Whyte: Kurtija bih savetovao da bude oprezan sa obećanjima

Sporazum između Srbije i Kosova mogao bi biti operativno prihvatanje suvereniteta Kosova od strane Srbije, nešto poput svojevremenog rešenja odnosa između Istočne i Zapadne Nemačke. To navodi britanski ekspert za Balkan Nicholas Whyte, nekadašnji čelnik evropskog programa Međunarodne krizne grupe (ICG), u intervjuu za Radio Slobodna Evropa (RSE).

"Najbolje rešenje bi bilo puno diplomatsko priznanje Kosova, ali, ako Srbija to ne prihvati, na to treba gledati kao na problem Srbije", dodaje sagovornik RSE.

Whyte takođe naglašava da je dobro što je nova američka administracija došla sa mnogo više znanja o Balkanu nego prethodnog predsednika Donalda Trampa (Trump) i što će biti mnogo više angažovana u procesu dijaloga između Kosova i Srbije.

U intervjuu za RSE najpre je govorio o očekivanjima od novoizabrane vlade Kosova i premijera Aljbina (Albin) Kurtija.

RSE: Kosovo sada ima novu vladu i novog premijera, Aljbina Kurtija. On je pobedio većinom glasova i nije mu trebala podrška drugih albanskih partija da formira vladu. Šta mislite o novoj kosovskoj vladi?

Kurti preuzeo dužnost premijera Kosova

Whyte: Vi kažete da je to novi kosovski premijer, ali, zapravo, to je povratak starog premijera, iako izgleda kao da je juče prvi put postao premijer, mada je to bilo pre više od godinu dana.

Za svaku zemlju je korisno da ima vladu sa stabilnom parlamentarnom većinom. Mislim da će spoljašnji posmatrači biti zadovoljni što će u sastavu kosovskih institucija biti članovi ključne opcije. Takođe treba pomenuti da su izbori sprovedeni vrlo dobro, što se ne može reći o zemljama u susedstvu, ali kao i svaka nova vlada, kosovska buduća vlada će biti vrednovana po svojim delima, a ne po svojim rečima, tako da će biti zanimljivo videti u kojoj meri će novi premijer krenuti dalje sa agendom koju je uspostavio.

Mislim da je ono što će u Velikoj Britaniji i Sjedinjenim Državama tražiti da vide posvećenost ekonomskom razvoju, opredeljenje za napredak, a ne borbu za bitke iz prošlosti. Dakle, to je izazov koji stoji pred novom vladom i videćemo šta će odlučiti da rade u narednih nekoliko dana.

Pročitajte i ovo: Kurti posle godinu dana ponovo premijer Kosova

RSE: Na Kosovu su takođe visoka očekivanja od nove Kurtijeve vlade. On je obećao da će pandemiju staviti pod kontrolu, obećao je reformu pravosuđa, borbu protiv korupcije, nova radna mesta. Koliko su realistična ta obećanja, imajući u vidu pandemiju i štete koje je nanela ekonomiji?

O Kurtijevim obećanjima

Whyte: Mora se reći da se i veće i moćnije države od Kosova bore sa pandemijom. Nažalost, Kosovo je pre primalac nego davalac u ovom kontekstu, pa će na situaciju na Kosovu u velikoj meri uticati odluke koje se donose van Kosova. Istovremeno, još uvek postoji nivo osnovnih kompetencija i planiranja koje je važno uspostaviti.

Znate, Kosovo nije jedina zemlja u ovakvoj situaciji, tako da svakako postoje na drugim mestima dobri primeri i prakse koje treba slediti. Kad bih savetovao gospodina Kurtija, rekao bih mu da bude oprezan u onome što obećava, da ne bude da govori jedno, a radi drugo.

Aljbin Kurti premijer Kosova

RSE: Kritičari kažu da nije zdravo za demokratiju kad jedna partija ima toliku moć kao u ovom slučaju, gde Samoopredeljenje predvodi vladu, ima predsednika parlamenta, a i kandidata za predsednika zemlje sa svoje liste. Kakvo je vaše mišljenje?

Whyte: Znate, ja sam odrastao u Velikoj Britaniji koja ima istoriju većinskog sistema - da jedna partija koja ima parlamentarnu većinu formira vladu. Činjenica da postavljate ovo pitanje mislim da reflektuje to da je Kosovo u neobičnoj situaciji od prve vlade, pre nekih petnaest-dvadeset godina. Različite zemlje uspostavljaju različite paradigme izbornog sistema.

Imate Albaniju, koja ima istoriju vlada jedne stranke. Albanija ima probleme, ali mislim da oni ne proističu iz te tradicije. Istovremeno, na drugoj strani, Severna Makedonija je uvek imala koalicione vlade, što tu zemlju nije sputavalo, niti je bilo uzrok problema koje ima.

Politička kultura je nešto što je jedinstveno za svaku zemlju, ali je to i nešto što se menja. U Republici Irskoj, na primer, ljudi se žale da je proporcionalni izborni sistem, vodio i vodi u politički klijentelizam i nezdrav odnos između političara i birača. Ja sam pogledao unazad, u devetnaesti vek, pre nego što je Irska postala nezavisna, kada je imala isti izborni sistem kao i Velika Britanija, i pronašao sam da je zemlja i tada imala te probleme, uprkos činjenici da je imala različit izborni sistem u odnosu na sadašnji.

U tom smislu, ne bih pridavao veliki značaj toj činjenici, pre bih rekao da je ovo novo iskustvo za Kosovo da ima vladu jedne stranke na ovaj način i svaki korak ka demokratiji biće eksperiment.

Pročitajte i ovo: Međunarodna krizna grupa: Sve strane da traže uzajamno priznanje Kosova i Srbije

Katastri još uvek u Srbiji

RSE: Hajte da se fokusiramo na spoljnopolitičke odnose. Ove godine navršava se deset godina dijaloga Kosova sa Srbijom o normalizaciji odnosa, uz posredovanje Evropske unije, a kraj tog procesa još nije na vidiku. Kurti je već rekao da ovaj proces neće biti prioritet njegove vlade i da više neće biti kompromisa. U svom ekspozeu je rekao da Kosovu treba dijalog kako bi rešilo postojeće probleme, a ne da kreira nove. Kako vidite proces dijaloga pod Kurtijevim vođstvom?

Whyte: Mislim da je pošteno da dijalog nije rezultirao onim čime su ljudi mislili da će rezultirati pre deset godina. Sećam se svojevremene euforije oko najave sporazuma između Beograda i Prištine, ali mislim da je sasvim razumno reći da ta rana obećanja nisu ispunjena kad je reč o jednom konkretnom problemu - izvinite što to pominjem u svakom intervjuu – smatram da je skandalozno što katastarski zapisi nisu vraćeni Kosovu od strane Srbije, a to je temeljno pitanje priznavanja vlasti Kosova nad sopstvenom teritorijom.

Mislim da ne samo kosovska vlada već i međunarodna zajednica treba da vrše pritisak na Srbiju po tom konkretnom pitanju.

Pet stvari koje treba da znate o dijalogu Kosova i Srbije

Na drugoj strani, Srbija je najveći sused Kosova, Kosovo se na mnogo načina graniči sa Srbijom, i odnosi moraju biti uspostavljeni. Mislim da nije nerazumno reći da su ti odnosi u poslednje vreme bili u toksičnom formatu. Smatram da je razumno tražiti druga sredstva komunikacije i resetovanja tih odnosa. To ne znači skretanje pažnje sa potrebe za dijalogom sa Srbijom, niti znači odbacivanje već dogovorenih sporazuma.

Mislim da bi međunarodna zajednica bila vrlo nesrećna ukoliko bi se javila sugestija da će nova vlada, na primer, odbaciti Ahtisarijev plan, zbog čega se premijer Kurti izuzetno potrudio da sugeriše da to neće učiniti. Istovremeno, Kosovo je suverena država i mora donositi sopstvene odluke i preuzeti odgovornost za te odluke.

• Šta sve pruža Ahtisarijev plan

RSE: Zapravo, Kurti je u svom ekspozeu pomenuo Ahtisarijev plan rekavši da je Kosovo kroz taj plan napravilo dovoljno kompromisa. Da li mislite da je Kosovo završilo sa kompromisima sa Srbijom?

Whyte: Gledajte, svaki sporazum uključuje kompromis obe strane i mislim da je pošteno izneti svoje početne pregovaračke pozicije govoreći da nećete prihvatiti nikakav dalji kompromis, ali u stvarnosti, ako želite sporazum, obe strane će morati da naprave kompromis. I ja naglašavam – obe strane.

• Vučić: Loše poruke Srbima od nove kosovske vlade

RSE: Šta bi trebalo da bude kompromis od strane Kosova?

Whyte: Jedno pitanje koje, tehnički gledano, nije kompromis jer je već dogovoreno, ali nije još implementirano, jeste pitanje statusa opština sa srpskom većinom. To je pitanje mnogih sporenja na Kosovu, ali više kosovskih vlada se obavezalo da će to pitanje rešiti. Ono treba da bude rešeno na način koji će biti prihvatljiv kako za Kosovo, tako i za tamošnju srpsku zajednicu. To je kompromis. On je već sadržan u Ahtisarijevom planu, ali još nije implementiran.

RSE: Kurti je zapravo u svom ekspozeu govorio o mnogim stvarima, ali nije pomenuo Zajednicu opština sa srpskom većinom…

Whyte: Ne krivim ga zbog toga…

RSE: Zašto?

Whyte: Zato što mislim da nije dobro pregovarati preko „svetlećih reklama“.

RSE: Izborom Kurtija za premijera, hoće li Srbija po vašem mišljenju imati druge pregovarače u procesu dijaloga?

Whyte: Ja ne mislim da se srpska politika i pozicija zasnivaju na tome ko je na Kosovu premijer, ne smatram da je to faktor koji igra ulogu u tome šta se događa u Beogradu. Da sam ja na mestu predsednika (Srbije Aleksandra) Vučića, cilj bi mi bio da postignem cilj bez obzira na promene.

Lajčak: Ne vidim prepreke za sporazum Kosova i Srbije

'Sad razumem Išingerovu ideju o dve Nemačke'

RSE: Kako vidite finalni sporazum između dve zemlje? Imate li bilo kakvu pretpostavku kako će se pregovori koji traju već deset godina završiti?

Whyte: Sećam se na samom početku tog procesa da je ambasador (Wolfgang) Ischinger govorio o sporazumu Srbije i Kosova po uzoru na onaj između dve nekadašnje Nemačke (Istoče i Zapadne) i priznajem da sam tada mislio da je to bila njegova fantazija, da je to bilo nerealno. Sada vidim njegovu poentu.

Mislim da je potpuno moguće da se dve suverene države odnose jedna prema drugoj kao dve efektivno nezavisne zemlje, bez nužnog punog diplomatskog priznanja. Potpuno diplomatsko priznanje ne mora biti krajnji cilj, iako je pomalo glupo ako nije.

Krajnji cilj bi mogao biti potpuno funkcionalno, operativno prihvatanje suvereniteta Kosova od strane Srbije. Ako Srbija odluči da diplomatski ne prizna teritoriju sa kojom ima mnogo tekućih ekonomskih i političkih veza, to bi trebalo da bude problem Srbije, to se ne bi ticalo Kosova, kome bi bilo važno da da Srbija bude obavezana na pristojno ponašanje prema svojim najvažnijim susedima.

Dakle, tako vidim buduće rešenje odnosa između Kosova i Srbije, rešenje koje podseća na odnose između dve bivše Nemačke, gde je suverenitet Istočne Nemačke od strane Zapadne Nemačke priznat, dok su diplomatske tehnikalije izostale. Smatram da bi najbolji cilj bio postići puno diplomatsko priznanje, ali ako do njega ne dođe, na to treba gledati kao na problem Srbije.

Pročitajte i ovo: Izgledi dijaloga sa Srbijom posle izbora na Kosovu

RSE: Kako u pogledu dijaloga vidite ulogu nove američke administracije u tom procesu? Kurti je rekao da mu je cilj da produbi odnose sa Sjedinjenim Državama, a drugi dodaju da bi Kosovo trebalo da iskoristi šansu u tome što su već poznate lične veze predsednika Džoa Bajdena sa Kosovom.

Whyte: Da, tačno je da nova američka administracija dolazi sa mnogo više znanja o Balkanu nego Trampova administracija. Sećam se da kada sam pre dvadeset godina otišao u Vašington da pričam o Balkanu, da su jedna od malobrojnih vrata na koja sam zakucao, a da sam bio siguran u kvalitetnu konverzaciju sa druge strane, bila vrata tada senatora Bajdena.

Dakle, mislim da je vrlo važno to što će nova administracija biti više angažovana u ovom procesu. To nije nužno dobra stvar. Problem nove kosovske vlade je što je manje politički umrežena u inostranim prestonicama nego što su to bile prethodne političke stranke. S druge strane, mora se reći da ta dobra umreženost nije donela neke posebne rezultate Kosovu.

RSE: Kurti je pomenuo i podnošenje tužbe Međunarodnom sudu pravde zbog, kako je rekao, zločina genocida koji je počinila Srbija. To je naveo u svom ekspozeu. Kako vi komentarišete takav pristup?

Whyte: Ja nisam pravnik, nisam ekspert za međunarodno pravo. Takvi slučajevi međunarodne pravde su izuzetno kompleksni i često zavise od tehničke definicije pojedinih pojmova i akcija i mislim da zaista nisam koristan sagovornik za tu sferu.

RSE: Vi ste savetovali Kosovo na putu ka nezavisnosti. Šta biste sada rekli kosovskim liderima?

Whyte: Da budu u poziciji prednosti, da budu proaktivni, da se fokusiraju na rešenja a ne probleme, da poštuju preuzete obaveze, ali i da očekuju da i drugi poštuju svoje obaveze.