Gonjenje zbog rušenja ustavnog poretka: Vučićevo 'pokazivanje mišića'

Visoki zvaničnik kosovske policije srpske nacionalnosti pritvoren je u Srbiji.

Zadržavanje zamenika direktora Policije Kosova Dejana Jankovića određeno je, prema obrazloženju Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP), "u cilju utvrđivanja činjenica i neophodnih provera u pogledu bezbednosti Republike Srbije".

Osim ovoga, u Beogradu zvaničnih informacija o hapšenju Jankovića nema.

Ali je predsednica Skupštine Srbije, Ana Brnabić na pitanje RSE o ovom slučaju, rekla da pretpostavlja "da su se ljudi konačno odazvali apelima" da brane ustavni poredak Srbije.

"Očekujem pohvale od strane međunarodne zajednice za naše pripadnike Ministarstva unutrašnjih poslova, kao i za naše tužilaštvo i sve relevantne institucije", rekla je Brnabić.

Tri dana pre hapšenja kosovskog policajca, predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio da će svi koji krše ustavni poredak države biti "gonjeni, uhapšeni i procesuirani".

"Svi vi što gazite ustavni poredak Srbije, svi vi koji na bilo koji način u tome učestvujete, kroz proteste, demonstracije, na bilo koji način – odgovaraćete za to, svi Albanci koji u tome učestvuju odgovaraće za to", kazao je Vučić 14. aprila na vojnoj svečanosti u Beogradu.

Pročitajte i ovo: Stejt Department: Neopravdan pritvor za službenike Policije Kosova šteti miru i stabilnosti

Dušan Janjić predsednik Foruma za etničke odnose iz Beograda ocenio je za RSE da će hapšenje zamenika direktora kosovske policije dodatno produbiti krizu u odnosima između Srbije i Kosova.

"Kad se uhapsi zamenik direktora policije Kosova, a dobijete ciničan odgovor (predsednice Skupštine Srbije Ane Brnabić) – čestitam, to je jedna politizacija", kaže Janjić.

Dejan Janković dolazi iz Štrpca, jedne od šest opština sa srpskom većinom južno od Ibra, a u policiji Kosova je angažovan od 2000. godine. Od 2009. obavlja funkciju zamenika generalnog direktora.

Janković ne bi mogao biti zamenik direktora policije, kako je rekao Dušan Janjić, da nije prošao bezbednosnu proveru na Kosovu.

"Tu imamo i taj problem. Bezbednosnu proveru su radile kosovske vlasti na osnovu informacija iz Srbije u saradnji sa EULEX-om. Dakle, sve škripi", kaže Janjić.

Vlasti u Prištini su saopštile da je u Srbiji bilo privedeno 10 kosovskih policajaca, a da je samo Janković zadržan, dok zvanični Beograd tvrdi da su bila privedena četiri policajca.

Pročitajte i ovo: Zamenik direktora Policije Kosova i nekoliko policajaca 'zadržani u Srbiji'

Stejt department: Proizvoljna hapšenja biće viđena kao eskalacija

Pohvale međunarodne zajednice koje predsednica Skupštine Srbije Ana Branbić očekuje nisu stigle.

Ali je Stejt department pozvao Srbiju da se uzdrži od jednostranih i nekoordinisanih akcija, te da u potpunosti poštuje sporazume postignute u okviru dijaloga Kosova i Srbije, koji se vodi posredstvom Evropske unije.

Stejt department je, u odgovoru za RSE, pozvao vlasti u Srbiji da deluju transparentno i uz puno poštovanje vladavine prava kada je reč o privedenim građanima sa Kosova.

"Proizvoljni ili neopravdano dugi pritvori, posebno ako se cilja na službenike Policije Kosova, biće viđeni kao eskalacija situacije, koja šteti miru i stabilnosti", rekao je portparol američkog Stejt departmenta za RSE 18. aprila.

Dodao je da se slučajevi hapšenja moraju brzo razmotriti, te izrazio nadu da će službenici Policije Kosova, koji se još uvek nalaze u pritvoru u Srbiji, biti oslobođeni.

U odgovoru se kaže i da sporazum o slobodi kretanja, postignut u okviru djaloga, "pruža jasne parametre za ulazak građana Kosova u Srbiju i izlazak".

Pročitajte i ovo: Ambasador SAD: Zabrinuti smo zbog hapšenja zamenika direktora policije Kosova

Zbog hapšenja visokog zvaničnika kosovske policije u Srbiji, reagovali su i međunarodni predstavnici na Kosovu.

"Janković je uložio puno vremena i energije u policiju, pomogao integraciju srpske zajednice u kosovsku policiju", rekao je ambasador SAD Džefri Hovenier (Jeffrey Hovenier) nakon sastanka sa predsednicom Kosova Vjosom Osmani.

Ambasador Nemačke na Kosovu Jorn Rode naveo je da je privođenje kosovskih policajaca u Srbiji neprihvatljivo i da se to ne može očekivati od kandidata za članstvo u Evropskoj uniji.

"Deeskalacija odmah! Ovo mora da se završi odmah i očekujemo da političari kosovskih Srba takođe govore u ime svojih sugrađana", napisao je Rode na društvenoj mreži X.

Šta kažu u Prištini?

Vlada Kosova Vučićevu najavu hapšenja svih koji krše ustavni poredak Srbije vidi kao "direktno upozorenje i pretnju albanskoj zajednici u Srbiji, kao i građanima Kosova koji prolaze kroz Srbiju".

"Pritvaranje kosovskih policajaca iz redova srpske zajednice, uključujući zamenika direktora policije Dejana Jankovića, predstavlja pokušaj zastrašivanja i pritiska na integraciju Srba na Kosovu" naveo je za RSE portparol Vlade Prparim Krueziu (Perparim Kryeziu).

On je ocenio da Srbija "očajnički traži tenzije", te da je postupanje srpskih vlasti prema građanima Kosova, kršenje sporazuma o normalizaciji odnosa i sporazuma o slobodi kretanja.

Kosovske vlasti su 17. aprila saopštile da su na nekoliko graničnih prelaza u Srbiji, "bez ikakvog obrazloženja", zaustavljeni i zadržani kosovski državljani koji su bili u tranzitu, dok je MUP Srbije tvrdio da je reč o "pojačanoj kontroli i bezbednosnim proverama svih putnika".

Ministar unutrašnjih poslova Kosova Dželjalj Svečlja (Xhelal Svecla) je izjavio 18. aprila da se visokom zvaničniku kosovske policije, kojem je određen pritvor od 48 sati, stavlja na teret rušenje ustavnog poretka Srbije.

Pročitajte i ovo: Osmani: Srbija drži pet kosovskih policajaca kao taoce

Ovo nije prvi put da se u Srbiji privode ili hapse i pripadnici srpske zajednice sa Kosova koji učestvuju u kosovskim institucijama ili nisu bliski Srpskoj listi, najvećoj partiji kosovskih Srba, koja ima podršku vladajuće Srpske napredne stranke u Srbiji.

Tako su aprila 2023. bila uhapšena četvorica Srba sa severa Kosova kojima se na teret stavljalo da su bili deo "organizovane kriminalne grupe koja je imala za cilj nasilnu promenu vlasti, odnosno rušenje ustavnog poretka Republike Srbije na severu Kosova".

Oni su potom oslobođeni usled nedostatka dokaza.

Pročitajte i ovo: Oslobođena trojica Srba sa Kosova pritvorena u Srbiji 

Ko i kako 'ruši ustavni poredak' Srbije?

Iz kabineta predsednika Srbije Aleksandra Vučića nije odgovoreno na upit RSE ko i kako krši ustavni poredak čije je procesuiranje Vučić najavio.

Nisu odgovorili ni MUP, ni Vrhovno javno tužilaštvo čije je aktivnosti najavio predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

"Kada naše tužilaštvo i Ministarstvo unutrašnjih poslova budu rešeni da u potpunosti rade svoj posao, a verujem da će to biti od sledeće nedelje, svi oni koji krše ustavni poredak Srbije, a nalaze se tamo gde imamo efektivnu vlast, biće gonjeni, uhapšeni i procesuirani od strane nadležnih organa Srbije", rekao je Vučić 14. aprila.

Profesorka prava Vesna Rakić Vodinelić za RSE kaže da se, iako nije do kraja jasno na koga Vučić misli, iz iskustva "može pretpostaviti".

"Ja verujem da će on svoj gnev usmeriti na opoziciju i na, kako ih on naziva, protivdržavne nacionalne manjine, kao što je recimo albanska. On Albance na Kosovu ne može da hapsi, jer Srbija tamo nema jurisdikcije", istakla je.

Šta o Vučićevoj najavi kažu Albanci na jugu Srbije?

Visoki funkcioner Partije za demokratsko delovanje (PDD) iz Bujanovca Ragmi Mustafi ocenio je za RSE da pominjanje Albanaca u kontekstu hapšenja zbog kršenja ustavnog poretka utiče na stvaranje atmosfere u kojoj se oni posmatraju kao neprijatelji države.

"Reč je o velikom pritisku koji nam ne da da slobodno mislimo, radimo, krećemo se, a naročito kada znaš da si ti jedna od meta koje je nacrtao najviši zvaničnik, predsednik države", ističe on.

Ragmi Mustafi, koji je i politički savetnik zamenika premijera Kosova Besnika Bisljimija (Bislimi), veruje da se izjave predsednika Srbije odnose na sve iz albanske zajednice koji se kritički odnose prema visokim zvaničnicima Srbije.

Dodaje da Albanci nisu velika nacionalna manjina koja bi mogla da menja vlast u Srbiji ili koja na bilo koji način utiče na to, te da bi predsednik Srbije trebalo da bude predsednik svih građana.

"Niko drugi ne krši ustavni poredak nego samo predsednik time što targetira Albance na ovaj način i time krši Ustav", ocenio je Mustafi.

On je dodao da ga cela atmosfera podseća na 90-te godine.

"To je isto kao kada je Slobodan Milošević proglašavao ceo svet neprijateljima Srbije. Ratno huškanje, targetiranje, isključivanje drugih. Država Srbija pripada samo Srbima i svi drugi su njeni neprijatelji", ističe on.

Takođe ocenjuje da se Srbija na ovaj način "približava modelu vlasti koji podseća na Rusiju".

Prema popisu stanovništva iz 2022, u Srbiji živi 61.687 Albanaca što ih čini četvrtom nacionalnom manjinom po brojnosti.

Albanci u Srbiji žive uglavnom u opštinama na jugu Srbije - Preševu, Medveđi i Bujanovcu.

Šta predstavlja kršenje ustavnog poretka?

Krivična dela protiv ustavnog uređenja određena su Krivičnim zakonikom u Srbiji.

Profesorka prava Vesna Rakić Vodinelić za RSE objašnjava da je jedan od načina zloupotreba ovlašćenja.

"Drugo krivično delo koje bi moglo biti kršenje ustavnog poretka moglo bi biti izdaja, treće recimo kapitulacija, protivustavni napad na ustavno uređenje i tako dalje", navodi.

Dodaje i da kršenja ustavnog poretka ne moraju rezultirati samo krivičnom odgovornošću, nego i političkom za odluke koje se donose, a koje vređaju ustavni poredak.

"Kao što je recimo kršenje zakletve koju su dali razni funkcioneri da će se držati ustava i zakona".

Pročitajte i ovo: Zameniku direktora Policije Kosova određen pritvor od 48 sati u Srbiji

Objašnjava da su "najviše u prilici da krše ustavni poredak, oni koji se nalaze na čelu države".

Kako kaže, jedno od kršenja Ustava jeste i povreda principa podele vlasti, kada neko ko nije ovlašćen za određene odluke, donosi te odluke. Ona kršenje ustavnog poretka vidi i u samoj Vučićevoj izjavi.

"On je rekao da će od iduće nedelje tužilaštvo i policija početi da rade svoj posao. Prvo, kako on to zna kada se radi o izvršnim organima koji su nezavisni od ovlašćenja i naređenja predsednika republike, a drugo je pitanje zbog čega oni to nisu radili do sada", navela je.

Veruje da je smisao svega toga "pokazivanje mišića" i pretnja "još većim autoritarizmom".

Do poslednjih tenzija između Srbije i Kosova došlo je uoči glasanja u Savetu Evrope (SE) o preporuci da Kosovo postane članica ove organizacije.

Parlamentarna skupština Saveta Evrope izglasala je ovu preporuku 16. aprila. Odluku treba da potvrdi Komitet ministara SE sredinom maja.

I pre ove odluke došlo je do zastoja dijaloga o normalizaciji odnosa Srbije i Kosova, pod okriljem Evropske unije, dok se dve strane međusobno optužuju za neispunjavanje obaveza iz Ohridskog sporazuma.

Taj sporazum su postigli predsednik Srbije Aleksandar Vučić i premijer Kosova Aljbin (Albin) Kurti početkom 2023. u Ohridu kojim su dogovoreni koraci ka normalizaciji odnosa.

Saradnja na tekstu: Zoran Glavonjić i Mila Manojlović