Predsednik Srbije Aleksandar Vučić napisao je 4. aprila na Instagramu da je na sastanku sa visokim predstavnikom u BiH Kristijanom Šmitom (Christian Schmidt) ponovio podršku Dejtonskom mirovnom sporazumu.
Tim sporazumom se "ujedno poštuju i teritorijalni integriteti BiH i Republike Srpske u okviru BiH. Sve suprotno tome Srbija neće podržati", napisao je Vučić.
On je dodao i da je sa Šmitom razgovarao "o aktuelnim dešavanjima, evrointegracionim i razvojnim procesima u regionu".
"Naglasio sam da se Srbija snažno zalaže za dobrosusedske odnose, saradnju i stabilnost, kao i poštovanje međunarodnog javnog prava, koji su neophodni preduslov za svaki dalji ekonomski i društveni napredak", izjavio je Vučić.
Visoki predstavnik u BiH Kristijan Šmit (Christian Schmidt) saopćio je na X-u da ceni konstantnu podršku predsednika Srbije Aleksandra Vučića suverenitetu i teritorijalnom integritetu Bosne i Hercegovine. Ocenio je da je to bio "dobar i otvoren razgovor".
"Razgovarali smo o svim aktuelnim temama u BiH, sa akcentom na Republiku Srpsku", naveo je Šmit.
Visoki predstavnik u BiH Kristijan Šmit je pred sastanak sa Vučićem u Beogradu naveo da je on garant Dejtonskog sporazuma, BiH i njenih entiteta, kao i distrikta Brčko.
"Ono što želim ukloniti sa stola je strah bilo koga da će Republika Srpska kao entitet nestati.. Bilo ko ko želi da ukine Republiku Srpsku, mora da se suoči sa mnom", kazao je Šmit u emisiji "Presing" regionalne N1 televizije.
Govoreći o Rezoluciji o genocidu u Srebrenici, koja se priprema u Generalnoj skupštini UN-a, Šmit smatra da se "ne radi o gledanju unazad", već da da se radi o tome da se nešto slično ne bi ponovilo nikada u budućnosti.
Ocenio je da "ima dovoljno vremena da se o tome razgovara".
Vučić je u obraćanju javnosti 29. marta izjavio da Srbija dobija informacije iz Generalne skupštine UN da će se Rezolucija o genocidu u Srebrenici naći na dnevnom redu 27. aprila kao predlog Nemačke i Ruande.
On je tada ocenio da bi se po usvajanju takve rezolucije izašlo sa inicijativom za ukidanje Republike Srpske, a potom i zahteva za ratnu odštetu od Srbije.
Sprečavanje donošenja ove rezolucije je jedan od zadataka koje je Vučić postavio pred Vladom i sobom, kako je naveo u izjavi.
Pročitajte i ovo: 'Teška pozicija Srbije': O čemu govori Vučić?Zločin u Srebrenici okvalifikovan je već kao genocid još početkom 2007. presudom Međunarodnog suda pravde u Hagu.
Visoki predstavnik BiH Šmit je takođe 26. marta nametnuo izmene Izbornog zakona BiH kojim bi se onemogućile izborne manipulacije.
Vučić je istog dana na Instagramu objavio da su "direktno ugroženi nacionalni interesi Srbije" spominjući i interese Republike Srpske, odakle su najavili donošenje svog izbornog zakona mimo ustavnih i zakonskih prava i ovlaštenja koje ima taj bh. entitet.
Lider SNSD-a Milorad Dodik, kao i ostali politički predstavnici iz Republike Srpske, kažu da ne priznaju Schmidta za visokog predstavnika, a pokušali su u skupštini ovog entiteta donijeti i zakon o neprimjenjivanju njegovih odluka.