Verujem da će neka vrsta nastavka samita u Berlinu biti održana u septembru, izjavio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić u utorak, nakon što se zajedno sa predsednikom Francuske Emanuelom Makronom u Beogradu sastao sa predstavnicima Regionalne kancelarije za saradnju mladih (RYCO).
Kosovo se neće vratiti za pregovarački stol sa Srbijom bez okvirnog sporazuma koji treba da se zove sporazum o "recipročnom priznanju unutar postojećih granica", izjavio je, međutim, premijer Ramuš Haradinaj na konferenciji za novinare u Prištini.
Vučić: Sačekajmo velike sile
"Mislim da je potrebno vreme da se o nekim stvarima govori. Vi znate da ja mrzim da prebacujem krivicu na drugu stranu, da pominjem takse (koje je Vlada Kosova uvela na robu iz Srbije i BiH krajem 2018. godine, prim RSE). Hajde da sačekamo da velike sile obave svoje stvari, pa ćemo mi izaći sa onim što je naše", rekao je Vučić.
On je prisustvovao susretu Makrona sa studentima iz organizacije RYCO, upriličenom na Kalemegdanskoj terasi. Podvukao je da su učesnici razgovora pokušali da "konkretizuju određene stvari".
"To je pred Berlinski kongres bila moja ideja, da spajamo mlade ljude iz regiona bez obzira na njihovu nacionalnu i versku pripadnost, da se povezuju, da upoznaju jedni druge. To dobro funkcioniše, ali trebalo bi da bude uključeno mnogo više ljudi da bi zaista dolazilo do kvalitetne razmene informacija i saradnje", rekao je Vučić.
Prvi čovek Francuske je, između ostalog, poručio da je njegova zemlja angažovana na postizanju dogovora između Beograda i Prištine, te najavio da će organizovati sastanak sa rukovodstvom Kosova, s predsednikom i premijerkom Srbije i kancelarkom Nemačke Angelom Merkel.
"Srbija i Kosovo su evropske države i mi moramo da pomognemo da se to prevede u činjenice", rekao je Makron, koji danas završava posetu glavnom gradu Srbije.
Pročitajte i ovo: Makron: Organizovaću sastanak Beograda i PrištineOn je ponovio svoj stav da Evropska unija ne može više da se širi dok se ne reformiše.
Inače, RYCO je nezavisni mehanizam osnovan na Samitu Zapadnog Balkana u Parizu 4. jula 2016. godine. Svoj potpis na dokumentu o osnivanju Regionalne kancelarije za saradnju mladih su tada stavili premijeri Albanije, Bosne i Hercegovine, Kosova, Crne Gore, Severne Makedonije i Srbije.
Podsetimo, Regionalna kancelarija za saradnju mladih je marta ove godine dospela u žižu javnosti, nakon što je srpska predstavnica tog tela Milica Škiljević smenjena sa funkcije zbog odluke prisustvuje sastanku u Prištini, što je bilo suprotno stavu Vlade Srbije koja je procenila da odlazak srpskih predstavnika nije u interesu Srbije.
Haradinaj: Makronov rečnik je logičan
Premijer Kosova Ramuš Haradinaj izneo je danas nužnost postizanja "okvirnog sporazuma" o recipročnom priznanju dve zemlje, kao uslov za nastavak pregovora.
Na konferenciji za novinare na margini jednog događaja u Prištini, Haradinaj je dodao da se Srbija i jedan deo međunarodne zajednice protive takvom nazivu, a on to shvata kao moguću poruku da se "Kosovo treba naoružati".
"Taj okvirni sporazum treba da bude okvir o kojem ćemo pregovarati, i nema drugog osim toga. Oklevanje postoji zato što Srbija i deo međunarodne zajednice kaže da u nazivu ne može da stoji ’recipročno priznanje u okviru postojećih granica’. To znači da i nas savetuju da i mi kupimo mistrale. Srbiju naoružavaju mistralima. Na primer, Srbija više kupuje oružje u Rusiji, a sada je i Francuska sklopila ugovor sa Srbijom o raketnom sistemu, a nama kažu da sporazum ne možemo da nazovemo tako jer se radi o recipročnom priznanju u sklopu postojećih granica. Dobro, šta onda mi da radimo ako tako ne možemo da nazovemo sporazum? Mi smo nezavisna država, ne tražimo ništa drugo u dijalogu osim recipročnog priznanja. Ako niste spremni za to, da li je to poruka nama da se naoružamo?", upitao se Haradinaj.
Inače, tokom posete francuskog predsednika Srbiji potpisano je pet sporazuma u oblasti naoružanja i vojne opreme, u koje spadaju i oni o radarskim i elektronskim sistemima i nabavci francuskog protivvazdušnog projekta Mistral.
Haradinaj izjavu predsednika Francuske, Emanuela Makrona, o kompromisnom rešenju između Kosova i Srbije vidi "u logici saveta".
"Dakle, to ne opisuje šta može da bude kompromis, već je samo jedan običan savet ’pronađite kompromis’. Kompromis može biti jednostran, može da bude dvostran, ne mora ni da ga bude jer možda neće biti potrebe. Ali, takav rečnik je logičan", kazao je Haradinaj odgovarajući na pitanje novinara da prokomentariše izjavu Makrona da se između Kosova i Srbije treba pronaći kompromis.
Haradinaj je dodao da bi kompromis mogao da bude da se ukine taksa od 100 odsto, u zamenu za priznanje Kosova od strane Srbije.
"Nije da ne činimo kompromis, to je veliki kompromis, i to može da bude kompromis, uklanjanje takse i uspostavljanje slobodne trgovine", istakao je.
On je dodao da se uloga Francuske i Makrona povećava i da to angažovanje može vratiti Srbiju za sto i bez da Kosovo ukine takse.
Uloga Francuske i SAD
Ramuš Tahiri, analitičar sa Kosova i nekadašnji savetnik bivše kosovske predsednice Atifete Jahjage, za RSE kaže da treba podržati posredničku inicijativu francuskog predsednika Makrona. Dodaje, međutim, da je teško poverovati da francuski predsednik to može učiniti zaobilazeći najveću svetsku silu i njenu ulogu u svetu.
„Teško je verovati da to Emanuel Makron može postići bez Sjedinjenih Američkih Država i uloge koju one imaju u svetu. Isto tako, Makron slovi kao pristalica neširenja Evropske unije pre nego što se izvrše reforme nje same“, ocenjuje Tahiri.
On dodaje i da je veoma teško postići sporazum između Prištine i Beograda o pitanjima kao što su suverenitet i teritorijalni integritet, podela ili promena granice.
„Kad se radi o teritorijalnom integritetu, odnosno o procesima kao što su podela ili uspostavljanja novih granica između Kosova i Srbije, onda mislim da ulazimo u začarani krug iz kojeg je vrlo teško naći rešenje i izlaz“, smatra Tahiri i dodaje da za Prištinu kompromisa ne može biti ako se traži da se Kosovo odrekne teritorijalnog integriteta i suvereniteta na celoj svojoj teritoriji.
Makron samo uz podršku Nemačke može da ima uspeha u deblokiranju dijaloga Beograda i Prištine i postizanju trajnog sporazuma između dve strane, kaže za RSE Vladimir Međak, predsednik Istraživačkog nevladinog foruma Evropskog pokreta u Srbiji.
„Makron to može pokrenuti, ali Francuska i Nemačka samo zajedno mogu da dovedu do rešenja. Mislim da će njegova prva inicijativa, osim u regionu, biti i prema Nemačkoj, u pravcu nekog rešenja. Da li on to može? Mislim da može, Francuska pokušava da preuzme veću ulogu u Evropskoj uniji i da se vrati na Balkan, tako da mislim da je i njoj u interesu da pokaže mogućnost da bude faktor u ovom regionu. Tako možemo da tumačimo i prvu posetu jednog francuskog predsednika Srbiji posle 18 godina“, ocenjuje Međak.
Podsetimo, sastanak u Parizu, na kome je 1. jula trebalo da se, u organizaciji Nemačke i Francuske, sastanu predstavnici Beograda i Prištine, nije bio održan jer je u Francuskoj i Nemačkoj ocenjeno da nema uslova da se održi. Uprkos naporima Pariza i Berlina, takse na robu iz Srbije su ostale, a rukovodstvo Srbije ne pristaje na nastavak dijaloga bez njihovog ukidanja.