Obraćanje javnosti Aleksandra Vučića iz Njujorka je otvaranje karata i definitivno stavljanje tačke na podgrevanje lažne nade da Srbija može promeniti status nezavisne države Kosova. Nema pregovora o nezavisnosti niti o podeli Kosova – to je suština poruke predsednika Srbije, kako je razumeju sagovornici Radija Slobodna Evropa (RSE).
Reagujući na Vučićevu tvrdnju da je sudbina Kosova zapečaćena obraćanjem Međunarodnom sudu pravde nakon proglašenja nezavisnosti 2008. godine, tadašnji šef diplomatije Srbije Vuk Jeremić je za RSE rekao da je Kosovo izgubljeno 1999. godine a da se posle obraćanja Međunarodnom sudu, Priština vratila za pregovarački sto.
"Zapadne zemlje ne žele ni na koji način da razgovaraju o tome kome pripada teritorija Kosova, one to smatraju završenim", rekao je predsednik Srbije obraćajući se domaćoj javnosti putem Javnog servisa.
"U suštini, Vučić je naknadno, odnosno prvi put javno saopštio da će se držati stavova međunarodne zajednice i Kontakt grupe za Balkan iz 2005. godine kada je potvrđeno da se u nastavku dijaloga o Kosovu ne može razgovarati o teritorijama", komentariše analitičar Dušan Janjić.
Aleksandar Vučić se, kako je rekao, osvrnuo i na predloge u domaćoj javnosti o podeli Kosova, da je i on sam sa takvim idejama otišao na razgovore u Sjedinjene Države.
"Ja vas pitam samo… Albanci da daju, ili da zapadne sile nešto tog tipa daju? Kao na pijaci, pa to da nude! Pa neće!", jasno je rekao predsednik Srbije o staroj ideji o podeli Kosova još iz 60-ih godina prošlog veka koju je lansirao književnik, kasnije "otac nacije" Dobrica Ćosić, a koja se mogla čuti i svih ovih godina, uključujući i na nedavnim okruglim stolovima pod firmom javne rasprave o Kosovu.
Dušan Janjić smatra da je pominjanjem podele Vučić zapravo priznao da je delimično stajao iza ideje o razgraničenju Srba i Albanaca i da se suočio sa odlučnim stavovima da ta ideja mora biti odbačena.
Predsednik Srbije tek treba, kaže Janjić, da definiše šta su sve srpski interesi, osim fomiranja Zajednice srpskih opština.
"Teritorija to nije, i ja mislim da je to dobra vest i za Srbe i za region", poručuje Janjić u izjavi za RSE.
Dušan Janjić: Definisati – šta su sve srpski interesi
Predsednik Srbije je optužio prethodnu vlast demokrata da je stavila tačku na sudbinu Kosova odlukom da se nakon proglašenja nezavisnosti Kosova 2008. godine obrati Međunarodnom sudu pravde zatraživši savetodavno mišljenje o tome da li je takva odluka u skladu sa međunarodnim pravom.
"Mi smo imali katastrofalnu odluku, odluku koja nas danas najskuplje košta a koju smo sami doneli pred Međunarodni sud pravde glupom, neodgovornom i kriminalnom politikom našeg režima. Mi smo time stavili pečat na kosovsku nezavisnost", ocenjuje predsednik Srbije.
U odgovoru 2010. godine Međunarodni sud pravde u Hagu je zaključio da Deklaracijom o proglašenju nezavisnosti nije prekršeno međunarodno pravo.
Tadašnji šef diplomatije Vuk Jeremić uzvraća u izjavi za RSE da je najveći udarac interesima Srbije, uključujući očuvanje teritorijalnog integriteta i suvereniteta države, zadat 1999. godine kada je tadašnja vlast dovela do toga da na ovu zemlju počnu da padaju bombe i da se država povuče sa Kosova.
To je najveći udarac, a ne diplomatska aktivnost čiji je jedan od elemenata bio odlazak pred Međunarodni sud pravde. A savetodavno mišljenje Suda, po njemu, i nije bilo takvo kako ga neki interpretiraju.
"Ono je za svoju posledicu imalo povratak kosovskih Albanaca za pregovarački sto. Podsetiću vas, nakon proglašavanja nezavisnosti Kosova 2008, kosovski Albanci su rekli da nikada više neće razgovarati sa Beogradom. Dakle, ipak, došlo je do toga da se vrate za pregovarački sto, s tim što su za pregovaračkim stolom srpska mesta zauzeli ljudi koji nisu naročito stručno pregovarali od 2013. godine", kaže Jeremić, sadašnji lider opozicione Narodne stranke.
Retorika 'čuvaćemo Kosovo'
Profesor međunarodnog prava Tibor Varadi kaže da savetodavno mišljenje Međunarodnog suda nije imalo nikakvu presudnu ulogu, kad je u pitanju status Kosova. Bio je to, prema njegovim rečima, beznadežan potez ali je tadašnja vlast, podseća Varadi, bila pod žestokim pritiskom opozicije da se nešto učini.
"Posle toga su se razne vlasti, uključujući i ovu, zadržale na retorici 'čuvaćemo Kosovo', a vrlo je teško sačuvati nešto što se ne poseduje", ističe Varadi.
Kosovo je velika trauma sprskih nacionalista kojima pripada i Aleksandar Vučić, zaključuje Janjić, pa ne čudi što odgovor na pitanje kad je zapravo izgubljeno Kosovo kao deo Srbije, isključuju ono što je ključno, a to je ono što se događalo u 90-im godinama.
"Jer to su njihove zlatne godine kada oni svi podržavaju, učestvuju u politici Miloševića. Devedesete godine su bile godine kada je Srbija izgubila sebe, našla se van istorije i, naravno, da je izgubila i komunikaciju sa Jugoslavijom i sa Kosovom", kaže analitičar Dušan Janjić.
[RSE/Video, februar 2018.]
Vaš browser nepodržava HTML5
Decenija radosti, patnje i ponosa
Kosovo je 2008. godine proglasilo nezavisnost a 2013. godine u Briselu su tadašnji predsednik Vlade Srbije Ivica Dačić i premijer Kosova Hašim Tači parafirali "Prvi sporazum o glavnim principima normalizacije" odnosa Beograda i Prištine. Od tada traju, sa većim i manjim prekidima, briselski pregovori. Jedan od uslova za evropski put Srbije je potpisivanje pravno-obavezujućeg sporazuma sa Kosovom.
Uoči obelodanjivanja tog dokumenta, predsednik Srbije se obavezao da će pred javnost izaći sa svojim kompromisnim predlogom. Pominjao je da će to biti u aprilu, da bi pre neki dan izjavio da je moguće da će biti i nešto kasnije.