Predsednik BK Kompanije Bogoljub Karić izjavio je da će se vratiti u Srbiju iz egzila u Rusiji ukoliko budu povučene sve tužbe protiv njega pred pravosudnim organima u domovini. Karić je optužio vladu Vojislava Koštunice, a posebno tadašnjeg ministra finansija Mlađana Dinkića, za politički progon. U direktnom uključenju iz Moskve za televiziju Pink, Karić je pokazao dokument za koji tvrdi da je presuda Evropskog suda iz Strazbura, donesena 2005. godine, prema kojoj se radi o "političkom slučaju", u kome nema elemenata krivične odgovornosti.
Pojavljivanje Karića u medijima ovih dana aktualizovalo je pitanje - sprema li se njegov povratak u Srbiju i rehabilitacija? Karić je devet godina van zemlje, za njim je raspisana medjunarodna poternica. Medjutim, pored pitanja valja li se nešto iza brda u odnosima izmedju vlasti i odbeglog tajkuna, postavlja se i pitanje da li će gradjani ponovo platiti cenu neutemeljene optužnice protiv njega.
Politička igranka sa odbeglim tajkunom Bogoljubom Karićem studija je slučaja srpske politike i srpskog pravosudja. Devet godina je već Karić u egzilu, crvena poternica raspisana za njim, ubrzano bledi, a poneko može steći i utisak da su diskretno u toku javni radovi na njegovoj političko-krivičnoj rehabilitaciji. Medjutim, pored pitanja valja li se nešto iza brda u odnosima izmedju vlasti i odbeglog tajkuna, postavlja se i pitanje da li će gradjani ponovo platiti cenu neutemeljene optužnice protiv njega.
Protiv Bogoljuba i Sretena Karića, uz još trinaest lica, tek četiri godine nakon njihovog bekstva iz zemlje 2006. godine, biva podignuta optužnica da su od 1998. do 2005. godine oštetili kompaniju “Mobtel” za više od 60 miliona evra.
Optuženi su za zloupotrebu službenog položaja, da bi nekoliko godina kasnije krivični zakon Srbije menjan upravo zbog te oksimoronske kvalifikacije da lice u privatnoj kompaniji bude optuženo za zloupotrebu služenog položaja. Optužnica je, dakle, kako se to eufemistički gradjanima servira, “precizirana”, tako što je “zloupotreba službenog položaja” iz famoznog člana 359 prethodnog Krivičnog zakonika pretvorena u “zloupotrebu položaja odgovornog lica” iz paragrafa 234.
Ali, pravnici ukazuju da upravo ta automatska “konverzija” predstavlja flagrantnu zloupotrebu prava. Koliko je bilo apsurdno vlasnika privatne firme optuživati za zloupotrebu službenog položaja iz člana 359, toliko je apsurdno, ili možda i još apsurdnije, taj član kasnije pretvoriti u paragraf 234 izmenjenog Krivičnog zakona. Time je učinjena dupla zloupotreba prava jer je Krivični zakon “preciziranjem” prvobitne optužnice protiv Karića počeo da se primenjuje retroaktivno.
“Tu se nikako ne može pozivati na neki kontinuitet, to je diskonitinuitet. Prema tome, ne možete nikoga ko je svojevremeno bio optužen, kao što je Bogoljub Karić bio optužen, za zloupotrebu službenog položaja sada teretiti za zloupotrebu ovlašćenja odgovornog lica. To ne možete nikako jer to je retroaktivna primena inkriminacija krivičnog prava, a ona je izričito zabranjena i Ustavom i samim krivičnim pravom”, objašnjava Slobodan Šoškić, predsednik Advokatske komore Beograda.
Drugo, vlasnik kompanije i odgovorno lice u stranoj kompaniji ne može biti optuženo za poslovanje koje vodi direktor ili odgovorno lice u Srbiji. Šoškić pojašnjava da je u vreme osnivanja “Mobtela” ugovorom izmedju PTT Srbija i BK Trejd iz Moskve, Bogoljub Karić nije bio ni u svojstvu vlasnika, ni u svojstvu menadžera ili direktora:
“Taj je ugovor zaključio u svojstvu punomoćnika firme BK Trejd iz Moskve – i ništa drugo. Dakle, on nije imao elementarno svojstvo službenog lica ili odgovornog lica jer biti punomoćnik ne znači biti odgovorno lice. Prema tome, on je već tada uz najflagrantnije kršenje krivičnog prava optužen i doveden u situaciju da pobegne, čime je napravljena jedna sui generis afera sa njim, kao da jurite nekog teškog izvršioca krivičnih dela, a on u svim inkriminacijama koje mu se stavljaju na teret nema elementarne uslove da odgovara jer nije izvršilac krivičnog dela. Neko drugi se može pojaviti možda kao mogući izvršilac, ali on nikako”, pojašnjava Slobodan Šoškić.
Srpsko pravosudje bi još jednom moglo neslavno završiti u Strazburu ako i ova optužnica padne, ali – niko se od političara zbog toga neće uzrujati jer za njih nema ni materijalne ni krivične odgovornosti.
Sve prethodno nikako ne sugeriše da zloupotreba u “Mobtelu” nije bilo, već samo o pravnoj valjanosti opužnog akta.
U izveštaju iz 2005. godine Savet za borbu protiv korupcije navodi da se sa sigurnošću može zaključiti da je kompanija "Mobtel" osnovana uz ozbiljno kršenje zakona, da je poslovala u privilegovanim uslovima usled bliske veze sa režimom, a da korišćenje političkih uticaja i patronata države radi sticanja profita spada u jedan od oblika korupcije.
Medjutim, ni javno preduzeće ni predstavnici države u Upravnom odboru “Mobtela” nisu koristili pravne instrumente koji su im stajali na raspolaganju da zaštite javni interes, konstatuje Savet.
Uprkos tome, niko iz tadašnjih vladajućih garnitura zbog toga nije našao na optužnici. Politički analitičar Dejan Vuk Stanković kaže da to u ovoj zemlji odavno nije nikakva vest:
Dejan Vuk Stanković
“Kod nas se još uvek sudi po političkom diktatu, odgovornost se utvrdjuje parcijalno. U odredjenom trenutku Karić je pokazao političku spremnost da se upusti u trku sa favoritima na tadašnjoj političkoj sceni i sigurno je da je to uticalo na to da se naprave neke optužnice koje lako mogu da padnu pred autoritativnim pravnim institucijama. Isto tako, Karić sigurno nije samonikao privredni projakat nego je i politički podržan privredni projekat, tako da je on na izvestan način i žrtva svoje ambicije, bilo poslovne bilo političke, ali negde i žrtva nekih političkih tajnih planova koji su ga najpre podigli na pijedestal društvene moći, a posle toga pokušali da ga brutalno sklone. On je, rekao bih, jako dobra studija slučaja o tome šta sve može politika da uradi jednom čoveku, u pozitivnom, ali i u negativnom smislu.”
On dodaje da ako optužnica protiv Karića padne, to može mnogo da košta gradjane Srbije, ali i da pokaže koliko su izgledi pravne države u ovoj zemlji mali.
“Ne verujem čak ni da je Karić izolovani slučaj, verujem da nisu nemoguća i druga iznenadjenja – da se prosto podigne velika pompa, da se neko politički izreklamira, a kad se proces političkog EPP-a završi i kad sve treba dokazati u postupku, onda već dokazi postaju sve klimaviji i klimaviji i onda se ide dalje u relativizaciju svega i svačega što se tiče tih postupaka”, kaže Stanković.
A što se tiče eventualnog povratka u Srbiju, u intervjuu “Informeru”, tabloidu bliskom vlasti, Bogoljub Karić tvrdi da je “žrtva političkog progona” režima Vojislava Koštunice i da u Srbiju neće doći dok se to i ne dokaže.
Još pre dve godine u medijima se pojavila spekulacija da su povratak Karića u Srbiju već dogovorili predsednik Tomislav Nikolić i patrijarh Irinej.
Ambivalencija oko Bogoljuba Karića, traži, zapravo, razrešenje ili bar transparentnu poziciju vlasti. Razume se, Karić je nevin dok se ne dokaže suprotno, ali to važi i za, recimo, Darka Šarića. Teško, medjutim, da bi se moglo i zamisliti, a kamoli dogoditi, da neko sa Šarićeve porodične liste bude u vladi zajedno sa Vučićem.
Valja podsetiti da je Nikolić, dok je bio u radikalima, Karića smatrao kriminalcem, ali je rekao i da bi mu, ako pobedi na predsedničkim izborima, dao i status svedoka-saradnika, kako bi otkrio “sve što zna o pljački ‘Mobtela’ kako bi se, umesto njega, iza rešetaka našli Boris Tadić, Velimir Ilić i druge mnogo krupnije i mnogo odgovornije ribe! Tadić je kao bivši ministar za telekomunikacije i član UO morao da zna da su braća Karić baš u njegovo vreme najviše opljačkali ‘Mobtel’, a Ilić nije izlazio iz Bogoljubovog kabineta”, govorio je 2007. Nikolić.
Tri godine kasnije, Srpska napredna stranka potpisala je koalicioni sporazum sa Karićevim Pokretom snaga Srbije, a Nikolić je prestao da govori da je Karić kriminalac.
U slučaju da ta koalicija osvoji vlast, rekao je, Karić neće biti oslobodjen odgovornosti, ali će moći da dodje u zemlju, gde će da pruži odgovor na optužbe sa kojima je suočen.