Taman kada se budu navršile tri sedmice od posete ruskog šefa diplomatije Sergeja Lavrova Beogradu, srpski premijer Aleksandar Vučić stićiće u Moskvu. Vlada Srbije je saopštila da će susreti, koji su zakazani za 7. jul, doprineti "učvršćivanju prijateljskih odnosa između dva naroda". Ali, istovremeno, neki posmatrači rusko-srpskih relacija direktno konstatuju da je u pitanju čisto "stezanje ruske kragne" oko vrata Srbije. Takav pritisak nesumnjivo postoji, pri čemu je teško proceniti koliko je jak, kao i da li se odnosi iskljuičivo na ukrajinsko pitanje. Izvesno je da srpska diplomatija, pozicijom takozvane neutralnosti, pokušava da izbegne dalje stezanje u političkoj igri koja ne može večno trajati.
Ono što je do sada proverjavalo kao zebnja, sada bi, ponovo se strahuje, moglo biti i ostvareno. Da li će ruski predsednik Vladimir Putin i premijer Dmitrij Medvedev, koji će po zvaničnoj najavi lično ugostiti predsednika Vlade Srbije, baš ovog puta zatražiti obrt u srpskom stavu. Nekadašnja ambasadorka Srbije u Moskvi Jelica Kurjak upozorava da se ne bi trebalo držati crno-bele perspektive.
"Sada može da izgleda da Rusija ne želi da Srbija eksplicitnije govori da je za očuvanje teritorijalnog integriteta Ukrajine, dok Evropska unija od Srbije očekuje da približe stavove", kaže Kurjak.
Približavanje stavova sa EU u krajnjem slučaju bi značilo i da Beograd primeni briselske sankcije prema Rusiji.
"Treba voditi računa o preciznosti izražavanja. Ako kažemo da EU očekuje da Srbija približi svoje stavove, to ne znači da Srbija eksplicitno treba da kaže ’mi smo za to, to i to’. Ne da se apsolutno podudara sa stavom EU. Ali, da će se očekivati od Srbije da približi stavove, da bliže i određenije kaže koja joj je pozicija, s tim što od nje niko verovatno neće da traži da uvodi sankcije, to će verovatno biti", ističe Jelica Kurjak.
Na drugoj strani, ako bi se pokušavao definisati budući interes Rusije prema Srbiji, naša sagovornica navodi da treba imati u vidu da će Srbija sledeće godine predsedavati OEBS-om.
"Rusija je svakako vrlo zainteresovana da Ukrajina ne bude na jedan negativan način permanentna tema zasedanja sednica OEBS-a ili samita OEBS-a i tako dalje. Sigurno će biti tema, ali mislim da se sada prosto razgovara, da se sve strane pozicioniraju. Jasno je da Srbija ima naznake, da će da kaže bliži stav prema EU, ali isto tako ona mora da vodi računa da to ne bude takva vrsta stava koji će na neki način promeniti prvobitnu poziciju prema Rusiji", navodi Kurjak.
Čas na jednu stranu, čas na drugu, a da se pri tome ne zaustavi ni tamo ni ovamo. Čini se da to klackanje nije bilo poremećno čak ni kada su padale teže konstatacije poput ove šefa diplomatije Ivice Dačića:
"Nama zameraju odnos sa Ruskom Federacijom, a Francuska prodaje ratne brodove Rusiji, pri čemu je ime jednom od njih ’Sevastopolj’. A nama će zameriti ako neki orkestar koji se zove ’Sevastopolj’ dođe da drži koncert. To tako sa Srbijom ne može".
Ili još oštriji nastupi premijera Vučića, koji je u jednom trenutku istupio sa tezom da se iza optužbi za medijsku cenzuru u Srbiji, krije upravo nezadovoljstvo zbog srpskog odnosa prema rusko-ukrajinskoj krizi:
Aleksandar Vučić
"Nekima smeta činjenica da nećemo da uvodimo sankcije Rusiji, jer smo jedina zemlja u ovom delu Evrope koja to nije učinila. Ako je to problem, pa kažite nam da je to problem, a nemojte da izmišljate da je neko skidao nekakav sajt, o kome pojma nemam. Ne znam o čemu pričate".
Tolika strast u određivanju stava prema Ukrajini, mogla bi se pokazati i kao uludo trošenje političke energije.
"Mislim da je Ukrjina samo jedna fasada i da mi tu nismo presudni. Niti podrška Rusiji od strane Srbije tu ima presudan značaj", upozorova novinarka nedeljnika "Nin" Katarina Preradović. Ona podvlači da onog dana kada Vučić bude i primljen u kabinetima Putina i Medvedeva, njihov fokus lako može biti usmeren ne na istok, već na jug Evrope: "Trenutno je Južni tok prva i najvažnija tema za rusku stranu."
Trenutno i najupitnija. Naime, zahtev Evropske unije da se regulativa o distribuciji gasa uskladi sa evropskom, čime bi se onemogućio i "Gaspromov" monopl na promet gasa, za sada se prelama u Bugarskoj. Ova članica Evropske unije izložena je istim zahtevima kao i sama Srbija, a ukoliko su u pravu oni koji ponavljaju da je u središtu svake diskusije, pa i ove koja je pred Vučićem u Moskvi, čist profit, onda je verovatno da će Rusija na svojim zahtevima insistirati jednako uporno koliko i Brisel.
Kako napominje Katarina Preradović "Rusija bi mogla čak da insistira i na početku nekakvih radova, i ako bi taj početak bez istih takvih radova u Bugarskoj bio potpuno besmislen. Naravno ne očekujem da će naša strana na to tako lako pristati. Uz to očekujem da će ruska strana insistirati na tome da energetski sporazum po kom su dobili NIS, privilegije da rudnu rentu plaćaju samo tri odsto u Srbiji do 2035. godine, da sve to ostane na snazi. Da privilegije budu sačuvane, bez obzira što drugi deo sporazuma, a to je ’Južni tok’ već izvesno kasni, a pitanje je i da li će ga u ovim okolnostima uopšte biti".
Vučić bi mogao, na primer, navodi naša sagovornica, pokrenuti pitanje rudne rente od tri odsto. Za to postoji valjan razloga, jer renta za isto u samoj Rusiji iznosi 22 odsto. No, iz energetskog sektora isplivavaju dodatna pitanja koja pritiskaju dve strane, a ona bi se mogla ticati i Elektroprivrede Srbije:
"Pošto se sve češće čuje da se, u skladu sa najavom Vlade ide u privatizaciju EPS-a, pojavljuje više zainteresovanih strana. Nemački RV ima na to otvorene pretenzije, ali se čuje da se i ruske državne firme interesuju za manjinski paket EPS-a, a nahnadno to bi postao i većinski paket. Tako da bi se i o tim temama moglo razgovarati", kaže Preradović.
Izgradnja Južnog toka u Srbiji, ilustrativna fotografija
Dalje bi bilo predaleko ukazivati na rizike od mogućnosti da se posrtanja na energetskom terenu, preliju na političku sferu. To bi, pak, moglo značiti i dovođenje u pitanje srpske neutralnosti u odnosu na evropsko pitanje broj jedan. Reč je o poziciji koja je pod stalnim preispitivanjem, iako je, kako kaže Jelica Kurjak, nejasno koliko je i sama formulacija precizna:
"Ne bih ja rekla da je to sasvim pozicija neutralnosti. Ako je Srbija rekla da neće uvesti sankcije Rusiji onda je to već jasan stav. Ako je Srbija rekla da je za očuvanje teritorijalnog integriteta Ukrajine, onda je i to jasan stav".
RSE: To zvuči ako ne kao balans, onda pokušaj balansiranja.
Kurjak: "Upravo tako. To je pokušaj balansiranja. I tu će ili prevagnuti ili će u jednom momentu biti nijanse na jednu ili na drugu stranu. Ali ja mislim da Srbija i kao predsedavajuća OEBS-a će imati upravo neku vrstu takvih nijansi. Mislim da ti pritisci i sa jedne i sa druge strane, ako možemo da ih nazovemo pritiscima, zapravo su na liniji jednoj finog pozicioniranja nekoga ko će sutra predsedavati OEBS-om".