U subotu u Prizrenu počinje Festival dokumentarnih i kratkometražnih filmova DokuFest koji će trajati od 16. do 24. avgusta. Od rekordnih 2.400 prijava, izabrano je 237 filmova iz 56 država, a koji će se takmičiti u šest kategorija: Balkan Dox, International Dox, Human Rights Dox, Green Dox, International Shorts i National. Neki od filmova sa Balkana su: „1973“, „Pogrebnik“ i „The Forest“ iz Srbije; „Autofocus“, „Goli“ i „Dnevnik jednog šizofreničara“ iz Hrvatske; „SK 2014“ iz BiH te „Život je“ iz Crne Gore.
Osim takmičarskog, tu je još 12 specijalnih programa, ali i poseban program kojim će se predstaviti kinematografija Sjedinjenih Američkih Država, na kojem će se naći tri kratke retrospektive tri velika autora dokumentarnog filma – Stevea Jamesa, Barbare Kopple i Richarda Pearce. Pored američkog programa, postoji i onaj koji je namenjen armenijskoj kinematografiji, kao i program pod nazivom „Verovali ili ne“ i koji uključuje filmove o verovanju.
Veton Nurkollari, umetnički direktor festivala, u razgovoru za RSE ističe da je ekipa festivala tokom cele godine neumorno radila na pripremi.
“Prvo bi trebao, naravno, da kažem da sam zadovoljan rekordnim brojem pristiglih aplikacija i brojem filmova koje smo odabrali. Mislim da smo odabrali dosta kvalitetan program. Mi se i radujemo, ali s druge strane to stvara i dosta dodatnih obaveza jer sve to treba pregledati, prelistati“, kaže on.
Tema ovogodišnjeg festivala su promene, a slogan „Promeni se, ne krij se“.
Veton Nurkollari
„Glavni razlog za to verovatno je što je ceo svet u nekoj ogromnoj tranziciji, konstantnoj promeni. S obzirom na to da smo mi dosta usredsređeni na taj aktivistički deo programa s obzirom na to da imamo puno dokumentarnih filmova, odlučili smo se za aktivistički slogan jer smo hteli da prikažemo u nekom smislu naše nezadovoljstvo stanjem ovde. Isto tako, imamo i puno filmova koji se na direktan ili indirektant način bave promenama koje se dešavaju, imamo jako puno filmove o Bliskom Istoku, Siriji, Egiptu i dr.“, ističe Nurkollari.
Tokom DokuFesta, pored prikazivanja filmova odvijaju se i razni paneli, radionice, debate, a za večernje sate rezervisan je poseban program - DokuNights, što govori da festival praktično traje od jutra pa do sutra, i tako osam dana.
„Ove godine smo proširili ceo taj spektar aktivnosti koje prate festival – imaćemo dvostruko više radionica, imaćemo nekoliko panela, radićemo ponovo panel Suočavanje s prošlošću. Takođe, imamo panel o energiji, a tu su i filmske radionice na kojoj će biti prisutan poznat američki kamerman Richard Pearce. Imamo i radionicu sa mladim filmskim kritičarima iz regiona i iz zemalja istočne Evrope. Imaćemo i skup predstavnika festivala iz regiona na kojem će biti reči o organizaciji naših festivala“, kaže Nurkollari.
Nurkollari komentariše i činjenicu da se Sarajevo Film Festival i Dokufest često vremenski preklapaju. Dok postoje prednosti, postoje i one negativne strane tog poklapanja.
DokuFest
„Kad su festivali blizu, takođe i vremenski, gosti mogu da budu na jedan festival pa onda skoknu na drugi. Ali, s druge strane ima i svoje mane. Mi već sada osećamo da bi bilo bolje ako se ne bismo potpuno poklapali, ali s druge strane i nemamo nekog prostora da previše menjamo datume, jer kad se jednom uvrstiš u kalendar tih festivala i budes jedno vreme tu, onda je i neko pravilo da se ne pomeraš puno jer u principu svi znaju gde si i kada si“, kaže Nurkollari.
Nurkollari dodaje i da nije lako sakupiti budžet za jedan ovakav festival.
„Mi imamo više od 300 gostiju i o kojima brinemo. Sve to treba fino organizovati ali sve to košta. Ali, s druge strane ne bih trebao ni da se žalim previše jer od toga nemamo ništa. Skupili smo potreban budžet ali ne kompletan koji smo mi zamislili. Ovim putem se zahvaljujem svim naših dragim sponzorima“, kazao je on.
DokuFest inače već godinama razbija tabue, a oni koji prate festival uvek su zadivljeni atmosferom i energijom koja zavlada u gradu na Bistrici.
Osnovna karakteristika ovog festivala su tri bioskopa na otvorenom, od kojih je jedan nad rekom Bistrica, u centru grada, i jedan na prizrenskoj tvrđavi.