Američki kongres je odobrio zakon kojim se deblokira rad Vlade i podiže granica zaduživanja, samo nekoliko sati pre isteka roka.
U Senatu, gde su u većini demokrate, za kompromis je glasalo 81, a 18 poslanika je bilo protiv. Dogovor je zatim odobren i u Predstavničkom domu sa 285 glasova za i 144 protiv, u kojem većina republikanaca ipak pristala da podrži predložene mere.
Prema tom dogovoru, sredstva za finansiranje federalne vlade bila bi produžena do 15. januara, dok bi limit za zaduživanje važio do 7. februara, a narednih nekoliko meseci bi bili iskorišćeni za konačan dogovor.
Dogovor, međutim, nudi samo privremeno rešenje i ne rešava budžetska pitanja koja duboko dele republikance i demokrate.
Ubrzo nakon glasanja Senata, predsednik SAD Barak Obama je rekao novinarima u Beloj kući: “Zakonodavci SAD moraju ponovo zaraditi poverenje američkog naroda. Moramo da izađemo iz navike upravljanja krizom”.
“Nadam se i očekujem da su svi naučili da ne postoji razlog zbog kojeg ne možemo da radimo na problemima, zašto se možemo stranački razilaziti a da smo ipak u stanju da se dogovorimo, i da ne nanosimo štetu američkom narodu kada imamo neslaganja”, kazao je Obama.
Prvi čovek demokrata u Senatu Hari Rid rekao je, objavljujući dogovor, da je "vreme za pomirenje" i da se na taj način šalje poruka Amerikancima i građanima celog sveta da SAD ispunjavaju svoje obaveze.
"Oči sveta su cele ove sedmice uprte u Vašington", rekao je Rid. "I dok su svedočili velikom političkom nesaglasju, danas su takođe videli da Kongres postiže istorijski sporazum".
Her Rid prilikom objavljivanja dogovora, 16. oktobar 2013.
Rid je naveo da će kompromis koji je postignut američkoj ekonomiji obezbediti "stabilnost koja joj je očajnički potrebna".
"Politički protivnici ostavili su po strani svoje razlike i nesuglasice kako bi se izbegla katastrofa."
Portparol Bele kuće Džej Karni izjavio je na konferenciji za novinare da američki predsednik veruje da će ovaj dogovor omogućiti deblokadu vlade i "otkloniti pretnju od ekonomske neizvesnosti koja je već ugrozila srednju klasu, američke firme i ekonomski položaj zemlje u svetu".
SAD je morala do četvrtka da podigne granicu zaduživanja od 16,7 triliona dolara ili bi bankrotirala jer ne bi bila u mogućnosti da plaća dugove.
Prema procenama kancelarije za budžet Kongresa, između 22. i 31. oktobra SAD više ne bi mogla da otplaćuju dugove, prvi put u svojoj istoriji. To je moglo da obori vrednost dolara, ključne svetske devizne rezerve, kao i obveznica američke vlade, koje se smatraju najsigurnijim u svetu. Političari, bankari i ekonomisti upozorili su na globalne ekonomske posledice, u slučaju da republikanci i demokrate ne postignu dogovor u Kongresu.
Američka vlada od 1. oktobra je u delimičnoj blokadi pošto u Kongresu nije bilo dogovora o budžetu za narednu fiskalnu godinu. Stotine hiljada zaposlenih u saveznim organima su na neplaćenom prinudnom odmoru čime su blokirani čitavi delovi saveznih aktivnosti. Ova situacija izazvala je nervozu i u svetu, a bonitetska agencija Fič objavila je u utorak da predviđa da smanji ocenu za SAD koja je sada najviša - AAA.
Agencja Standard i Pur je 2011. zbog tadašnjeg sukoba između Bele kuće i repubikanaca smanjila kreditni rejting SAD.