Devet lista pred biračima u Vojvodini

Građani Vojvodine 21. juna odlučuju o novom sastavu pokrajinskog parlamenta

Građani Vojvodine 21. juna odlučuju i o novom sastavu pokrajinskog parlamenta. Vojvodina i njena autonomija su oduvek bili tema rasprave među strankama u Beogradu.

Jedinstvenosti pokrajine takođe doprinosi i činjenica da u njoj živi više od 25 etničkih zajednica, a da je u pokrajinskom parlamentu u upotrebi šest jezika.

Pravo glasa na vojvođanskim izborima imaće skoro 1,7 miliona glasača koji odlučuju o 120 mandata.

Pročitajte i ovo: Istekao rok: Liste koje su predate za izbore u Srbiji

Pred glasačima će biti devet lista, a glasački listići će se štampati sa jednom, dve, tri, četiri ili pet jezičkih varijanti, u zavisnosti od toga koji su jezici i pisma u službenoj upotrebi u pojedinim opštinama i gradovima na teritoriji Vojvodine.

Pokrajinski izborni listići štampaju se u svetloplavoj boji, a biće 24 jezičke kombinacije. Prema odluci o izboru poslanika u vojvođanskom parlamentu, štampa se i 0,3 odsto rezervnih glasačkih listića u odnosu na ukupan broj utvrđenih glasača.

Za razliku od republičkih izbora, gde je proglašena ukupno 21 lista, pokrajinska izborna komisija je potvrdila devet lista.

Lista Aleksandar Vučić – Za našu decu

Prvi na listi Srpske napredne stranke (SNS) je odlazeći predsednik Vlade Vojvodine Igor Mirović, koji je od 2016. godine bio na čelu te institucije.

Pročitajte i ovo: Premijer Vojvodine Mirović: Proteste pratim, ali ih ne razumem

Njegova lista je na prošlim izborima osvojila natpolovičnu većinu. On je ranije izjavio da bi uspeh za SNS na vojvođanskim izborima bio kada bi imali više mandata nego na prethodnim izborima (63).

Mirović je protivnik zagovaranja za više autonomije Vojvodini. U januaru ove godine izjavio je da SNS ne želi nikakve inicijative koje zagovaraju sudsku, izvršnu i zakonodavnu vlast za Vojvodinu.

Bajatović predvodi socijaliste

Iza liste Ivica Dačić – "Socijalistička partija Srbije (SPS), Jedinstvena Srbija (JS) – Dragan Marković Palma" stoji koalicija socijalista i Jedinstvene Srbije, a predvodi je Dušan Bajatović, potpredsednik SPS i generalni direktor Javnog preduzeća "Srbijagas".

Bajatović važi za jednog od najplaćenijih političara u Srbiji sa platom koja, prema evidenciji Agencije za borbu protiv korupcije, prelazi 20 hiljada evra.

Ova koalicija je u odlazećem sastavu Skupštine Vojvodine bila deo vladajuće većine kao druga najbrojnija politička grupa.

Pročitajte i ovo: Naprednjaci o Memorandumu o Vojvodini: Zahtev za državom u državi

Kada je reč o autonomiji Vojvodine, SPS je, kako je lider te stranke Ivica Dačić izjavio mnogo puta, "za autonomiju Vojvodine kao severa Srbije i srpske Vojvodine".

Radikali za severnu srpsku pokrajinu

Radikale na pokrajinskim izborima predvodi Đurađ Jakšić koji je i u aktuelnom sazivu bio na čelu ove političke grupacije. On je prilikom predaje liste Dr Vojislav Šešelj – Srpska radikalna stranka (SRS) istakao da će se ta stranka boriti za kvalitetniji život u svim delovima "severne srpske pokrajine".

SRS je u Vojvodini poznata i po inicijativi da se tu otvori Srpsko-ruski humanitarni centar, koji već funkcioniše na jugu Srbije u Nišu, i koji je izazvao mnoge kritike sa zapada.

Vaš browser nepodržava HTML5

Hrtkovci posle okupljanja radikala

Na čelu SVM opet Ištvan Pastor

Manjinska lista "Vajdasági Magyar Szövetség - Pásztor István - Savez vojvođanskih Mađara (SVM) - Ištvan Pastor" je u prethodnom sazivu bila deo vladajuće većine i nosilac liste.

Ištvan Pastor je bio i na čelu Skupštine Vojvodine. Ova stranka u pokrajinskoj kampanji ističe da želi da gradi "prosperitetnu zajednicu ravnopravnih građana", uz poseban akcenat na manjinska prava, klimatske promene i ilegalne migracije.

Pročitajte i ovo: Orbanova izborna pisma Vojvodinom kruže

SVM je poznat građanima i kao sestrinska partija Fidesa, premijera Mađarske, Viktora Orbana. Funkcioneri SVM su takođe i u fondaciji preko koje Vlada Mađarske finansira mađarske privrednike i poljoprivrednike u Vojvodini.

Vojvođanski front - ujedinjeni za demokratsku Srbiju

Listu čini koalicija Lige socijaldemokrata Vojvodine (LSV), Zajedno za Vojvodinu, Vojvođanske partije, Demokratskog saveza Hrvata u Vojvodini, Crnogorska partija i Demokratski blok.

Stožer liste, LSV je u prethodnom mandatu Skupštine Vojvodine politiku kreirala iz opozicionih redova sa devet poslanika. Reč je o regionalnoj stranci koja od devedesetih kao svoju glavnu politiku ističe jačanje pokrajinske autonomije, a u programu ima i Vojvodinu Republiku. Prvi na listi je predsednik LSV Nenand Čanak.

Pročitajte i ovo: Srbija i Vojvodina, vek ujedinjenja i dilema

Međutim, iako opozicija na pokrajinskom i republičkom nivou, LSV je u najvećem gradu u Vojvodini, Novom Sadu, u koaliciji sa SNS.

I monarhisti u trci

Koalicija iza liste Za Kraljevinu Srbiju - Za Srpsko Vojvodstvo (Pokret obnove Kraljevine Srbije, Monarhistički front) - Žika Gojković smatra da je decentralizacija vlasti u Beogradu najbitnija za ravnomeran razvoj cele Srbije.

"U Kraljevini Srbiji neće sva ministarstva biti u Beogradu. U Vojvodini će biti državna ministarstva poljoprivrede i prosvete. To Srpsko Vojvodstvo zaslužuje", izjavio je prvi na listi kandidata za pokrajinske poslanike, Goran Ivančević.

Pročitajte i ovo: Vojvodina: Region ili republika

Ova desno orijentisana koalicija je u svojim predizbornim izjavama akcentovala antimigrantsku politiku, nazivajući ih "bezbednosnom pretnjom među kojima ima džihadista".

Metla DSS-a

Stožer liste "Metla 2020" je desno pozicionirana Demokratska stranka Srbije (DSS), a na čelu liste je Branislav Ristivojević redovni pofesor Pravnog fakulteta u Novom Sadu. DSS u odlazećem sazivu pokrajinskog parlamenta nije imao nijednog poslanika.

Stranka je poznata po protivljenju autonomiji Vojvodine.

Pročitajte i ovo: Za i protiv autonomije Vojvodine: Borba plakatima i internetom

Koalicija za mir

Iako je nosilac liste Koalicija za mir (Bošnjačka građanska stranka, Stranka Crnogoraca) Čedomir Jovanović, njegova stranka – Liberalno demokratska partija (LDP) se ne spominje kao članica te koalicije.

Prvi na listi je pravnik Dragan Civrić iz Sremske Mitrovice, a među predloženim poslanicima nema članova LDP-a.

Pokrajinska izborna komisija je utvrdila da je reč o koaliciji političkih stranaka nacionalnih manjina.

Pročitajte i ovo: Vojvodina traži rešavanje statusa

Zukorlićeva stranka po prvi put na pokrajinskim izborima

Prvi put na porkajinskim izborima učestvuje i stranka Muamera Zukorlića u koaliciji sa manjinskom makedonskom strankom.

Prema odluci Pokrajinske izborne komisije, ova lista je manjinska, pa se samim tim na nju odnosi takozvani prirodni prag prilikom dodele mandata u Vojvodini. Prvi na listi ove koalicije je Hasan Skorupan, teolog iz Subotice iz Stranke pravde i pomirenja.

Zukorlić je u svojim predizbornim izjavama potencirao da se zalaže za decentralizaciju Srbije što bi, prema njegovom mišljenju, omogućilo ravnomeran razvoj.

Cenzus za ulazak u Skupštinu Vojvodine iznosi tri odsto osvojenih glasova birača, dok status manjinske koalicije znači niži cenzus za ulazak u pokrajinski parlament, odnosno on zavisi od broja birača koji su izašli na izbore i nevažećih listića.

Pročitajte i ovo: Biti ili ne biti Bunjevac u Vojvodini

Jedanaesti izbori po redu

Ovo su jedanaesti pokrajinski izbori od 1992. godine, a od 2000. godine građani Vojvodine su glasali pet puta.

Početkom devedesetih godina u Vojvodini je na snazi bio isključivo većinski izborni sistem, odnosno u drugi krug su išla tri najbolje plasirana kandidata iz prvog izbornog kruga.

Ovo pravilo je promenjeno 2004. godine kada je uveden kombinovani izborni sistem, koji je podrazumevao da se od ukupno 120 poslanika u Skupštini Vojvodine 60 bira po proporcionalnom, a 60 po većinskom sistemu. Ovaj sistem je garantovao da svaka opština u pokrajini ima barem jednog predstavnika u parlamentu.

Pročitajte i ovo: Izbori u Vojvodini ubuduće po proporcionalnom sistemu

Međutim, i to je promenjeno 2014. godine kada je Skupština Vojvodine izglasala da se poslanici novog saziva biraju po proporcionalnom sistemu nalik loklanim i republičkim izborima. Ovu inicijativu je pokrenula LSV, i većinu je dobila uz glasove tadašnje opozicije predvođene SNS.