Berzanski indeski na Volstritu su na putu da ostvare najveći sedmični rast od prošlog novembra.
Indeks S&P 500 je porastao u petak, 16. avgusta, za 0.23 odsto u popodnevnom trgovanju osiguravajući pozitivan saldo cele sedmice. Dow Jones Industrial Average je skočio 0,28 procenata, a Nasdaq Composite 0.32.
Prinosi na trezorske obveznice su bili relativno stabilni nakon nekoliko mešovitih izveštaja o američkoj ekonomiji. Jedan je pokazao da su graditelji kuća prošli mesec pokrenuli manje projekata nego što je bilo predviđeno, što je uzdrmalo tržišta, nakon čega je usledio niz izveštaja ove sedmice koji su bili bolji od očekivanog od inflacije do prodaje u američkim maloprodajnim objektima.
Izveštaji u petak sugerišu da američki potrošači imaju pozitivniji stav o ekonomiji nego što se očekivalo što je veoma snažan impuls za Volstrit.
Akcije su se kolebale nedelju ranije zbog niza briga, a japansko tržište je palo najviše od kraha na Crni ponedeljak 1987. Mnoga od tih pitanja još uvek lebde nad tržištem, mada ne tako nesigurno kao ranije.
- Nagli pad berzanskih indeksa usred straha od recesije u SAD
- Berze uzdrmane zbog trgovinskog rata SAD i Kine i prenaduvanosti akcija Big Techa
Jedna zabrinutost je usredsređena na snagu američke ekonomije nakon iznenađujuće slabog izveštaja o zapošljavanju prošlog meseca.
Iako je poverenje u snagu privrede poraslo nakon ovonedeljne serije izveštaja, i dalje se oseća teret visokih kamatnih stopa. Cilj Federalnih rezervi bio da time umanji pritisak na rast inflacije koja je pre dve godine dostigla rekordnih devet odsto.
Pitanje je da li će usporavanje ekonomskog rasta prerasti u recesiju. To tek treba da se utvrdi, ali se na Volstritu nadaju da će očekivano smanjenje kamatnih stopa na sledećem sastanku Feda u septembru pomoći da se to spreči.
Druga velika zabrinutost na tržištu je da li su investitori previsoko podigli cene akcija Nvidije i drugih veoma uticajnih tehnoloških kompancija u pomami oko razvoja veštačke inteligencije.
Nakon što su akcije Nvidije porasla za više od 170 odsto tokom prvih šest i po meseci, u tri naredne nedelje su pale za više od 20 procenata.
Treći faktor koji je izazvao velike promene na globalnim tržištima je više tehnički i izazvan je povećanjem kamatnih stopa od strane Centralne banke Japana. To je primoralo hedž fondove širom sveta da masovno napuste popularnu trgovinu, gde su pozajmljivali japanski jen po niskim stopama da bi investirali negde drugde.
Prisilna i iznenadna prodaja koja je usledila pogodila je tržišta širom sveta, ali se smirila nakon što je visoki zvaničnik Banke Japana rekao da neće dalje podizati stope sve dok su tržišta nestabilna. Ali analitičari kažu d bi više potencijalne prodaje još uvek moglo da izazove potrese.
Na drugim berzama, japanski Nikkei 225 skočio je za 3.6 odsto dostigavši najbolju sedmicu u više od četiri godine. Indeksi su uglavnom bili viši u ostatku Azije i Evrope.