Rat između “Novosti”, tačnije rečeno, dela te kompanije na koji pretenduju domaći tajkuni, na čelu sa Milanom Bekom, i nemačkog medijskog koncerna WAZ nastavlja se nesmanjenom žestinom, a prenesen je i u skupštinske klupe.
Nakon teksta u “Novostima” pod naslovom “Hombah hoće da ukrade ‘Novosti’”, nemačka medijska grupa WAZ zvanično je saopštila da je u potpunosti preuzela društvo “Ardos Holding” iz Salcburga, koje je vlasnik oko 24.9 odsto procenata akcija “Novosti”i da nastoji da na osnovu važećeg ugovora sa jednim srpskim privrednikom preuzme i druga dva društva koja takođe imaju učešće u “Novostima”.
Nemačka kompanija je još pre nekoliko nedelja saopštila da je iz svojih sredstava obezbedila novac za sticanje oko 62,4% akcija “Novosti” preko ta tri društva. Najavila je, međutim, i ovog puta da će povući svoje investicije iz Srbije.
I prvim zahtevom iz januara 2009. godine, kao i novim, iz istog meseca ove godine WAZ je od srpske Antimonopolske komisije pokušao da obezbedi dozvolu za investiranje u „Novosti“. Kako do toga nije došlo, nemačka kompanija je ostala vezana za srpskog poslovnog čoveka - koji se nezvanično identifikuje kao Milan Beko - protiv koga je u aprilu 2010. pokrenula proces prema pravilima Međunarodne privredne komore u Parizu.
Pojedini lokalni mediji navode da je firma „Ardos“ u vlasništvu Milana Beka koji preko svoje tri firme, ima nešto više od 63 odsto akcija „Večernjih Novosti“. Preostale akcije su u vlasništvu države - 29 %, i Fonda PIO - 7%.
Advokati firme „Ardos“, saopštili su ranije u toku dana da je WAZ u Beču, na prevaru i mimo zakonskih propisa, od jedne advokatske kancelarije, bez ikakve dokumentacije, upisao da preuzima kompletnu firmu „Ardus“, pa samim timi 23 odsto akcija „Novosti“.
Afera WAZ, odnosno privatizacija “Novosti” i Luke Beograd bila je tema žučnih polemika i na sednici Skupštine Srbije.
Odgovornost
Poslanica Srpske radikalne stranke Vjerica Radeta parafrazirala je izjavu direktora nemačke medijske grupe Bode Hombaha da mu je predsednik Srbije Boris Tadić obećao da će WAZ preuzeti deo “Novosti” i upitala odakle Tadiću pravo da se meša u privatizaciju.
Ona je rekla da se Agencija za privatizaciju oglušuje o zahteve da se preispitaju te dve privatizacije, a njen stranački kolega Vladan Jeremić pokrenuo je pitanje odgovornosti:
“Smatramo da svi oni koji su bili u procesu vlasti u vreme trajanja procesa privatizacije moraju da snose odgovornost za to što se dešavalo”.
Šefica poslaničke grupe Za evropsku Srbiju Nada Kolundžija uzvratila je da predsednik Srbije nije ništa obećao VAZ-u, podsetila da su i “Novosti” i “Luka Beograd” privatizovane u vreme vlade Vojislava Koštunice i zatražila da istražni organi i tužilaštvo utvrde punu odgovornost Koštuničine vlade i njegovih saradnika u spornim privatizacijama.
Podsetila je da je tadašnji direktor Agencije za privatizaciju, inače član Koštuničine Demokratske stranke Srbije, danas drugi čovek kompanije “Novosti”. Kolundžija je rekla da je nedopustivo iznošenje neistina jer Boris Tadić nije mogao da ima nikakve veze sa te dve privatizacije.
“U ovom slučaju na vrlo neprimeren način je zloupotrebljen Predsednik Republike. Svaka optužba da je predsednik Boris Tadić na bilo koji način, mimo zakona, bilo kome bilo šta obećavao – prosto ne stoje”.
U međuvremenu je tužilac za organizovani kriminal Miljko Radisavljević izjavio da je pokrenut pretkrivični postupak o privatizaciji kompanije “Novosti” .Prema njegovim rečima, to je učinjeno na osnovu izjave Stanka Subotića Caneta, biznismena sa poternice, koji tvrdi da ima dokaz i o uplati pola miliona evra za predizbornu kampanju Demokratske stranke Srbije.
To je, kako navodi Subotić, bio uslov za dogovor o privatizaciji “Novosti”. U izjavama koje je krajem maja preko advokata dostavio tužilaštvu za organizovani kriminal, on je izneo brojne optužbe na račun Milana Beka i Miroslava Miškovića. Naveo je da su oni organizovali protivzakonito preuzimanje akcija “Novosti” 2006. godine i da su imali podršku pojedinih članova Koštuničine vlade i direktora “Večernjih novosti” Manojla Vukotića. U tužilaštvu za organizovani kriminal kažu da rade na navodima iz Subotićeve izjave.
Potemkinova sela
Ekonomista Vladimir Gligorov ocenjuje za Radio Slobodna Evropa da su na delu veoma jaki interesi, kako vlasti, tako i sa njima udruženih domaćih tajkuna, da se WAZ istera iz kuće, odnosno, ne pusti u kuću.
“Sve što se do sada moglo čuti od članova Vlade – o tome su govorili, recimo, ministri Dinkić i Bradić – ukazuje na to da oni nisu, da se blago izrazim, nesrećni ako WAZ ode iz Srbije. Sva je prilika da oni znaju vlasnike ili one koji su interesno povezani sa ovim novinama. To će takođe imati posledice i po slobodu štampe. Očigledno da su i vlasti i njima bliski privrednici jako zainteresovani za to ko u stvari drži novine, pa će prema tome, mediji morati da vode računa o tome šta će da pišu”, ocenjuje Gligorov.
Verica Barać, predsednica Saveta za borbu protiv korupcije, koja je tužilaštvu već podnela krivične prijave za nekoliko slučajeva spornih privatizacija, kaže za naš program da Savet prikuplja dokumentaciju o privatizaciji “Novosti” jer ima jakih razloga da veruje da je se tu radilo o pranju novca.
Ona, međutim, upozorava da u ovoj priči nema čistih igrača. i Subotićevo podmićivanje DSS-a je nezakonita korupcija, kao što je korupcija i WAZ-ovo plaćanje direktoru “Novosti” Manji Vukotiću za takozvane konsultantske usluge.
„Oni su njega podmićivali, a on je bio direktor „Novosti“. To su sve nedozvoljeni poslovi. Naravno, to je jako lako raditi u zemlji gde državne institucije ne rade svoj posao, što će reći da u Srbiji korupcija nije kažnjiva. Oni su vrlo vešto umesto institucija napravili Potemkinova sela. Iza kojih ne stoji ništa – to je prosto kulisa”, kaže Barać.
Nakon teksta u “Novostima” pod naslovom “Hombah hoće da ukrade ‘Novosti’”, nemačka medijska grupa WAZ zvanično je saopštila da je u potpunosti preuzela društvo “Ardos Holding” iz Salcburga, koje je vlasnik oko 24.9 odsto procenata akcija “Novosti”i da nastoji da na osnovu važećeg ugovora sa jednim srpskim privrednikom preuzme i druga dva društva koja takođe imaju učešće u “Novostima”.
Nemačka kompanija je još pre nekoliko nedelja saopštila da je iz svojih sredstava obezbedila novac za sticanje oko 62,4% akcija “Novosti” preko ta tri društva. Najavila je, međutim, i ovog puta da će povući svoje investicije iz Srbije.
I prvim zahtevom iz januara 2009. godine, kao i novim, iz istog meseca ove godine WAZ je od srpske Antimonopolske komisije pokušao da obezbedi dozvolu za investiranje u „Novosti“. Kako do toga nije došlo, nemačka kompanija je ostala vezana za srpskog poslovnog čoveka - koji se nezvanično identifikuje kao Milan Beko - protiv koga je u aprilu 2010. pokrenula proces prema pravilima Međunarodne privredne komore u Parizu.
Pojedini lokalni mediji navode da je firma „Ardos“ u vlasništvu Milana Beka koji preko svoje tri firme, ima nešto više od 63 odsto akcija „Večernjih Novosti“. Preostale akcije su u vlasništvu države - 29 %, i Fonda PIO - 7%.
Advokati firme „Ardos“, saopštili su ranije u toku dana da je WAZ u Beču, na prevaru i mimo zakonskih propisa, od jedne advokatske kancelarije, bez ikakve dokumentacije, upisao da preuzima kompletnu firmu „Ardus“, pa samim timi 23 odsto akcija „Novosti“.
Afera WAZ, odnosno privatizacija “Novosti” i Luke Beograd bila je tema žučnih polemika i na sednici Skupštine Srbije.
Odgovornost
Poslanica Srpske radikalne stranke Vjerica Radeta parafrazirala je izjavu direktora nemačke medijske grupe Bode Hombaha da mu je predsednik Srbije Boris Tadić obećao da će WAZ preuzeti deo “Novosti” i upitala odakle Tadiću pravo da se meša u privatizaciju.
Ona je rekla da se Agencija za privatizaciju oglušuje o zahteve da se preispitaju te dve privatizacije, a njen stranački kolega Vladan Jeremić pokrenuo je pitanje odgovornosti:
“Smatramo da svi oni koji su bili u procesu vlasti u vreme trajanja procesa privatizacije moraju da snose odgovornost za to što se dešavalo”.
Šefica poslaničke grupe Za evropsku Srbiju Nada Kolundžija uzvratila je da predsednik Srbije nije ništa obećao VAZ-u, podsetila da su i “Novosti” i “Luka Beograd” privatizovane u vreme vlade Vojislava Koštunice i zatražila da istražni organi i tužilaštvo utvrde punu odgovornost Koštuničine vlade i njegovih saradnika u spornim privatizacijama.
Podsetila je da je tadašnji direktor Agencije za privatizaciju, inače član Koštuničine Demokratske stranke Srbije, danas drugi čovek kompanije “Novosti”. Kolundžija je rekla da je nedopustivo iznošenje neistina jer Boris Tadić nije mogao da ima nikakve veze sa te dve privatizacije.
“U ovom slučaju na vrlo neprimeren način je zloupotrebljen Predsednik Republike. Svaka optužba da je predsednik Boris Tadić na bilo koji način, mimo zakona, bilo kome bilo šta obećavao – prosto ne stoje”.
U međuvremenu je tužilac za organizovani kriminal Miljko Radisavljević izjavio da je pokrenut pretkrivični postupak o privatizaciji kompanije “Novosti” .Prema njegovim rečima, to je učinjeno na osnovu izjave Stanka Subotića Caneta, biznismena sa poternice, koji tvrdi da ima dokaz i o uplati pola miliona evra za predizbornu kampanju Demokratske stranke Srbije.
To je, kako navodi Subotić, bio uslov za dogovor o privatizaciji “Novosti”. U izjavama koje je krajem maja preko advokata dostavio tužilaštvu za organizovani kriminal, on je izneo brojne optužbe na račun Milana Beka i Miroslava Miškovića. Naveo je da su oni organizovali protivzakonito preuzimanje akcija “Novosti” 2006. godine i da su imali podršku pojedinih članova Koštuničine vlade i direktora “Večernjih novosti” Manojla Vukotića. U tužilaštvu za organizovani kriminal kažu da rade na navodima iz Subotićeve izjave.
Potemkinova sela
Ekonomista Vladimir Gligorov ocenjuje za Radio Slobodna Evropa da su na delu veoma jaki interesi, kako vlasti, tako i sa njima udruženih domaćih tajkuna, da se WAZ istera iz kuće, odnosno, ne pusti u kuću.
“Sve što se do sada moglo čuti od članova Vlade – o tome su govorili, recimo, ministri Dinkić i Bradić – ukazuje na to da oni nisu, da se blago izrazim, nesrećni ako WAZ ode iz Srbije. Sva je prilika da oni znaju vlasnike ili one koji su interesno povezani sa ovim novinama. To će takođe imati posledice i po slobodu štampe. Očigledno da su i vlasti i njima bliski privrednici jako zainteresovani za to ko u stvari drži novine, pa će prema tome, mediji morati da vode računa o tome šta će da pišu”, ocenjuje Gligorov.
Verica Barać, predsednica Saveta za borbu protiv korupcije, koja je tužilaštvu već podnela krivične prijave za nekoliko slučajeva spornih privatizacija, kaže za naš program da Savet prikuplja dokumentaciju o privatizaciji “Novosti” jer ima jakih razloga da veruje da je se tu radilo o pranju novca.
Ona, međutim, upozorava da u ovoj priči nema čistih igrača. i Subotićevo podmićivanje DSS-a je nezakonita korupcija, kao što je korupcija i WAZ-ovo plaćanje direktoru “Novosti” Manji Vukotiću za takozvane konsultantske usluge.
„Oni su njega podmićivali, a on je bio direktor „Novosti“. To su sve nedozvoljeni poslovi. Naravno, to je jako lako raditi u zemlji gde državne institucije ne rade svoj posao, što će reći da u Srbiji korupcija nije kažnjiva. Oni su vrlo vešto umesto institucija napravili Potemkinova sela. Iza kojih ne stoji ništa – to je prosto kulisa”, kaže Barać.