Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je, kako je saopšteno iz Kabineta predsednika Srbije, na veoma direktan način odgovorio na primedbe zamenika pomoćnika državnog sekretara Sjedinjenih Američkih Država Hojta Brajana Jia. Kako je glasio taj odgovor, međutim, nije saopšteno.
Naime, sadržaj odgovora, koji se verovatno odnosi i na primedbu ovog visokog zvaničnika Stejt departmenta da Srbija ne može da sedi na dve stolice, balansirajući između Moskve i Zapada, predsednik Vučić će saopštiti javnosti narednih dana.
Saopštenje u kome su navedene teme razgovora i ocene američkog zvaničnika je inače usledilo posle skoro pet sati od završetka sastanka. Izostajanje stava domaćina u tom saopštenju je prilično neuobičajena praksa posle ovakve vrste sastanaka, kao i za komuniciranje domaćina susreta sa medijima i javnošću.
Prema onome što je do sada sopšteno iz Kabineta predsednika Srbije, Ji je izrazio zabrinutost zbog percepcije da je Srbija jednom nogom na putu ka Evropskoj uniji, a drugom ka savezu sa Rusijom, a takođe i zabrinutost zbog ruskog uticaja u regionu.
"Američki diplomata pohvalio je napredak Srbije ka ispunjenju svog strateškog cilja - članstva u Evropskoj uniji, i naglasio da bi dalji napredak u oblasti vladavine prava i slobode medija, kao i normalizacija odnosa sa Kosovom, bili odlučujući na putu Srbije ka članstvu u EU”, navedeno je u saopštenju iz Kabineta predsednika Srbije.
Američki diplomata je takođe naveo da bi dalji napredak u oblasti vladavine prava i slobode medija, kao i normalizacija odnosa sa Kosovom, bili odlučujući na putu Srbije ka članstvu u EU.
Hojt Ji je istakao i važnost postojanja opozicije u demokratskom društvu i zauzeo se za rešavanje slučaja ubistva braće Bitići 1999. godine i paljenja ambasade SAD u Beogradu 2008. godine, navodi se u saopštenju.
U iščekivanju Vučićevog stava ministar odbrane Aleksandar Vulin međutim, nije se libio da oceni kako je poruka Hojta Brajana Jia do sada najteži javni pritisak na Srbiju.
Iako je podvukao da ne zna kakav će biti odgovor predsednika Srbije Vulin je u „svoje ime“ rekao da ovo „nije izjava prijatelja i da nije izjava čoveka koji poštuje Srbiju, koji poštuje našu politiku, koji poštuje naše pravo da odlučujemo."
„Srbija će svoje odluke donositi sama, bez obzira koliko bili veliki oni koji smatraju da mogu da odlučuju umesto nas“, poručio je još Vulin.
Za razliku od Vulina, već poznatog po svađalačkoj retorici, šefica Pregovaračkog tima za vođenje pregovora o pristupanju Srbije Evropskoj uniji Tanja Miščević izjavila je da Srbija ne sedi na dve stolice već da ima jasno političko strateško opredeljenje, a to je EU. Ona smatra da je izjava zamenika pomoćnika državnog sekretara SAD izvučena iz konteksta i protumačena drugačije.
„Naime, Hojt Ji je takođe rekao da je njemu potpuno jasno koje je strateško opredeljenje Srbije i da je to članstvo u Evropskoj uniji i da su Sjedinjene Američke Države partner i Evropskoj uniji i Srbiji“, rekla je Miščević.
Izjava Hojta Jia do sada najteži javni i vrlo nediplomatski pritisak na Srbiju: Aleksandar Vulin
Hojt Brajan Ji je u ponedeljak u Beogradu na 17. Srpskom ekonomskom samitu rekao da politika balansiranja nije jasna poruka onima koji treba da odluče o tome da li da prihvate državu u svoju organizaciju ili instituciju i to ilustrovao domaćom izrekom koju je izgovorio na srpskom.
„Ne možete sedeti na dve stolice istovremeno“, izgovorio je Ji na srpskom jeziku i potom nastavio na engleskom „naročito ako su tako daleko“.
„Zemlje koje žele da uđu u EU ili NATO ili bilo u koju veliku organizaciju moraju jasno da pokažu šta je njihova odluka i da to potkrepe konkretnim koracima“, smatra visoki zvaničnik Stejt departmenta. On je dodao da su SAD partner Srbiji na putu ka EU.
Srbija je zatražila članstvo u Evropskoj uniji i otvorila pregovore o pridruživanju u januaru 2014. godine.
Predsednik Aleksandar Vučić, inače bivši nacionalista, iako je najvatreniji zagovornik priključenja EU, takođe uporno razvija odnose sa Moskvom i ruskim predsednikom Vladimirom Putinom. Zvanični Beograd se oslanja na Rusiju u svojim pokušajima sprečavanja ulaska Kosova u međunarodne organizacije i institucije, dok Moskva želi da učvrsti svoje pozicije na Balkanu nasuprot širenju NATO-a.
Više puta su sa međunarodnih adresa Beogradu stizala upozorenja da će morati da sledi spoljnu politiku EU i u delu koji se odnosi na Rusiju, a neretko se i samoj zemlji zvaničnicima spočitava da se ne zna šta je prava spoljna politika Srbije.
Vučić uporno razvija odnose sa Moskvom i ruskim predsednikom
Posledice balansiranja Srbije u spoljnoj politici svakako postoje i nije slučajno da visoki zvaničnici Stejt departmenta uopšte komentarišu ovakve teme, kaže za Radio Slobodna Evropa Mladen Lišanin iz Instituta za političke studije, koji očekuje da će tonovi nakon sastanka Hojta Jia sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem biti ipak nešto pomirljivi nego što je bio ton u Vulinovoj oceni poruke američkog zvaničnika.
„Ali s druge strane, najverovatnije da posledice takvih epizoda u srpskoj spoljnoj politici nisu nešto što može suštinski da naruši odnose Srbije i sa Evropskom unijom i sa Sjedinjenim Državama“, ocenjuje Lišanin.
On kaže da postoje mnogo ozbiljniji problemi sa obe strane kada je reč o srpsko-američkim odnosima, te da su to kod Amerikanaca likvidacija braće Bitići i slučaj paljenja američke ambasade 2008. godine, a za srpsku stranu problem je američka podrška nezavisnosti Kosova.
„A ove druge stvari su zapravo više ilustracija ili odnosa velikih sila sa jedne strane ili jednog generalno turbulentnog odnosa u sadašnjem trenutku između Srbije i SAD“, smatra Lišanin.
Zamenik pomoćnika američkog državnog sekretara Hojt Brajan Ji je još rekao, obraćajući se na Srpskom ekonomskom samitu, da SAD ne razumeju zašto bi osoblje ruskog humanitarnog centra trebalo da dobije diplomatski imunitet što Moskva zahteva. Ne vidimo da će diplomatski imunitet ruskom centru pomoći Srbiji da dostigne svoje ciljeve, da se priključi EU i dostigne evropske standarde, poručio je Ji.
Mladen Lišanin kaže da mu se čini da je poruka visokog zvačnika Stejt departmenta preneta Beogradu deo standardnog diplomatskog repertoara kada je reč o borbi za uticaj između SAD i Rusije u predelu Balkana.
„Čini mi se da su takve izjave odraz generalnog stanja u odnosima velikih sila. Drugim rečima, ako bi SAD i Ruska federacija pronašli modus vivendi u nekim regionima, gde su njihovi interesi zaista suštinski sukobljeni kao što je Bliski istok, onda mi se čini da bi i region Balkana bio u velikoj meri relaksiran i lišen ovih kontroverzi poput ove koju je izazvala izjava Hojt Jia“, navodi Lišanin.
Hojt Brajan Ji se sreo i sa premijerkom Srbije Anom Brnabić i ministarkom građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zoranom Mihajlović. Iz saopštenja sa tih sastanaka nema naznaka da li je bilo razgovora o „balansiranju Srbije“.