U najnovijem Mostu Radija Slobodna Evropa razgovaralo se o tome dokle je Vučić spreman da ide u priznavanju nezavisnosti Kosova. Sagovornici su bili Žarko Korać, dugogodišnji profesor beogradskog Filozofskog fakulteta, i Boško Jakšić, spoljnopolitički komentator iz Beograda. Bilo je reči o tome da li je Vučić nedavnom izjavom da Brisel neće dopustiti ulazak Srbije u Evropsku uniji bez jasno rešenog pitanja granica prvi put javno priznao da Evropska unija očekuje od Srbije da Kosovo prihvati kao državu, šta znače Vučićeve reči da Srbija ne može da izgubi sve, a da ne dobije ništa, zašto Dačić i Vulin o Kosovu govore jedno, a Vučić drugo, da li se Vučić sada nalazi u situaciji u kojoj se nalazio Milošević posle potpisivanja Dejtonskog sporazuma, da li Rusija koči rešavanje kosovskog problema, da li će se Vučić usuditi da ide na referendum o Kosovu i kakvo bi moglo da bude referendumsko pitanje, kao i o tome da li će se kosovski problem rešiti po modelu dve Nemačke i šta bi to značilo za Srbiju i Kosovo.
Omer Karabeg: Vučić je dugo zamajavao javnost o tome šta Srbija mora da uradi u vezi sa Kosovom da bi ušla u Evropsku uniju. Onda je 22. januara u emisiji televizije Happy, na kojoj je stalni gost, rekao istinu - Brisel neće dopusti ulazak Srbije u Evropsku uniju bez jasno rešenog pitanja granica, što praktično znači da Srbija mora da prihvati da je Kosovo država sa kojom se ona graniči. Mislite li da je to bio trenutak kada je Vučić konačno pred javnošću otvorio karte?
Boško Jakšić: Kada je Vučić prvi put jasno rekao da Srbija ne može ući u Evropsku uniju bez jasno utvrđenih granica - to je zaista bila vodelnica. Svako objektivan i realan nazvao bi tu njegovu izjavu nekom vrstom priznanja. Slažem se da je ta izjava bila ključna i ona na neki način određuje kakva će biti budućnost srpsko-kosovskih odnosa.
Vaš browser nepodržava HTML5
Decenija radosti, patnje i ponosa
Vučiću se ne žuri
Žarko Korać: Mada Vučić nije jasno rekao na koje granice misli, verujem da se ta njegova izjava pre svega odnosi na granicu Srbije sa Kosovom. Međutim, ne treba zaboraviti da je Kosovo u prilično velikoj političkoj krizi. Poslednji izbori su završeni dosta neodlučno. Na kraju je, posle dugih pregovora, formirana vlada. Podsetio bih na nešto što se često zaboravlja, a to je da kosovska vlada u potpunosti zavisi od glasova srpskih poslanika u parlamentu Kosova, a njih kontroliše Vučić. Drugim rečima, on drži ključnu polugu i faktički može kada god hoće da sruši vladu u Prištini. Ne mislim da on to hoće da uradi, ali on to može. Kosovo još nije regulisalo granicu sa Crnom Gorom. Sadašnji premijer Haradinaj rušio je prošlu vladu napadajući dogovor o razgraničenju sa Crnom Gorom, pa sada ima problem da to progura kroz parlament. Evropska unija i Sjedinjene Američke Države navikle su da je Kosovo uvek saglasno sa onim što oni predlažu. Sada se, zbog komplikovanih političkih odnosa u Prištini, stvari malo menjaju. Kosovo počinje da pokazuje da ne želi stalno da igra ulogu poslušnog đaka. O tome svedoči i rasprava o tome da li Kosovo treba da ima oružane snage. Kosovo na tome insistira, a Zapad tvrdi da se tamo nalazi KFOR, odnosno NATO, i da te snage čuvaju nezavisnost Kosova. Zbog svega toga mislim da se Vučiću ne žuri. Inače, prilično sam siguran da on, kada govori o regulisanju granice, ne misli na priznanje nezavisnosti. Konačno pet zemalja EU nije priznalo nezavisnost Kosova. Posle događaja u Kataloniji teško da će Španija na to pristati, a neće ni Grčka zbog Kipra. Mislim da Vučić računa da Srbija može da prizna granicu, ali da to ne znači priznanje Kosova.
Omer Karabeg: Vučić u poslednje vreme stalno ponavlja da Srbija ne može da izgubi sve, a da ne dobije ništa. Šta on pod tim podrazumeva?
Boško Jakšić: Jasno je da u Srbiji nema nijednog političara koji bi potpisao priznanje nezavisnosti Kosova. I sam Vučić je nedavno rekao: “Ako neko misli da je ideja procesa normalizacije da Srbija mora da prizna Kosovo, onda - hvala i doviđenja“. Postavlja se pitanje dokle je on spreman da ide i koji su to kompromisi i ustupci koje je on spreman da učini. Moj je utisak da se mnogo toga vrti oko stolice Kosova u Ujedinjenim nacijama. Vučić poručuje da bez Srbije nema članstva Kosova u najvažnijoj svetskoj organizaciji. On stalno podseća Prištinu ko drži glavne adute, a drži ih Srbija uz pomoć Rusije i Kine. Međutim, ako bi Srbija pristala da ne koči ulazak Kosova u Ujedinjene nacije, čini mi se da bi obe strane mogle da budu na dobitku. Kosovska vlada bi imala snažan argument pred sopstvenim nacionalistima koji su protiv briselskih pregovora, a Beograd bi onda mogao da očekuje da će Priština pristati na osnivanje zajednice srpskih opština. Time bi Beograd dobio jak agrument pred domaćom javnošću koja je već prilično skeptična oko toga šta se postiglo briselskim dijalogom. Dakle, kosovska stolica bila bi dobitak za Prištinu, a za Beograd bi to bio krunski gest dobre volje koji bi mu otvorio put u Evropsku uniju, a da pri tome formalno ne prizna kosovsku nezavisnost.
Tragikomična poseta Surinamu
Omer Karabeg: Gospodine Korać, mislite li da bi Vučić bio spreman da Kosovu da stolicu u Ujedinjenim nacijama?
Žarko Korać: To je lako moguće. Ali mislim da su na stolu mnoge stvari. Briselski sporazum osporavaju neke stranke u kosovskom parlamentu, pre svega Samoopredeljenje Albina Kurtija koji je kategorički protiv briselskog sporazuma. Njemu je izmakla vlast na poslednjim izborima, ali ima ljudi koji misle da je vrlo moguće da na nekim sledećim izborima Albin Kurti, ili neko iz njegove stranke, postane premijer Kosova, što bi stvorilo ogromne probleme i Kosovu, i Srbiji, i Evropskoj uniji. Moram da podsetim da u programu Kurtijeve stranke piše da je njen cilj ujedinjenje Kosova sa Albanijom. Vučić bi želeo da na severu Kosova dobije teritorijalnu autonomiju tipa Vojvodine ili nešto slično, a to je upravo ono što ne žele kosovski Albanci. Između Beograda i Prištine postoji duboko neslaganje o tome šta znači zajednica srpskih opština i koja su njena ovlašćenja. U igri je i promena ustava Srbije, jer u njegovoj preambuli piše da je Kosovo neotuđivi deo Srbije. Zato sam i rekao da je sve na stolu. Englezi to zovu Turkish bazaar, turski bazar - svi pregovaraju sa svima, pa ko kako prođe. I da vam direktno odgovorim na vaše pitanje o članstvu Kosova u Ujedinjenim nacijama: nisam siguran da će Vučić tako lako pristati na stolicu Kosova u UN. Uostalom, i dalje se vodi igra oko država koje su priznale Kosovo. O tome svedoči i nedavna tragikomična poseta ministra spoljnih poslova Ivice Dačića Surinamu koji je povukao priznanje. Surinam je najmanja zemlja Južne Amerike sa 500.000 stanovnika, a na njenom čelu se nalazi predsednik koji je bio lider vojne hunte pre nekoliko godina i koji je u Holandiji osuđen na 11 godina zatvora zbog trgovine drogom. Pritom ga optužuju i za neke masakre. Dačić je otišao u Surinam i ponosno ih pohvalio što su povukli priznanje Kosova. Srbija, znači, još uvek igra tu igru.
Model dve Nemačke
Omer Karabeg: Kao jedno od rešenja za kosovski problem često se pominje model dve Nemačke. Da li bi on bio prihvatljiv za obe strane?
Vučić je apsolutni gospodar političke situacije u Srbiji: Boško Jakšić
Boško Jakšić: Kako stvari sada stoje, mislim da bi taj model bio najrealniji. On je bio realan i pre jedne decenije, ali niko nije imao hrabrosti da krene tim putem. Mislim da su i Srbija i Kosovo osuđeni da pregovaraju i da dođu do sporazuma. Ne verujem da bi bilo kojoj partiji, koja bi na Kosovu došla na vlast, bilo dopušteno da odustane od briselskog dijaloga. Mislim da Zapad ima suviše jake kanala uticaja i snažne poluge kojima može da oblikuje politiku Prištine. Što se Srbije tiče, ovde možemo da vidimo neku vrstu dvostruke politike. Vučić se kloni jakih izjava i ponaša se mnogo opreznije od svog šefa diplomatije Ivice Dačića koji odlazi u nadrealnu posetu Surinamu. Ministar Vulin, koji je dežurni jastreb srpske vlade, pokušava da omalovaži kosovske vlasti pa tvrdi da je rešenje sukoba u Tirani, a ne u Prištini. On kaže da je ključ mira da se zaustavi stvaranje velike Albanije što je veoma problematična teza, jer znamo da je Zapad protiv takvog projekta iz jednostavnog razloga što velike Albanije nema bez velike Srbije, o kojoj i dalje sanjaju mnogi ovdašnji kleronacionalisti, da ne pominjem predsednika Republike Srpske Milorada Dodika. To je puštanje probnih balona da bi se opipao puls Prištine i Zapada. Sve su to igre u funkciji jačanja pregovaračke pozicije Srbije. Meni je mnogo važnije šta govori Vučić, imajući u vidu da je on ipak apsolutni gospodar političke situacije u Srbiji. On već duže vreme priprema teren za rešenje kosovskog problema i govori o neophodnosti da se odustane od mitova iz prošlosti. On je taj koji pominje bolne kompromise i ustupke da se ne bi ponovile greške iz prošlosti. Mislim da Vučić budućnost Srbije vidi u Evropskoj uniji i na Zapadu. Ustalom, Zapad je svojevremeno i napravio ovog današnjeg Vučića uz sudejstvo Demokratske stranke. Naravno, ako mu sadašnja kriza na Kosovu pomaže da kupi vreme i da odgodi bolnu odluku koja ga čeka, on će to iskoristi, ali ja mislim da će on istrajati na evropskom putu.
Vučić kao Milošević
Žarko Korać: Model dve Nemačke imao je svoje specifičnosti. Zapadna Nemačka je automatski davala državljanstvo svakom stanovniku Istočne Nemačke, jer ga je smatrala svojim državljaninom. Osim toga, Zapadna Nemačka je prekidala diplomatske odnose sa svakim ko bi priznao Istočnu Nemačku. Kad se model dve Nemačke pominje u kontekstu rešenja kosovskog problema misli se na neke njegove delove, a ne na ceo model. Za kosovski problem bi se moralo naći specifično rešenje, jer je svaka situacija različita. Setimo se problema koji su Italija i Austrija imale sa Južnim Tirolom ili kako ga Italijani zovu Alto Adiđe. Tamo je bilo i terorizma, pa je rešenje na kraju nađeno. Znamo kako su Finci i Šveđani rešili problem Olandskih ostrva koja se nalaze u Finskoj, iako na njima pretežno žive Šveđani. Svaki model je različit, tako da verujem da će se za kosovski problem naći poseban model koji delimično može biti inspirisan odnosom dve Nemačke. Zapad je snažno zainteresovan da se regulišu odnosi između Beograda i Prištine. Zato se Vučiću tolerišu mnoge stvari koje on radi u Srbiji. To izaziva negodovanje demokratski orijentisanih ljudi, pa dolazi do opadanja interesovanja za evropske integracije. To je posledica potpune nekritičnosti Zapada prema Vučićevom stilu vladanja.
Beograd dosta duguje Kosovu, kad je reč o penzijama
Čini se da je Vučić danas u poziciji u kojoj je bio Milošević posle potpisivanja Dejtonskog sporazuma. Tada su u Beograd dolazili američki senatori i kongresmeni da razgovaraju sa Miloševićem. On je bio stub stabilnosti na Balkanu - da bi se na kraju sve završilo ratom na Kosovu i bombardovanjem Srbije. U ovom trenutku oni i na Vučića gledaju kao na stub stabilnosti. On je čovek koji će, kad je reč o Kosovu, da uradi ono što obeća - za razliku od Tadića koji je takođe sve obećavao, ali ništa nije uradio. Šta u ovom trenutku Zapad očekuje od Beograda? Granične prelaze već imamo. Pominje se i autoput koji treba da ide do Prištine. Beograd dosta duguje Kosovu, kad je reč o penzijama. Srbija uopšte ne isplaćuje penzije kosovskim građanima koji su radili u Srbiji - i to nisu mali novci. I to može da bude predmet dijaloga Beograd - Priština. To nije priča o ratnoj odšteti, ti ljudi imaju puno pravo da traže ono što im pripada i mogu da krenu po evropskim sudovima.
Od Srbije se očekuje da prestane da spotiče Kosovo, kada je reč o njegovom ulasku u svetske institucije. Mi smo se jako trudili da blokiramo pristup Kosova u UNESCO, što je po meni bilo potpuno pogrešno, jer je za nas mnogo bolje da zbog srpske kuluturne baštine koja se tamo nalazi Kosovo bude u toj međunarodnoj organizaciji. Mi blokiramo Kosovo gde god možemo uz podršku Rusije i Kine. Nisam siguran da Rusiji odgovara ubrzana normalizacija odnosa Beograda i Prištine. Ne verujem da je Rusija tako benevolentna prema srpskom ulasku u Evropsku uniju, mada se ona tome javno ne protivi.
Mislim da u Rusiji ima snaga koje žele da njihova zemlja bude značajan faktor na Balkanu. U Srbiji te snage predstavljaju Ivica Dačić - svojevremeno je to bio Tomislav Nikolić - i Aleksandar Vulin koji politički ne predstavlja ništa, ali jeste glasnogovornik tih snaga. Dačić je ruska uzdanica. Upravo ga je odlikovao Putin, kao i Tomu Nikolića. Proruske snage u Srbiji postavljaju maksimalističke zahteve oko Kosova da se taj problem ne bi rešio, jer od njegovog rešavanja zavisi ulazak Srbije u Evropsku uniju. Uostalom, i unutar vladajuće koalicije ima bar nekoliko ministara i stranaka koji su ekstremno proruski. Zabrinjava me i činjenica što su tabloidi koji, inače, podržavaju Vučića ekstremno proruski orijentisani, pre svega Informer i Alo. Igre u Srbiji su složenije nego što na prvi pogled izgleda i ne mislim da je Vučić kontrolor svih tih igara. On se trudi da ostavi utisak čoveka koji sve kontroliše, ali nisam baš siguran da je tako.
Da li će biti referenduma?
Omer Karabeg: Vučić stalno govori da će konačnu odluku o Kosovu doneti narod na referendumu. Kako on misli da mu rešenje, kojim se praktično priznaje Kosovo, prođe na referendumu? Ako želi da ga narod podrži, zašto ne izda nalog tabloidima da prestanu da šire mržnju prema Albancima, jer oni to i dalje rade.
Boško Jakšić: Očigledno je da je pred Vučićem težak zadatak da sopstveno biračko telo - koje je u velikoj meri prorusko i antievropsko i koje je protiv bilo kakvih ustupaka u odbrani “srpskog Jerusalima“ - ubedi u ispravnost svojih poteza. U to će morati da uloži sav svoj autoritet. To neće biti lak posao. Ukoliko u tome uspe, on će raspisati referendum. Rezulatat referenduma u velikoj meri zavisi od toga kako se formuliše referendumsko pitanje. Ako postavite pitanje - da li ste spremni da Srbija potpiše obavezujući sporazum sa Kosovom i da time otvori vrata Evropske unije, možete se nadati da će veći broj ljudi odgovoriti sa - da. Ali pitanje je da li će Vučić uopšte ići na referendum, jer nisam siguran da bi tako lako uspeo da obezbedi referendumsku većinu. Imajući u vidu većinsko raspoloženje srpske javnosti mislim da taj referendum - bez obzira na to kako bude formulisano pitanje - ne bi lako prošao. Vučić bi rizikovao da izgubi a, kao što znamo, on sve čini da nikada i nigde ne izgubi - ni u jednoj opštini, ni u jednoj mesnoj zajednici. Uostalom, još smo daleko od referenduma. Bliži smo promenama ustava i izbacivanju one nesretne preambule da je Kosovo neotuđivi deo Srbije, koja se smatra nekakvim novim srpskim Jevanđeljem.
Huškači u novinama
Vučić neće uraditi ništa čime bi rizikovao svoju i vlast svoje stranke: Žarko Korać
Žarko Korać: Što se tiče referenduma, ključno je kako se formuliše pitanje. Pitanje sigurno neće glasiti - u to sam apsolutno siguran - da li ste za nezavisnost Kosova ili protiv. Ali, slažem se da je referendum rizik. Vučić bi mogao i da odustane od referenduma i da odluku o Kosovu donese u parlamentu u kome ima nadmoćnu većinu. To je apsolutno moguće. Sećate se kakao je opozicija u Crnoj Gori protestovala zbog toga što je odluka o ulasku u NATO doneta u parlamentu. Ali većina evropskih zemalja odluku o Nato paktu nije donela na referendumu nego u parlamentu. Takva odluka je sasvim legitimna, jer parlament čine poslanici koje biraju građani. Vučićevo biračko telo veruje da je on nacionalista, što on ustvari i jeste. On kao da im stalno namiguje i poručuje - nemojte da se sekirate zbog toga što idemo u Evropu, ja sam onaj isti.
Ne može neko ko nije nacionalista na čelo Večernjih novosti dovesti Milorda Vučelića, a pre toga Ratka Dmitrovića. Ne možete u novine dovoditi šoviniste i Miloševićeve huškače. Vučić to stalno radi, on ustvari svom biračkom telu šalje poruku - ništa se nije promenilo, ali moramo u Evropu. Na kraju će im tako prodati i priču o Kosovu. Nije to za njega tako nesavladiv problem.
Srpska napredna stanka neće lako napustiti vlast, jer je puna ljudi bez mnogo obrazovanja koji će teško ikada opet doći na vlastŽarko Korać
Ono što za njega jeste problem - to je činjenica da od Evropske unije nije dobio nikakvo obećanje. Vučić smatra da radi nešto što je rizično za njegovu vlast i za njega lično, pa očekuje da za to nešto i dobije. Ali Evropska unija zbog zasićenosti proširenjem nije više sklona da nagrađuje. To je poslednji put uradila kada je rekla Kosovu da će mu ukinuti vizni režim ako ratifikuje sporazum o granici sa Crnom Gorom. Da li je Brisel sklon da to ponovo uradi i u Vučićevom slučaju? Sledeća runda briselskih sporazuma bi možda mogla dati odgovor na to pitanje. Moram reći da je situacija, kada je reč o rešavanju kosovskog problema, dosta nejasna. Sve je na neki način još uvek otvoreno.
Ustupci
Omer Karabeg: I na kraju, u zaključku, dokle je Vučić spreman da ide u ustupcima u vezi sa Kosovom?
Boško Jakšić: Aleksandar Vučić će morati da isporuči ono što od njega očekuje Brisel, a to isto će morati da uradi i Ramuš Haradinaj. Koji je domet tih ustupaka sa srpske strane? Na osnovu onoga što Vučić govori zaključujem da će to biti veliki ustupci. Smatram da će to, pre svega, biti stolica Kosova u Ujedinjenim nacijama.
- Veber: EU neće dugo čekati na sporazum Beograda i Prištine
- Senator Ben Kardin: Prepustili smo Zapadni Balkan Rusiji
Žarko Korać: Vučić neće uraditi ništa čime bi rizikovao svoju i vlast svoje stranke. Srpska napredna stanka neće lako napustiti vlast, jer je puna ljudi bez mnogo obrazovanja koji će teško ikada opet doći na vlast, ako je jednom napuste. Njegovi ustupci će zavisiti od toga šta je je Evropska unija spremna da mu ponudi jer on, kao što sam rekao, računa sa nekom nagradom za ustupke koje bi bio spreman da učini.