Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je u sredu, 8. decembra, da je potpisao odluku o vraćanju Narodnoj skupštini Zakon o izmenama i dopunama Zakona o eksproprijaciji, zbog kojeg je više desetina građana protestovalo dva vikenda zaredom.
On je rekao da je prihvatio i predloge o Zakonu o referendumu.
"Ovim su svi zahtevi koji su ispostavljeni u potpunosti ispunjeni. Neki su bili opravdani, a neki su, iz mog ugla, u potpunosti politički hir", rekao je Vučić na konferenciji za medije u Predsedništvu Srbije.
On je kazao da su izemene tog zakona predložene kako bi se ubrzale procedure u vezi sa infrastrukturnim projektima.
"U želji da donesu najbolji mogući zakon koji će da reši te probleme sa eksproprijacijom, ljudi iz Vlade su doneli zakon u kojem je jedna stvar za mene bila posebno problematična od samog početka - a to su rokovi koji se daju sopstveniku nepokretnosti - zemljišta ili kuće - da mora da prihvati odluke Uprave prihoda, rokovi za žalbu su bili vrlo kratki, tri do pet dana, i time su iscrpeli sve mogućnosti", rekao je Vučić.
On je rekao da je problematično i to što zakon nije prošao kroz javnu raspravu pod obrazloženjem da je bio na javnom uvidu.
"On nije donet u hitnom postupku, ali ono što je takođe problematično je to što su svi postupci koji se regulišu zakonom su hitni", rekao je Vučić.
On je ocenio da javne rasprave nije bilo uz "čudno objašnjenje" da je u toku pandemija COVID-19.
„Moj predlog Vladi Srbije je da ne donosi nekakav novi zakon o eksproprijaciji nego da napravi najširu javnu raspravu, pa da vidimo možemo li da dođemo do širokog društvenog konsenzusa, jer bez toga ne možemo da imamo Zakon o eksproprijaciji“, rekao je Vučić.
'Prihvatio sam predloge o Zakonu o referendumu'
Kada je reč o Zakonu o referendumu i narodnoj inicijativi, Vučić je rekao da je potpisao taj akt, jer u njemu nema ništa protivustavno. On je dodao da je od građana dobio mnogo primedbi na taj zakon.
„To je znak da nešto nismo dobro uradili. Iako to nije moja direktna nadležnost, ja preuzimam deo odgovornosti i na sebe“, rekao je Vučić.
On je dodao da taj zakon nema nikakve veze sa izmenama Zakona o eksproprijaciji, ali da je prihvatio predlog da se ukinu takse na potpise prikupljene u narodnoj inicijativi, kao i predlog da se referendum po istom pitanju ne može ponoviti u roku od najmanje četiri godine.
Prema Vučićevim rečima, rudarska kompanija „Rio Tinto“ je podnela zahtev za izmene područja posebne namene, u kojem traže da se izmesti deponija u najplodniji deo Jadra. On je rekao da za to nisu dobili odobrenje Vlade Srbije
„Moj apel Vladi Srbije je da se to ne dogodi. Mislim da zbog smanjenja troškova jedne inostrane kompanije nemamo pravo da uništavamo živote većeg broja ljudi nego što je to bilo predviđeno prvobitnim planovima“, rekao je Vučić.
On je dodao i da je potrebna javna debata o tome „hoćemo li mi rudnik ili ne“.
O aljkavosti Vlade Srbije
Vučić je kritikovao Vladu za „aljkavost i nemar“ jer je donela odluku o povlačenju izmena Zakona o eksproprijaciji pre nego što je on kao predsednik Republike potpisao tu odluku.
„Ja sam danas imao sastanak sa predsednicom Vlade i upoznao sam je sa odlukom koju donosim i obrazloženjem. Vlada je spremajući svoju reakciju na moju odluku spremila sve, međutim, greškom je neko poslao saopštenje medijima“, rekao je Vučić.
Vlada Srbije je ranije u u sredu saopštila da je donela odluku da iz skupštinske procedure povuče Zakon o eksproprijaciji, koji je Skupštini Srbije na ponovno odlučivanje vratio predsednik države. Vlada je na istoj sednici predložila Narodnoj skupštini i izmene i dopune Zakona o referendumu i narodnoj inicijativi, u članovima koji se odnose na overu potpisa, predstavnike ovlašćenog predlagača u organu za sprovođenje referenduma, kao i na rok za ponovno raspisivanje referenduma.
Pročitajte i ovo: Vlada povukla Zakon o eksproprijaciji, jedan od razloga protesta u SrbijiNakon što je parlament usvojio ova dva zakona krajem novembra, ekološki pokreti i nevladine organizacije su organizovali protestne blokade saobraćajnica u gradovima širom Srbije 27. novembra i 4. decembra. Hiljade ljudi u više desetina gradova blokarale su autoputeve i glavne saobraćajnice tražeći da se ova dva zakona povuku.
Deo javnosti smatra da su zakoni doneseni na štetu građana i u interesu privatnih rudarskih kompanija, navodeći primer međunarodne korporacije “Rio Tinto”, koja planira otvaranje rudnika litijuma u zapadnoj Srbiji. Aktivisti i stručnjaci smatraju ovaj projekat štetnim po životnu sredinu.
Vučić je odbio da potpiše Zakon o eksproprijaciji, ali je ranije potpisao Zakon o referendumu, čime je taj akt i stupio na snagu.
Predstavnici vlasti su više puta negirali da ovi zakoni „idu na ruku“ privatnim investitorima.
Šta je izmenjeno u dva zakona
Srbija od 1995. godine ima od 1995. godine i on je više puta menjan. Ovim zakonom je predviđeno da se imovina može eksproprisati (zauzeti) „samo u javnom interesu utvrđenom na osnovu zakona“ i „uz naknadu koja ne može biti niža od tržišne“.
Jedna od glavnih zamerki dela javnosti je izmena prema kojoj Vlada može utvrditi javni interes za eksproprijaciju zbog projekata od značaja za Srbiju, a za koji je prethodno zaključen međunarodni ugovor u kojem je jedan od potpisnika Srbija.
Na ovaj način zakonom se omogućava da se zemljište može eksproprisati i za potrebe raznih projekata koji realizuje privatna kompanija ukoliko je Srbija za taj projekat zaključila međunarodni ugovor.
Pročitajte i ovo: Šta je sporno u zakonima zbog kojih se protestuje u Srbiji?Za kritičare izmena Zakona o eksproprijaciji je problematično i to što se svi postupci koji se vode po ovom zakonu vode kao hitni, kao i to što građani, za čiju imovinu postoji predlog za eksproprijaciju, o tome mogu da se izjasne u roku od pet dana, dok sadašnji zakon ne predviđa nikakav rok.
Drugi zakon koji je „podigao prašinu“ i bio predmet nezadovoljstva na protestima je Zakon o referendumu i narodnoj inicijativi koji je u Skupštini usvojen 25. novembra. Jedna od bitnih izmena ovog zakona je deo koji se odnosi na to koliko je potrebno birača da izađe na referendum, odnosno neposredno glasanje građana o određenim pitanjima, da bi referendum uspeo i da bi odluka doneta na referendumu važila.
Nov zakon definiše da je odluka na referendumu doneta ako je za nju glasala većina građana koji su glasali. To znači da sada nije potrebno da izađe najmanje 51 odsto građana koji imaju biračko pravo da bi referendum uspeo, već odluku donose građani koji su izašli na referendum.
Ovo ukidanje takozvanog kvoruma na referendumu Venecijanska komisija, pravno savetodavno telo Saveta Evrope koje se sastoji od nezavisnih stručnjaka u oblasti ustavnog prava, je ocenila kao pozitivan pomak u mišljenju objavljenom 24. septembra.
Građani Srbije će se po pravilima novousvojenog referenduma izjašnjavati 16. januara o promeni Ustava u delu koji se tiče pravosuđa. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je ranije da je u planu održavanje i lokalnog referenduma, na kojem će se građani izjašnjavati da li žele da se u zapadnoj Srbiji otvori rudnik za eksploataciju litijuma, koji planira da izgradi kompanija „Rio Tinto“.
Zašto je problematičan ‘Rio Tinto’?
Udruženja građana, ekološke organizacije, deo stručne javnosti i veliki broj opozicionih stranaka smatraju da bi rudnik litijuma mogao da ima negativne posledice po životnu sredinu.
Podzemni rudnik još nije dobio dozvolu za gradnju jer se čeka procena uticaja na životnu sredinu.
Kompanija Rio Tinto saopštila je u septembru da ima razumevanja za zabrinutost koju građani Srbije iskazuju u pogledu zaštite životne sredine i pozvala ih da se informišu o činjenicama u vezi projekta Jadar.
Ta kompanija je u saopštenju navela da prepoznaje značaj da se obezbedi dugoročno poštovanje zakona i standarda koji moraju da važe za sve, „i danas i ubuduće“.
"Rio Tinto" je englesko-australijska multinacionalna kompanija, sa sedištem u Londonu, koja se na svetskom tržištu tokom svoje duge istorije suočila sa više optužbi da uništava životnu sredinu ili krši ljudska prava.