Predsednik Srbije Aleksandar Vučić uručio je 9. maja jedno od najviših državnih odlikovanja Peteru Handkeu, austrijskom književniku i dobitniku Nobelove nagrade za književnost za 2019. godinu, koji negira genocid u Srebrenici.
Vučić je Handkeu uručio Orden Karađorđeve zvezde prvog stepena, a ukaz o njegovoj dodeli književniku donet je još u februaru 2020. godine.
"Kada pomislim na Srbiju setim se ikone 'Beli anđeo' i imam jednu kopiju kod kuće i kad god se setim Srbije pogledam tu kopiju i drago mi je na srcu", rekao je Handke nakon uručenja.
On je dodao i da ta ikona, koja spada u najpoznatije freske Srbije, pokazuje prazan grob što, kako je dodao, znači da je Isus vasrksao. "I to me navodi na razmišljanja i uvek se u lepom sećanju sećam Srbije", poručio je on.
Peter Handke je u Beograd doputovao iz Bosne i Hercegovine, gde su mu najviša priznanja dva dana ranije dodelili predstavnici bosanskohercegovačkog entiteta Republika Srpska (RS) i reditelj Emir Kusturica.
Iako ga kritika često označava kao jednog od najboljih savremenih pisaca u Evropi, književni opus Petera Handkea pao je u drugi plan nakon što je 1996. objavio putopisni esej "Jedno zimsko putovanje prema Dunavu, Savi, Moravi i Drini – ili pravda za Srbiju", a potom i još četiri knjige intonirane na isti način.
Zbog podrške međunarodno izolovanoj Srbiji, kasnije posete predsedniku Srbije Slobodanu Miloševiću u pritvorskoj jedinici Haškog tribunala, te odlaska na njegovu sahranu – Handke je uglavnom bio kritikovan, pa čak i ozloglašen u međunarodnoj javnosti, kao skoro nijedan pisac do tada.
Handke je rekao pre nekoliko godina za dnevni list "Politika" da se odlučio da dođe u Srbiju 1996. jer je ona za zapadne medije bila "crna rupa".
Nobelovu nagradu za književnost dobio je 10. decembra 2019. godine, a dodelu su bojkotovali BiH, Kosovo, Albanija, Hrvatska, Severna Makedonija i Turska.
Na sam dan dodele nagrade, u glavnom gradu Švedske održana su dva protesta, a brojni ratni reporteri koji su izveštavali iz ratova u BiH i na Kosovu su se oglasili na društvenim mrežama, sa tekstovima koje su pisali ratnih devedesetih.
Vučić je ukaz o odlikovanjima zaslužnim pojedincima i institucijama doneo u februaru 2020. godine, a među njima su bili i češki predsednik Miloš Zeman i austrijski pisac Peter Handke.
Ni Handke ni Zeman nisu prisustvovali ceremoniji dodele priznanja, pa je tada rečeno da će im ona biti dodeljena naknadno.
Pročitajte i ovo: Vučić odlikovao Zemana i HandkeaOrden koji je 9. maja predsednik Srbije uručio Handkeu - Orden Karađorđeve zvezde prvog stepena - dodeljuje se za, kako se navodi na sajtu Vojske Srbije, "naročite zasluge i uspehe u predstavljanju države (Srbije) i njenih građana". U obrazloženju koje je pročitano prilikom uručivanja, rečeno je da se orden dodeljuje književniku zbog "beskompromisne borbe za istinu".
Predsednik Srbije pročitao je tokom zajedničke konferencije za novinare biografiju književnika i rekao da, prihvatajući orden, Handke čini veliku čast Srbiji.
"Hvala vam na svemu što činite za našu zemlju, za našu Srbiju. Izvinite što i deo nas, Srba, nije uvek umeo da pokaže zahvalnost za sve što jeste uradili za nas", rekao je Vučić.
Orden Karađorđeve zvezde prvog stepena ranijih godina su dobili i teniser Novak Đoković, atletičarka Ivana Španović, kao i nacionalna avio kompanija Er Srbija (Air Serbia).
Vlasti u Srbiji ne priznaju genocid u Srebrenici
Najviši državni funkcioneri u Srbiji ne priznaju da se u Srebrenici dogodio genocid, a u svojim izjavama najčešće taj događaj opisuju kao "strašan zločin".
Pročitajte i ovo: Negiranje genocida u Srebrenici: 'Strašni zločin' (1)Uz presudu Međunarodnog suda pravde u Hagu iz februara 2007. godine kojom je potvrđeno da se u Srebrenici dogodio genocid, Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju osudio je 14 bivših pripadnika vojske i policije Republike Srpske za genocid nad oko osam hiljada bošnjačkih civila u zaštićenoj zoni u i oko Srebrenice u julu 1995. godine.
U delu BiH i na Kosovu persona non grata
Zastupnici Skupštine Kantona Sarajevo, jednog od deset kantona u drugom bosanskohercegovačkom entitetu Federaciji BiH, dan nakon što mu je uručena Nobelova nagrada, proglasili su Handkea nepoželjnom osobom na području ovog kantona. To je uradio i grad Tuzla.
Handke je proglašen nepoželjnom osobom i na Kosovu.
Vaš browser nepodržava HTML5
Nagrađivan u Srbiji
U Srbiji austrijski pisac je 2015. godine, odlukom gradske Skupštine u Beogradu, proglašen za počasnog građanina Beograda.
Nagrađen je, kako je tada rekao predsednik Skupštine grada Nikola Nikodijević "za promovisanje Beograda i podršku u teškim vremenima".
Sastao se i sa bivšim predsednikom Srbije Tomislavom Nikolićem 2015. godine, koji mu je zahvaljivao na zalaganju "da se Srbi na što verodostojniji način prikažu publici u svetu". Handke je 2012. godine postao i inostrani član Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU).