Vlada Kosova i Evropska unija privode kraju razgovore u vezi formiranja Tribunala ili Specijalnog suda, a koji će se baviti suđenjima navodnih ratnih zločina.
Na osnovu još uvek nezvaničnih saopštenja, ovaj Specijalni sud bi sačinjavali međunarodni tužioci i sudije, a njegovo sedište može biti na Kosovu i u jednom od glavnih gradova EU.
Sud koji bi se nalazio van Kosova bavio bi se uglavnom svedočenjima zaštićenih svedoka, zbog nedostatka bezbednosnih uslova i potrebne infrastrukture na Kosovu. Rečeno je i da bi glavni predmeti bili navodni slučajeve u koje su uključeni bivši pripadnici Oslobodilačke vojske Kosova, ali ne ograničavajući se samo na njih.
Kosovski analitičar Shpend Kursani, formiranje Tribunala ili Specijalnog suda za navodne ratne zločine, vidi iz dve perspektive. Najpre, što se unutrašnje perspektive tiče, formiranjem Suda bi možda došlo do čišćenja borbe OVK-a od kriminalnih elemenata, a što se spoljašnosti tiče, Kursani ocenjuje da to može imati negativne efekte po imidž države Kosovo.
„Suđenje i potencijalne kazne onima koji su učinili zločine protiv čovečnosti, dakle ubistva i nasilje nad civilima, kako nad Srbima tako i nad Albancima, pročistili bi i samu OVK-a, i OVK bi izašla čista nakon presuda tim ljudima. Ali, gledajući iz vana, ne bi bilo istih efekata. Činjenica da se jedan takav sud za Kosovo formira uticaće na javno mnjenje u inostranstvu da je zapravo Kosovo bilo agresor, a Srbija žrtva.“
Politička scena na Kosovu sud za navodne ratne zločine vidi kao udarac s obzirom na to da meta ponovo mogu biti bivši pripadnici OVK. Analitičar Kursani navodi da političko rukovodstvo još uvek nije uspelo da promoviše oslobodilački rat Kosova na medjunarodnoj sceni. Formiranje suda samo za Kosovo predstavlja i mešanje politike u kosovsko sudstvo.
„Naši sudovi izgledaju da su još uvek nesposobni da se bave ratnim zločinima. Ne zato što imamo nesposobdne sudije, već su oni pod pretnjama i naravno da će se osetiti kao izdajice ukoliko sude nekome za zločine OVK-a, a to je nedostatak svesti celokupnog društva zato se sve to dešava. Ali, ni državni zvaničnici nisu oklevali da prete, linčuju ili ucenjuju bilo kog ko je govorio protiv zločinaca, a nažalost nekoliko od njih je bio u OVK, i OVK se treba od njih očistiti“, kaže Kursani.
„Kosovo ima svoje funkcionalne pravosudne institucije. Predstavnici medjunarodne zajednice su na Kosovu, tu je EULEX, UN, NATO, i OSCE, tako da je cela medjunarodna zajednica na Kosovu“, kazao je Thaci.
Ideja o osnivanju Međunarodnog tribunala za Kosovo proizašla je najpre iz pokrenute istrage Saveta Evrope koja je za osnovu imala navode Dika Martija o trgovini organima Srba od strane bivših pripadnika Oslobodilačke vojske Kosova. Jedan takav tribunal sa međunarodnim tužiocima i sudijama preuzeo bi istrage o ratnim zločinima u periodu od 1998-1999., kao i istrage o navodnim političkim zločinima, pretnjama i ubistvima svedoka tokom perioda 2000/2001.
Na osnovu još uvek nezvaničnih saopštenja, ovaj Specijalni sud bi sačinjavali međunarodni tužioci i sudije, a njegovo sedište može biti na Kosovu i u jednom od glavnih gradova EU.
Sud koji bi se nalazio van Kosova bavio bi se uglavnom svedočenjima zaštićenih svedoka, zbog nedostatka bezbednosnih uslova i potrebne infrastrukture na Kosovu. Rečeno je i da bi glavni predmeti bili navodni slučajeve u koje su uključeni bivši pripadnici Oslobodilačke vojske Kosova, ali ne ograničavajući se samo na njih.
Kosovski analitičar Shpend Kursani, formiranje Tribunala ili Specijalnog suda za navodne ratne zločine, vidi iz dve perspektive. Najpre, što se unutrašnje perspektive tiče, formiranjem Suda bi možda došlo do čišćenja borbe OVK-a od kriminalnih elemenata, a što se spoljašnosti tiče, Kursani ocenjuje da to može imati negativne efekte po imidž države Kosovo.
„Suđenje i potencijalne kazne onima koji su učinili zločine protiv čovečnosti, dakle ubistva i nasilje nad civilima, kako nad Srbima tako i nad Albancima, pročistili bi i samu OVK-a, i OVK bi izašla čista nakon presuda tim ljudima. Ali, gledajući iz vana, ne bi bilo istih efekata. Činjenica da se jedan takav sud za Kosovo formira uticaće na javno mnjenje u inostranstvu da je zapravo Kosovo bilo agresor, a Srbija žrtva.“
Politička scena na Kosovu sud za navodne ratne zločine vidi kao udarac s obzirom na to da meta ponovo mogu biti bivši pripadnici OVK. Analitičar Kursani navodi da političko rukovodstvo još uvek nije uspelo da promoviše oslobodilački rat Kosova na medjunarodnoj sceni. Formiranje suda samo za Kosovo predstavlja i mešanje politike u kosovsko sudstvo.
„Naši sudovi izgledaju da su još uvek nesposobni da se bave ratnim zločinima. Ne zato što imamo nesposobdne sudije, već su oni pod pretnjama i naravno da će se osetiti kao izdajice ukoliko sude nekome za zločine OVK-a, a to je nedostatak svesti celokupnog društva zato se sve to dešava. Ali, ni državni zvaničnici nisu oklevali da prete, linčuju ili ucenjuju bilo kog ko je govorio protiv zločinaca, a nažalost nekoliko od njih je bio u OVK, i OVK se treba od njih očistiti“, kaže Kursani.
Hashim Thaci
Dok razgovori izmedju Prištine i Brisela se o ovome nastavljaju, premijer Hashim Thaçi ne vidi razloga da takav sud bude sa sedištem van Kosova. U intervjuu za kosovski javni servis, RTK, on je kazao da Kosovo ima pravosudnih institucija, kao i što međunarodna zajednica ima svoje predstavnike na Kosovu.„Kosovo ima svoje funkcionalne pravosudne institucije. Predstavnici medjunarodne zajednice su na Kosovu, tu je EULEX, UN, NATO, i OSCE, tako da je cela medjunarodna zajednica na Kosovu“, kazao je Thaci.
Ideja o osnivanju Međunarodnog tribunala za Kosovo proizašla je najpre iz pokrenute istrage Saveta Evrope koja je za osnovu imala navode Dika Martija o trgovini organima Srba od strane bivših pripadnika Oslobodilačke vojske Kosova. Jedan takav tribunal sa međunarodnim tužiocima i sudijama preuzeo bi istrage o ratnim zločinima u periodu od 1998-1999., kao i istrage o navodnim političkim zločinima, pretnjama i ubistvima svedoka tokom perioda 2000/2001.