Nakon posete Turskoj u maju, predsednik Srbije Aleksandar Vučić ponovo je u utorak u toj državi, na poziv tamošnjeg predsednika Redžepa Tajipa Erdoana.
Ovog puta, povod novog susreta na najvišem nivou je završetak izgradnje Transanadolijskog gasovoda (TANAP) u gradu Eskišehir, na severozapadu Turske, koji će, uvezan sa Južnokavkaskim gasovodom i Transjadranskim gasovodom TAP, prirodni gas iz Azerbejdžana dopremati preko Gruzije i Turske do Evrope.
Važno mesto u ovom događaju dobila je i Srbija, jer će svečanosti, osim šefova tri pomenute države, prisustvovati i Vučić.
Vojislav Vuletić, predsednik Udruženja Srbije za gas, kaže da je za obe strane važno njegovo prisustvo, iako se Srbija još nije pominjala u kombinacijama vezanim za TANAP.
"Srbija neće imati gas ako se iduće godine, kada ističe ugovor Kijeva sa Gaspromom, prekine tranzit ruskog gasa preko Ukrajine. Za nas bi onda bio neophodan dotok tog energenta sa juga, iz Turskog toka ili eventualno TANAP-a kroz izgradnju gasovodnih linija prema Srbiji. Zato mislim da je korisno što je predsednik otišao u Tursku, jer bi tamo mogao da započne dogovore za sigurno snabdevanje gasom", navodi Vuletić.
Geografski prikaz TANAP-a
Početkom maja Turska i Srbija potpisale su memorandum za jaču saradnju u oblasti gasa i obnovljive energije, dok su tom prilikom predstavnici Beograda ocenili da Turska, preko TANAP-a i plinovoda Turski tok, postaje jedno od ključnih gasnih čvorišta za snabdevanje jugoistočne Evrope.
Jedno od rešenja za Srbiju, koja se snabdeva ruskim gasom preko ukrajinske rute, u slučaju zavrtanja slavina na tom pravcu je da potraži opciju iz Turskog toka izgradnjom gasovodnog kraka preko Bugarske.
Turska postaje sve jači globalni igrač, tvrdi Vojislav Vuletić, i logično je da Srbija nastoji da ga ima uz sebe.
"Zašto da ne, ta pozicija mogla bi da joj dovede gas iz TANAP-a. Gasovodi kao što su TAP i TANAP zamišljeni su tako da preko Turske i Grčke idu prema Italiji, a da se onda napravi krak koji bi išao na sever prema Srbiji i Mađarskoj. Ali je komplikovano sve to izgraditi zato što propisi EU u oblasti energetike jasno kažu da onaj ko ima gas ne može da ima i gasovod. Zbog toga je propao i Južni tok", napominje Vuletić.
U poslednjoj deceniji jedna od najvažnijih zemalja partnera Srbije je Turska. Ta država je, kako je za RSE saopštila turska Agencija za saradnju i koordinaciju TIKA, od 2010. do 2017. Srbiji pružila razvojnu pomoć vrednu 42,3 miliona dolara. Cilj projekata realizovanih u socijalnim, ekonomskim i kulturnim oblastima, kako je navela TIKA, je osiguranje trajnog mira i zajedničkog razvoja.
Saradnja je sve intenzivnija a obe strane ističu potrebu jačanja ekonomske kooperacije.
Redžep Tajip Erdoan saopštio je na poslednjem sastanku sa Aleksandrom Vučićem u Ankari da je cilj Turske da razmena sa Srbijom dostigne nivo od pet milijardi dolara.
Ekonomija i politika idu ruku pod ruku, napominje Mahmud Bušatlija, analitičar i savetnik za razvoj i investicije, pa ne čudi interesovanje Turske za ovaj region.
"Srbija Turskoj ne može da popravi odnose sa Evropom, ali je uz BIH poslednje mesto dokle ona može da dođe primičući se Evropi. Čini mi se da Turska na Balkan gleda kao na područje njihovog tranzita. Njihova roba će možda nešto lakše odavde ulaziti u Evropu", zaključuje Bušatlija.
"Ponovo se ta neka razgraničenja prema Evropi dešavaju na istim mestima kao što je to bilo u istoriji. Evropa je sa te strane, mi smo ovde gde smo, i Turska to koristi politički i ekonomski. Kako stvari stoje, oni se prisustvom u Srbiji i Bosni i Hercegovini najviše mogu primaći Evropi", kaže Bušatlija, napominjući da je važan detalj uspona tursko-srpske saradnje geopolitička situacija i Turska pozicija u odnosu na Evropu.
Transanadolijski gasovod evropski stručnjaci označili su kao projekat koji smanjuje zavisnost Evrope od ruskog gasa.
Deo je takozvanog južnog gasnog koridora (BTE, TAP, TANAP) dužine 3.500 kilometara kroz sedam zemalja koji će države Evropske unije, uz angažovanje desetak najvećih energetskih kompanija i ukupnu investiciju od 40 milijardi dolara, povezati sa nalazištima prirodnog gasa u oblasti Kaspijskog mora.