Šta je spoljna politika Srbije, šta je njena politika prema Kosovu, a šta prema Evropskoj uniji (EU) – pitanja su koja su se mogla čuti tokom zasedanja Odbora Skupštine Srbije za Kosovo, na kojoj je vladina Kancelarija za Kosovo predstavljala svoj godišnji izveštaj.
Isto pitanje, deo političke opozicije, ali i javnosti postavlja i nakon što je ministar odbrane u Vladi Srbije, Aleksandar Vulin, izjavio da bi "trebalo razmisliti o promeni spoljne politike, ako je za EU ključan samo odnos prema kosovskom problemu".
Predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić, ovim povodom je poručila da "Vulin ima pravo na svoje mišljenje, ali da je državna politika nešto drugo".
Pojedini poslanici vladajuće koalicije u izjavi ministra Vulina nisu međutim prepoznali ništa suprotno zvaničnoj politici, dok poslanici opozicije – i proevropskog i suprotnog opredeljenja – pitaju na šta je Vulin uopšte reagovao, ako je Srbija sama pristala da pregovara i o poglavlju 35, na čijem se kraju nalazi zahtev za potpisivanjem pravno obavezujućeg sporazuma Srbije i Kosova.
Treba podsetiti da najviši zvaničnici Srbije, mada su više puta navodili da će pregovaračko poglavlje 35 biti najteže uz uveravanja da Srbija na kraju pregovaračkog procesa sa EU neće priznati nezavisnost Kosova, evropski kurs nikada nisu dovodili u pitanje.
"Stateški cilj Srbije je Evropska unija i od tog puta nećemo odustati", ponovila je i sada predsednica Vlade Brnabić, upitana da li Srbija razmišlja da promeni svoju spoljnu politiku.
Zato je i iznenadilo kada je ministar odbrane Aleksandar Vulin to učinio reagujući na izjavu šefa delegacije EU u Srbiji, Sema Fabricija da je "odnos prema Kosovu ključni uslov za ulazak Srbije u EU".
Na pitanje – da li je izjava ministra Vulina kontradiktorna u odnosu na državnu politiku – Milovan Drecun, predsednik Odbora za Kosovo i poslanik vladajuće Srpske napredne stranke odgovora – Nije.
"Srbija je opredeljena na spoljnopolitičkom planu sa strateškim ciljevima. Ključni cilj je članstvo u EU i mi tim putem nastavljamo. Istovremeno, Srbija je jasno stavila do znanja da ako bi nam neko postavio uslov u određenoj fazi da moramo da priznamo Kosovo kao državu da bismo postali članica EU, onda ne može da prihvatimo takav uslov", rekao je Drecun.
Srbija ide prema EU: Drecun (na fotografiji: zastava EU i Srbije na zgradi Skupštine Srbije)
Da takav uslov do sada nije postavljen prihvata i sagovornik Radija Slobodna Evropa (RSE), baš kao što su mnogo puta do sada istakli i najviši zvaničnici države.
Zašto je onda Vulin potegao mogućnost promene spoljne politike zbog izjave Fabricija u kojoj se ni ne pominje priznavanje nezavisnosti?
"To pitajte gospodina Vulina, a gospodin Fabrici bi, što se mene tiče, trebalo da nam pojasni kakav je stav Brisela po pitanju pravno obavezujućeg sporazuma, šta treba da piše, ko treba da ga potpiše...", dodaje Drecun.
Poslanicima opozicije, članovima skupštinskog Odbora za Kosovo, sada nije jasno šta je državna politika Srbije i da li izjava Aleksandra Vulina predstavlja i zvaničan stav države.
"Ako ne bude reakcije predsednika države ili Vlade u ovom slučaju, mislim da se to može smatrati spoljnom politkom Srbije", rekao je u izjavi za RSE nekadašnji ministar za Kosovo u Vladi Mirka Cvetkovića, Goran Bogdanović, danas opozicioni poslanik iz redova Socijaldemokratske stranke.
Goran Bogdanović, fotoarhiv
"Vreme će pokazati da li je Vulin glasnogovornik koji treba da pošalje prve signale o novom putu državne politike", dodaje Slaviša Ristić koji je u Skupštinu Srbije ušao na listi Dveri - Demokratska Stranka Srbije.
"Ako hoće da menja politiku Srbije, dobrodošao je u Parlament, neka pošalje predsednicu Vlade koja će predložiti Skupštini da odustane od evropskih integracija", ističe poslanica opozicionce Demokratske strane Gordana Čomić.
Na pitanje RSE – kako bi takva inicijativa, ako bi do nje uopšte i došlo, prošla među poslanicima – odgovara Gordana Čomić ispred svoje poslaničke grupe, za koju kaže da je "za Evropu, za modernizaciju, za dijalog, za osnovne vrednosti i Demokratske stranke i društva u Srbiji koje se pretače u politiku realnosti, odgovornosti i suočavanja sa činjenicama danas u Srbiji. To znači Evropa i normalizacija odnosa Beograda i Prištine".
- Drašković: Vučić oprezno govori da je Kosovo izgubljeno
- Pančić: Crkva, država i Kosovo
- Karateom na Briselski dogovor
Poslednji stav koji je izneo ministar Vulin, kao i neki raniji njegovi stavovi se, prema mišljenju Dušana Janjića iz Foruma za etničke odnose razlikuju od politike koju su vlade u kojima su bili Aleksandar Vučić i aktuelni šef diplomatije, nekadašnji premijer Ivica Dačić parafirali još 2013. godine, kada je potpisan Briselski sporazum.
Zato, ističe Janjić, Aleksandar Vučić ne bi trebalo da prećuti takve istupe, a njegovo ćutanje bi se, dodaje, moglo razumeti na dva načina.
"Ako bismo Vučićevo ćutanje shvatili kao znak odobravanja, onda znači da se u potaji zapravo sprema 'zatvaranje nogom vrata' EU i okretanje ka Rusiji. A, ako je ovo izraz taktike Vučićeve, onda je ovo ozbiljan znak krize. Zapravo, znak da Vučić nije svemoćan kako ga mnogi vide i da oni koji se kunu da su mu najbliži saradnici, mogu da vode potpuno suprotnu politiku. Tu mislim na Vulina, (Ivicu) Dačića, (Nenada) Popovića. Sve ih je više što vreme odmiče...", reči su Janjića.
Vaš browser nepodržava HTML5
Vulin i nacionalna bezbednost
Aleksandar Vulin nije jedini ministar od koga se mogu čuti izjave koje ne zvuče harmonično sa zvaničnom politikom Vlade i predsednika Srbije.
Tako je i ministar Ivica Dačić u više navrata ponavljao da Srbija neće priznati Kosovo zbog ulaska u EU, pa čak i najavljivao da će Vučiću predložiti da povuče potpis s Briselskog sporazuma.