Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je izjavio 27. septembra da bi izbori u Srbiji mogli biti već od 17. decembra, nakon zahteva dela opozicije da se raspišu vanredni izbori.
"Mi smo spremni za izbore već od 17. decembra", rekao je Vučić, dodajući da izbori mogu biti održani i tog dana.
Rekao je da će zajedno biti održani parlamentarni, beogradski i pokrajinski izbori, kao i lokalni u još nekim opštinama.
"Ja sam danas razgovarao sa Aleksandrom Šapićem (aktuelnim gradonačelnikom Beograda), dogovorili smo se i kako će da se predstave rezultati za Beograd, on će voditi najverovatnije tu listu. To je predlog Miloša Vučevića, predsednika SNS-a", najavio je Vučić na Radio-televiziji Srbije.
Upitan da li će biti na listi Srpske napredne stranke, sa čijeg je čela istupio u maju, Vučić je rekao da će biti, ukoliko to SNS od njega bude tražio.
Deo opozicije koja organizuje proteste "Srbija protiv nasilja" u septembru je zatražio vanredne parlamentarne izbore, jer, kako su naveli, nijedan od zahteva protesta nije ispunjen.
Protesti "Srbija protiv nasilja" održavaju se svake sedmice posle dva masovna ubistva 3. i 4. maja u Beogradu i okolini Mladenovca, u kojima je stradalo ukupno 19 osoba, među kojima je najviše dece.
Zahtevi protesta su već mesecima isti, i to su smena članova Saveta REM-a i rukovodstva RTS-a.
Traži se i gašenje štampanih medija i ukidanje programa i nacionalnih frekvencija televizijama koje promovišu nasilje i mržnju, kao i smena ministra unutrašnjih poslova Bratislava Gašića i direktora Bezbednosno informativne agencije Aleksandra Vulina.
Pročitajte i ovo: Deo opozicije predao zahtev za prevremene izbore u Srbiji'Nova optužnica iz Haga protiv Šešelja'
Vučić je u toku emisije rekao da mu je stigla poruka da je protiv lidera ultradesničarske Srpske radikalne stranke i osuđenika za ratne zločine Vojislava Šešelja stigla optužnica iz Haga za nepoštovanje suda.
"Stigla je iz Haga nova optužnica protiv Šešelja i njegova četiri saradnika za nepoštovanje suda… Tek da se na sve pritiske koje imamo doda još nešto", izjavio je Vučić.
Mehanizam za međunarodne krivične sudove, koji je nasledio postupke Haškog tribunala, osudio je u aprilu 2018. Šešelja na kaznu od 10 godina zatvora zbog podsticanja progona, deportacije i prisilnog raseljavanja Hrvata u selu Hrtkovci u Vojvodini 1992. godine.
U pritvoru u Ševeningenu bio je od 2003., a pušten je novembra 2014. zbog pogoršanog zdravstvenog stanja.
U kaznu mu je uračunato vreme provedeno u pritvoru, a u Tribunal se nije vratio ni na izricanje presude.
Šešelj je 2022. odbio saslušanje Haga povodom kršenja pravilnika tribunala.
Istovremeno, Beograd od 2015. odbija da izruči članove radikala i bivše narodne poslanike Vjericu Radetu i Petra Jojića, koji su u Hagu optuženi za zastrašivanje svedoka u postupku protiv njihovog lidera.
Kako je navedeno, Radeta i Jojić su pretnjama, ucenama i mitom nagovarali svedoke da promene iskaze ili da ne svedoče.
Nadležni u Srbiji tvrde da za izručenje Radete i Jojića "nisu ispunjeni uslovi".
U jednom od izveštaja Savetu bezbednosti, predsednica haškog suda Grasijela Gati Santana je odbijanje Srbije da uhapsi i preda Jojića i Radetu označila kao jednu od "najvećih pretnji" sa kojim se sudski Mehanizam suočava.
Sjedinjene Američke Države (SAD) su u januaru ove godine sankcionisale su Vjericu Radetu i Petra Jojiću zbog umešanosti u korupciju.
Pročitajte i ovo: Vučić, Šešelj i veze kojih se ne odriču