Ne postoji ni jedna formalno-pravna prepreka da Aleksandar Vučić, aktuelni premijer Srbije, obavlja svoju funkciju tokom kampanje za predsedničke izbore u Srbiji na kojima će biti jedan od kandidata. Navodi to u izjavi za RSE Zoran Ivošević, bivši sudija Ustavnog suda.
Ipak, iako ne predstavlja kršenje važećih propisa, ostaje bojazan da su samom činjenicom da se za predsedničku poziciju bori u ulozi aktuelnog premijera u kampanji će Vučiću biti dostupni resursi, kojih su ostali učesnici u trci lišeni. To se ne može drugačije shvatiti nego kao garancija nedostižne prednosti i pre početka izborne utakmice.
"Svaki punoletan građanin, poslovno sposoban, državljanin Republike Srbije ima pravo da bira i da bude biran. To je izborno pravo po Ustavu. Druga odredba koja je relevantna je da građani imaju pravo da učestvuju u upravljanju javnim poslovima i da pod jednakim uslovima stupaju na javne službe i na javne funkcije. I zato i predsednik Vlade može da bude kandidat za predsednika Republike", citirao je odredbe najvišeg pravnog akta bivši sudija Ustavnog suda Zoran Ivošević koje garantuju da tokom kampanje neće biti prekršena nijedna pravna procedura.
Premijer, koji će na proleće trčati trku za predsednika već je najavio da će kampanju voditi u slobodno vreme ili će čak otići na odmor...
Već je, međutim, dosta kontroverzi izazvao promotivni spot objavljen u subotu, jutro nakon što mu je Glavni odbor - najviše stranačko telo, dao podršku za to.
Radnja se odvija u avionu koji počinje da pada jer pilot i kopilot žele da idu različitim smerovima.
Nakon toga sledi objašnjenje Aleksandra Vučića da je za stabilnost države potrebna konzistentna politika premijera i predsednika – što bi se, imajući u vidu razvoj situacije između njega i još aktuelnog predsednika Tomislava Nikolića, moglo tumačiti kao simptomatična poruka.
Nijednog trenutka se, delujući sa pozicije premijera u kampanji, Vučić do sada nije osvrnuo na eventualnu prednost koju će imati u odnosu na ostale kandidate, kao i koliko bi sve to moglo uticati na fer uslove izborne utakmice.
"U najidealnijem slučaju, kao što postoji u nekim drugim demokratskim zemljama, javni funkcioneri ne bi mogli da se kandiduju za drugu javnu funkciju – pogotovo ne predsedničku, dok su javni funkcioneri. U tom slučaju bilo bi potrebno da se podnese ostavka i da se u kampanju uđe kao građanin. Bez bilo kakvih drugih javnih ovlašćenja. Tako se omogućava jedan od preduslova za fer i ravnopravnu izbornu kampanju", aludirajući na principe političke prakse u savremenim demokratijama objašnjava za RSE Raša Nedeljkov iz Posmatračke misije "Građani na straži", koja se bavi kontrolom rada institucija i funkcionera.
(Video spot, izvor: YouTube)
Pokušali smo da proverimo i stavove građana.
Milun Jelić, 70-godišnji penzioner, na primer, ne vidi ništa sporno u tome da Vučić direktno iz premijerske fotelje "sklizne" u predsedničku. Uveren je da je svojim dosadašnjim radom i zaslužio.
"Mislim da je momentalno najsposobniji čovek u Srbiji i najradniji. Njemu dosta prednosti daje ono što je pokazao u radu. Svi oni imaju neku početnu... Bili su predsednici i ne bi trebalo da imaju istu početnu poziciju. Uravnilovke nema nigde, to je samo bilo u vreme Josipa Broza", naglašava ovaj penzioner.
Vučićevo nepovlačenje sa funcije ostavlja brojne nedoumice. Izvan najbitnije, a koja se odnosi na potpunu dominaciju u medijima koju je različitim mehanizmima uspostavio za četiri godine koje je proveo u tri različita kabineta Vlade Srbije (najpre kao potpredsednik a potom kao predsednik), sada se otvaraju nove.
Počevši od toga kada će i sa koje pozicije nastupati u javnom prostoru, pa do elementarnih: korišćenja državnih resursa, poput vozila, u kampanji – što je po Zakonu o finansiranju političkih partija zabranjeno.
U Srbiji postoje regulatorna tela čiji je posao nadzor i ukazivanje na konkretne zloupotrebe, ali je njihov uticaj marginalizovan tokom godina, upozorava Raša Nedeljkov iz "Građana na straži".
"Imamo situaciju da različite preporuke nezavisnih kontrolnih institucija, u ovom slučaju i Agencije za borbu protiv korupcije, se ne primenuju. Imali smo sijaset slučajeva gde oni postaju predmet, na kraju krajeva, i medijskog linča. Tada biraju opciju da neke od tih slučajeva samo pomenu u svom izveštaju, što na kraju krajeva, nije dovoljno i doprinosi stvaranju atmosfere u kojoj je zloupotreba javne funkcije u kampanji moguća", smatra Nedeljkov.
Rasa Nedeljkov: Različite preporuke nezavisnih kontrolnih institucija se ne primenuju
Nedelja uoči objavljivanja jedne od kandidatura – Saše Jankovića, bivšeg Zaštitnika građana, pratilo je insistiranje brojnih funkcionera Srpske napredne stranke da se povuče sa funkcije jer je, kako su tvrdili, zloupotrebljavao u političke svrhe.
Formalno pravno gledajući bila je to neminovnost, s obzirom na to da Zakon o zaštitniku građana, osobi na toj funkciji ne dozvoljava davanje političkih izjava. Pre nego što je oglasio kandidaturu bivši ombudsman povukao se sa te funkcije.
Beograđanka Mila Gligorijević, bivša radnica nekadašnjeg Saveznog izvršnog veća, smatra da bi najmoralnije bilo da i Aleksandar Vučić postupi na isti način.
"Ne može da radi i jedno i drugo. Nije pošteno... Prema svima, čak i prema ministrima. O narodu i da ne govorimo. Kako to, da radi posao premijera da se kandiduje za predsednika i da vrši kampanju za predsednika? Meni to nema logike", zaključuje Mila Gligorijević.
Logika je, podvlači Jovan Komšić, profesor na Fakultetu političkih nauka u Novom Sadu, u tome što aktuelni premijer ne želi da se odrekne pol pozicije koju su mu doneli prethodni izborni uspesi. Na tom talasu, bez pružanja prilike na ravnopravnu borbu svojim takmacima, Vučić se nada da će ostvariti laku pobedu na predstojećim predsedničkim izborima, zaključuje Komšić.
"Samom činjenicom da ima prednost u anketama javnog mnjenja, da mu se daje pedestoprocentna podrška onih građana koji odlučuju da izađu na izbore, a onda plus ta institucionalna pozicija daje nesrazmernu prednost u odnosu na druge kandidate. I to je pozicija koja je opet osvojena izbornim bitkama za parlamentarnu vlast 2014. i 2016.", smatra profesor Jovan Komšić.
Predsednički izbori u Srbiji, koji treba da se održe na proleće, zvanično još nisu raspisani. Prema Ustavu to se mora dogoditi 90 dana pre isteka mandata aktuelnog predsednika Republike, održani – najranije u roku od 30 dana, a najkasnije 60 dana od datuma raspisivanja.