Proizvođač kukuruza iz Kočinog sela kod Jagodine Goran Miladinović kaže "bio bih srećan kada bih poslovao sa pozitivnom nulom".
Ove godine u svom vlasništvu pod kukuruzom ima 17 posejanih hektara, a već je suočen sa teškim gubicima zbog talasa višemesečnih vrućina čiji četvrti ekstremni talas upravo traje.
"Ovo s kukuruzom je pakao, bar ovaj deo ovde. Ne znam za druge, ali u mom slučaju na njivama gde je ritska smonica, za sada je podbačaj 70 odsto. Ako potraje još nekoliko dana šteta će biti 90 odsto", ističe Miladinović.
Direktor Udruženja "Srbija žita" Vukosav Saković kaže za Radio Slobodna Evropa da je umanjenje roda u poređenju sa prošlom godinom drastično, sa katastrofalnim posledicama po proizvođače i državu.
"Rod kukuruza će, u odnosu na prošlu godinu, biti manji za 40 do 45 odsto. Prošle godine smo imali rod od osam miliona tona, a ove godine očekujemo između 4,5 i pet miliona tona. Normalno, ta rezerva ostaje zbog toga što i sada imamo temperature koje prelaze 40 stepeni što će se nastaviti nekoliko dana i ne može niko predvideti koliko će još štete biti naneto", kaže Saković.
"Ako posmatramo samo finansijsku stranu manjeg roda samo kod kukuruza, onda će šteta od smanjnog izvoza biti preko 500 miliona evra, jer svetskom tržištu nećemo imati da ponudimo količine koj smo imali prošle godine", reči su Vukosava Sakovića.
Dolina Velike Morave, od Stalaća do Dunava, posle Vojvodine, druga je velika žitnica Srbije. Samo u Pomoravskom okrugu, kukuruz se gaji na 50.000 hektara i on je u tom delu Srbije najzastupljenija žitarica.
Stručnjaci kažu da je na njivama sa lakšim zemljištem, koje brže gubi vlagu, kukuruz praktično već završio vegetaciju.
Diplomirani poljoprivredni inženjer iz Poljoprivredne stanice Jagodina Miodrag Simić kaže da su ratari sa mnogih njiva već počeli da skidaju kukuruz za silažu, kako bi bar delimično ublažili štetu.
"Sada je faza nalivanja zrna, prelazak iz mlečne u voštanu zrelost i sačekaćemo da vidimo dokle će trajati ove visoke temperature pa ćemo tada znati tačan obim štete. Poljoprivrednici su sa pojedinih parcela već počeli da skidaju kukuruz za silažu dok još ima zelene mase, da se napravi kakva takva stočna hrana. Iako ona možda nije najkvalitetnije, to je jedini način da spasu nešto sa tih parcela na kojima je kukuruz počeo naglo da gubi zelenu masu i da se suši", kaže Simić.
Prema navodima Vukosava Sakovića broj sušnih godina je sve učestaliji.
"Ovo je u Srbiji u poslednjih 18 godina osma suša i ako tako gledamo onda ne bi trebalo da nas ova iznenadi. Moramo svi da se naviknemo na to da su se klimatske prilike promenile i da su suše, koje su u drugoj polovini prošlog veka dolazile na svakih pet godina, sada dolaze na dve godine i četiri meseca", navodi Saković.
Visoke temperature prouzrokovale sušu
Rešenje je u navodnjavanju, ali ta investicija je isuviše skupa za individualne proizvođače, zbog čega na tom planu i država treba da se znatno više angažuje i pomogne subvencijama za kupovinu zalivnih sistema.
Branislav Kostić iz Kočinog sela kod Jagodine ove godine ima 30 hektara pod kukuruzom i 15 hektara pod sojom. On je uspeo da sopstvenim sredstvima obezbedi navodnjavanje dela svog poseda. Na njivama koje navodnjava usevi su u odličnom stanju i prinosi će biti veoma dobri.
"Razlika je velika. Sada radimo drugi krug navodnjavanja i ako je prinos kukuruza bez ratarenja 4,5 tona, sa navodnjavanjem postižemo 100 posto veći prinos", kaže Kostić.
Međutim, Kostić smatra da bez pomoći države, u centralnoj Srbiji od navodnjavanja značajnijih površina, neće biti ništa.
"Razmišljamo da nabavimo neki agregat da navodnjavamo sa dva sistema istovremeno, ali je ta investicija mnogo skupa. Mnogo nam treba novca za sisteme za navodnjavanje, a i gorivo je skupo. Mi za 12 do 15 sati navodnjavanja potrošimo minimum 100 litara goriva", objašnjava Kostić.
Pored kukuruza, veliku štetu pretrpeće soja i krmno bilje koji takođe ne podnose sušu i visoke temperature. Za sada se jedino dobro drži suncokret.