Poslednjih dana i nedelja, završno sa državnim obeležavanjem godišnjice stradanja Srba tokom hrvatske akcije "Oluja" u Bačkoj Palanci, "patriotski" vokabular zvaničnika u Srbiji se sve više pojačava.
Beograd poručuje da je zaštitnik svih Srba u regionu – u Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj, Crnoj Gori, naravno i na Kosovu, a nudi se i zaštita Srbima širom sveta.
Predsednik bosanskohercegovačkog entiteta Republika Srpska (RS) Milorad Dodik je pred celim državnim vrhom Srbije otvoreno govorio o težnjama ka ujedinjenju sa Srbijom.
Da li je reč o političkom programu koji podseća na onaj iz 90-ih godina ili je u pitanju populistički nacionalistički narativ kojim se priprema krajnji ishod rešenja za Kosovo, koje po opštoj oceni neće biti povoljno za zvaničnu Srbiju?
Sociološkinja Vesna Pešić smatra da postoji program ponovnog prekrajanja granica u regionu. Ona kaže da se predsednik Srbije Aleksandar Vučić nada da će dobiti sever Kosova i da se na tome neće zaustaviti.
"Ukoliko bi uspeli da dobiju sever Kosova, neće se na tome završiti. Kad potpiše taj sporazum, on će se odmah baciti dalje na rasturanje Bosne. Jer, plan je da se ujedine Srbi sa Kosova i Republika Srpska, kao glavni plen iz rata u Bosni. Znači, kao što su se nekada borili za 'Veliku Srbiju' sad je opet to na dnevnom redu, ali u nekom manjem obimu", kaže Pešić.
Međutim, Pešić upozorava da je to račun bez krčmara.
"Zato što to treba da dozvoli Amerika, a ja nisam videla da je ta dozvola pala!", dodaje sociološkinja.
Pešić: 'Velika Srbija' opet na dnevnom redu
Istoričar Slobodan Marković takođe vezuje podizane nacionalističke temperature za pregovore o Kosovu ali ne smatra da iza toga stoji išta drugo osim političke taktike kako bi se vlast, uoči presecanja kosovskog čvora, predstavila kao istinski patriotska.
"Ali, ne mislim da neko realno može da očekuje da bi zapadne zemlje prihvatile bilo kakvo prekrajanje granica na Balkanu u ovom trenutku. Mislim da su sve političke elite toga više nego svesne. U svemu tome je jedna stvar koja se zanemaruje", upozorava Marković, "a to je eksplozivni potencijal nacionalizma".
"To je uvek igranje sa vatrom u šumi. To je rizik koje su te političke elite uvek spremne da prihvate", kaže Marković koji ukazuje da se slični nacionalistički procesi šire i mimo regiona, u razvijenim zapadnim zemljama.
- 'Agenti' odbacuju optužbe, Vučić kod patrijarha
- Kosovo u 'stanju pripravnosti', Vučić pisao tamošnjim Srbima
No, pojačani interes za Srbe u regionu iz Beograda i obratno, ove godine odvijao se i u atmosferi već sve većih tenzija kako se približavao rok (4. avgust) u kom je Upravljački tim trebalo da objavi nacrt statuta Zajednice srpskih opština na Kosovu.
Dan posle obeležavanja u Bačkoj Palanci, predsednik Srbije u svom kabinetu u Beogradu ugostio je delegaciju Srba iz Crne Gore koji su mu preneli, kako je saopšteno, zabrinutost za položaj srpske zajednice u toj državi i izneli predloge o načinima na koje bi Srbija mogla da pomogne.
Vučić je rekao da će "Srbija uvek biti uz svoj narod i za očuvanje njegovog nacionalnog identiteta i van granica Srbije".
Istovremeno, beogradski tabloidi, koji inače neguju nacionalistički narativ, na naslovnim stranama komentarišu prisustvo crnogorskog oficira Ivana Mašulovića na proslavi "Oluje" u Kninu: "Braća Crnogorci izdali Srbiju", "Milo, sram te bilo", "Milov nož u leđa"…
Milorad Dodik je u Bačkoj Palanci izjavio da RS teži ujedinjenju sa Srbijom i očuvanju svog a ne "nametnutog identiteta".
Taj nemtnuti identitet Dodik objašnjava kao pokušaj, kako kaže, "da nam prišiju etikete da smo nekakvi Bosanci, da pričamo bosanski ili da pišemo neki takav sličan jezik i pismo. Ne, mi to nismo. Mi smo Srbi".
Zatim je Dodik poručio: "Ovoj generaciji srpskog nacionalnog i političkog vođstva pripada da osmisli srpsku nacionalnu i državnu politiku u ovom vijeku i da srpska i nacionalna državna politika bude politika ujedinjenja i okupljanja".
Milorad Dodik na plakatu, Banjaluka
Dodik je uveren da će Srbi u ovom veku "naći snagu da objedine svoje državne prostore".
Vučić je, obraćajući se prisutnima, poručio da Srbija više neće biti samo utočište, već i zaštita, da će stajati uz svoj narod i da neće dozvoliti da bude proganjan i ubijani. Istakao je da su se okupili svi srpski politički predstavnici iz RS-a, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Hrvatske...
"Svi su ovde večeras i čini mi se da večeras svi Krajišnici, gde god da žive, od Busija do Kanade, od Futoga do Austrije, znaju da nisu sami, i da su svi Srbi sa njima, da neće biti sami jer Srbija možda može bez Krajine, ali bez Krajišnika ne može", rekao je predsednik RS-a.
- Pročitajte i ovo – Puhovski: Vučić spominjanjem holokausta ogorčio Nijemce
Što se tiče poruka usmerenih ka Hrvatskoj, reakcije u Zagrebu je izazvalo Vučićevo poređenje akcije "Oluja" sa istrebljenjem Jevreja u Hitlerovoj Nemačkoj. Za to je upotrebio poklapanje datuma kada je jevrejska devojčića Ana Frank (simbol holokausta) odvedena u logor 4. avgusta 1944. godine i 4. avgust 1995. godine kada je počelo, kako je rekao, etničko čišćenje Srba iz Hrvatske.
Sa parastosa žrtvama "Oluje", u delu koji je najavljen kao kulturno umetnički program, odaslata je i sledeća poruka koja liči na devedesete godine.
"Sve je bilo satkano od opsjene o nekakvom bratstvu i jedinstvu i pričama o suživotu. Živjeli smo zajedno, niko to ne spori. Ali smo, vazda, jedni za druge bili 'mi' i 'oni', odnosno 'oni' i 'mi'!."
Kad je o Kosovu reč, u patriotskom vokabularu o "kolevci srpstva", "srpskom Jerusalimu" i slično, ističu se mesecima Vučićevi saradnici, pre svih ministar odbrane Aleksandar Vulin i direktor vladine kancelarije za pitanje Kosova, Marko Đurić.
Predsednik Srbije, zbog najave postizanje pravno-obavezujućeg sporazuma sa Kosovom, trpi žestoke kritike i optužbe za izdaju, pre svega opozicije i one koja sebe naziva demokratskom. Samo su retki opozicioni političari i analitičari koji upozoravaju da nije Kosovo tema na kojoj treba rušiti Vučića.