Politički analitičari različito reaguju na izjavu premijera Aleksandra Vučića da Vlada Srbije ne može i neće da prizna nezavisnost Kosova, iako bi to trenutno bilo jedino rešenje koje bi preseklo Gordijev čvor.
Nakon ovoga, Vučić je, međutim, poručio antievropskim i nacionalističkim snagama u Skupštini Srbije i izvan njega da se sa Kosovom mora razgovarati u cilju normalizacije odnosa – i to ne zbog Evropske unije, nego radi same Srbije i njene budućnosti.
Vučićevu skupštinsku retoriku o Kosovu, u kojoj, s jedne strane kaže da ga neće priznati, a sa druge, da se dijalog sa Prištinom mora nastaviti u interesu same Srbije, jedni smatraju maksimumom onoga što Srbija realpolitički u ovom trenutku može uraditi, drugi – zagovornici tvrdog nacional-patriotskog diskursa – u njoj prepoznaju put Vučića ka de iure priznanju Kosova, dok oni koji zastupaju brzo rešenje Gordijevog čvora zvanog Kosovo ocenjuju da premijer, iako zna da je Srbija izgubila suverenitet nad Kosovom, nema političku hrabrost da to prizna i iz toga izvuče konsekvence.
"Što se tiče pitanja Kosova, jedino rešenje trenutno koje bi preseklo Gordijev čvor jeste da Vlada učini priznanje Kosova. Vlada to ne može, Vlada to neće... ali zato sam svestan i znam da to znate, da smo radili težak posao. Profesionalno mi je najteži dan bio kada sam dan posle Briselskog sporazuma morao da odem u Kosovsku Mitrovicu da objasnim svim Srbima šta je Briselski sporazum. Njima sam tada rekao: 'Pozivaćemo se na Briselski sporazum, biće nam kao sveto pismo'. Mi sa tim ljudima moramo da razgovaramo... Onaj koji ne želi da razgovara, taj ne može da razume dobro kakva je budućnost Srbije. To nije pitanje šta želi Zapad, to je pitanje našeg odnosa sa ljudima sa kojima živimo", kazao je Vučić u Skupštini Srbije.
On poslao direktniju poruku onima koji su protiv nastavka dijaloga sa Kosovom.
"Ja bih dobio bezbroj aplauza sad da kažem: 'Dosta je bilo razgovora, sad ćemo to da isečemo i nema više'. To su takve gluposti, da nemam reči! A kad biste im rekli sutradan: 'A hoćete da ovde ima šezdeset poslanika, Albanaca sa Kosova, a da vi ne budete poslanici', odjednom bi se svi uhvatili za glavu...", poručio je srpski premijer.
Vučićevu izjavu da Srbija nikad neće priznati Kosovo profesor sa Univerzitata u Novom Sadu Jovan Komšić, vidi kao konstantu srpske politike, ali ocenjuje da je Vučićevo insistiranje na nastavku pregovora sa Kosovom, ipak, predstavlja napredak.
"Ukoliko bi sada izašao sa stanovištem da treba priznati nezavisnost Kosova, proizveo bi žestoke konflikte i unutar postojećeg vrlo ranjivog, ali održivog, proevropskog korupusa u kome su i bivši antievropljani", ističe Komšić.
Jovan Komšić
Jovan Komšić navodi da je Vučićevu izjavu moguće shvatiti i kao višeznačnu poruku upućenu unutrašnjoj antievropskoj ili evroskeptičnoj opoziciji, a istovremeno i "nekakvu poziciju za pregovore sa Kosovom u kojima, kako to shvata takozvani nacionalpatriotski korpus, ne diže belu zastavu za političku i svaku drugu predaju".
"To je u političkim koordinatama Srbije, opterećenim tim nacionalpatriotskim prtljagom iz devedesetih godina u ovom momentu najviše što može da u smislu političke formule pruži takozvani narodnjački blok, iznikao iz starog, tvrdog nacionalpatriotskog bloka. Dakle, ovo je za mene u odnosu na te stare pozicije, jedan ozbiljan politički napredak koji, ipak, daje šansu da se koliko-toliko to vrlo osetljivo pitanje rešava", konstatuje Komšić, dodajući da je Aleksandar Vučić pitanje priznanja ili nepriznanja, koje trenutno nije aktuelno, ostavio za sam kraj pregovaračkog procesa sa Evropskom unijom.
Na drugoj strani, Čedomir Antić, lider Naprednog kluba, protivnik puta evropskih integracija kojim Srbija korača, Briselski sporazum doživljava kao nacionalnu izdaju, a Vučićeve reči u Skupštini čita kao pripremu građana za priznanje Kosova.
"Od Srbije se očekuje da prihvati nezavisnost Kosova, a onda da Kosovo, kao znak dobre volje, prihvati određene standarde Evropske unije kad je reč o tamošnjim Srbima. Mislim da Vučić ovom izjavom priprema javnost za neminovno. Mi ćemo priznati nezavisnost Kosova u svemu, osim možda u jednoj ili dve formalne stvari: možda ćemo imati drugačiji naziv za ambasadora Kosova u Srbiji ili za ambasadora Kosova u Ujedinjenim nacijama – tu će se naći neki leksički kompromis – i to je to", veruje Antić.
Upitan da li time kaže da Vučić korača ka faktičkom ili pravnom priznanju Kosova, Čedmori Antić daje izričit odgovor: "On korača ka de iure priznanju, de facto je Kosovo priznao već 2013. godine i to se može smatrati aktom veleizdaje jer vi se možete boriti za promenu Ustava, ali dok važi, vi ga morate poštovati".
Na drugoj strani, čelnica Helsinškog odbora Srbije Sonja Biserko, vidi ambivalenciju, čak raspolućenost, između dva dela Vučićeve izjave, iz koje, prema njenom sudu, on ne zna kako da izađe.
"Mislim da se premijer Vučić nalazi u situaciji za koju je sam odgovoran jer nije spreman, ili nije u mogućnosti, ili nema dovoljno hrabrosti da donese odluku koja bi zapravo izvukla Srbiju iz te agonije, koja u ovom slučaju znači tu iluziju da Srbija ima suverenitet na Kosovu. S druge strane, očigledno se nalazi i pod unutrašnjim pritiscima, pre svega, nacionalista koji na to gledaju kao na izdaju, ali i Rusije, koja Kosovo drži ne zbog svojih vlastitih interesa u susedstvu", reči su Sonje Biserko.
Biserko tvrdi da je Vučić svestan da Kosovo nije i nikad neće biti Srbija.
"Međutim, istovremeno – to je ta njegova ambivalencija – on govori da Srbija neće priznati Kosovo, a paralelno se obrušava na nacionaliste nezadovoljne Briselskim sporazumom, koji zapravo vodi ka nezavisnosti, ukoliko Srbija želi da postane članica Evropske unije. Vučić se sad nalazi u jednoj 'šizofrenoj' situaciji, iz koje nisam sigurna da ume da nađe izlaz, s obzirom da mu nedostaje ta vrsta promišljenosti i hrabrosti da učini potez koji bi mnoge stvari stavio na svoje mesto", zaključuje Sonja Biserko.
U ovom kontekstu naša sagovornica pominje i posetu američkog potpredsednika Džozefa Bajdena Beogradu i Prištini naredne nedelje.
Očigledno je, ističe Biserko, da će oživljavanje Briselskog sporazuma biti glavna tema poste visokog američkog zvaničnika.
"Poslednjih meseci taj sporazum je u blokadi i zapadna međunarodna zajednica po prvi put o tome sada glasno govori jer nije bila spremna da se suoči sa vlastitim, hajde da kažem, porazom u vezi sa Kosovom i u vezi sa Vladom Srbije u koju su polagali mnogo nade", ocenjuje Sonja Biserko.