržnjom zbog stvarnog ili pretpostavljenog ličnog svojstva, što je u ovom slučaju nacionalna pripadnost, adekvatno procesuiraju i kazne. Smatramo da su trebali primeniti Član 54a Krivičnog zakonika zato što je nesporno da su ova dela učinjena iz mržnje, a spomenuti član upravo predviđa strožije kazne u slučaju krivičnih dela koja su motivisana mržnjom“, objašnjava stručnjakinja.
Kvalifikacija zločin iz mržnje našla se u Krivičnom zakoniku Srbije 2012. godine. Prema podacima Komiteta do sada ni u jednom slučaju ona nije primenjivana.