Lideri Mađarske, Srbije i Slovačke predložili su u utorak uspostavljanje objekata za smeštaj tražilaca azila van teritorije Evropske unije, rešenje za koje su rekli da bi pomoglo u zaustavljanju ilegalne imigracije za koju veruju da predstavlja egzistencijalnu pretnju Uniji, javlja AP.
Nakon sastanka u Komarnu u Slovačkoj, mađarski premijer Viktor Orban, predsednik Srbije Aleksandar Vučić i slovački premijer Robert Fico predstavili su strožu migracionu politiku, koja uključuje efikasnije mere deportacije i veće finansiranje za zemalja-članica na spoljnim granicama bloka.
Dugo očekivani migracioni pakt koji je EU usvojila u maju "nije rešenje, već sam problem", izjvio je Orban, koji je dugo bio među najvatrenijim protivnicima imigracije u Uniji.
On je predložio da EU uspostavi i finansira "žarišne centre" (hotspots) u Severnoj Africi i na drugim lokacijama, na kojima bi tražioci azila čekali do odobrenja njihovih zahteva za međunarodnu zaštitu.
"Oni koji žele da dođu u Evropu mogu da se okupe i odatle podnesu svoje zahteve, koje ćemo proceniti mi dozvolimo da dođu, a oni koji mi ne dođu, ostaće. Sva druga rešenja su neefikasna", rekao je Orban.
Pročitajte i ovo: Smrtonosne rute krijumčara ljudima na putu ka EvropiOrban je, podseća AP, izazvao gnev kod dela javnosti kada je 2022. izjavio da Mađarska ne želi da postane "mešovita rasa" i izneo mišljenje da "nema dovoljno hrišćana, belaca, tradicionalnih Evropljana u Evropi".
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je nakon sastanka da nikada neće pristati da se na teritoriji Srbije stvaraju "žarišni centri" za ilegalne migrante u Evropsku uniju i da to od njega nisu tražili premijeri Slovačke i Mađarske.
"Nije bilo razgovora i nije mi palo na pamet da Srbija treba da postane hotspot", rekao je Vučić posle sastanka sa Robertom Ficom i Viktorom Orbanom, prenosi Rojters.
Vaš browser nepodržava HTML5
Ljudi u pokretu u rukama krijumčara na Balkanskoj ruti
Fico, Orbanov saveznik, predložio je u utorak da EU podigne fizičke barijere na svojim spoljnim granicama — nešto što je Mađarska uradila jednostrano 2015. godine nakon što je stotine hiljada ljudi, uglavnom bežeći od rata i nestabilnosti iz Sirije i Iraka, ušlo u EU.
Fico je takođe kritikovao nedavne imigracione reforme EU, rekavši da blok treba da usvoji "novi migracioni pakt koji uzima u obzir ono što zakoni još nisu dozvoljavali", kao što su deportacije.
U zajedničkoj izjavi usvojenoj tokom njihovog sastanka, trojica lidera su se složila da je ilegalna migracija "ozbiljan problem, podstaknut geopolitičkom nestabilnošću, rastućim sukobima i društvenim nejednakostima u neposrednom susedstvu Evrope".
Sastanak ministara unutrašnjih poslova
Pored sastanka Vučića, Pica i Orbana, u Slovačkoj su se sastali i ministri unutrašnjih poslova ove tri zemlje - Ivica Dačić, Šandor Pinter i Mateuš Eštok.
Kako je saopštilo Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP) Srbije, ministri su se saglasili da će nastaviti sa "preduzimanjem svih mera i radnji u borbi protiv iregularnih migracija".
Međutim, izveštaj evropske Agencije za zaštitu granica (Frontex) pokazao je da je broj ilegalnih prelazaka na Zapadnom Balkanu pao 79 posto u prvih devet meseci ove godine.
U Frontexu navode da "ozbiljno tretiraju sve prijave o kršenjima ljudskih prava".
Snimci i izveštaji međunarodnih organizacija, međutim, ukazuju na sve veći broj nasilnog proterivanja ljudi u pokretu.
Nakon što je 2016. zatvorena takozvana Balkanska ruta, a granice Evropske unije opasane žilet-ogradama, ljudi u pokretu nastavljaju da putuju uz pomoć krijumčara, rizičnim putevima koje prate sve češći izveštaji o stradanjima.