U vladajućoj koaliciji postignut je sporazum da zakoni koji su uslov za održavanje predsedničkih izbora budu usvojeni do 10. decembra, a da potom predsednički izbori budu raspisani u skladu sa Ustavnim zakonom do 31. decembra, ukoliko ne bude ugrožena teritorijalna celovitost zemlje. Iako u Ministarstvu odbrane tvrde da se radi o dobrim i reformskim zakonima, analitičari na kvalitet tih zakona gledaju različito.
Eksperti ističu da je usvajanje zakona o Vojsci Srbije i o odbrani svakako važno, ali da ne treba očekivati drastične promene, prvenstveno, ne u funkcionisanju vojske.
Međutim, ministar odbrane Dragan Šutanovac tvrdi suprotno. On ističe da je na reformi vojske, do sada, učinjeno mnogo i da takvo mišljenje, kako kaže, ima i Evropska komisija koja je u svom godišnjem izveštaju navela da postoji vidan napredak u civilnoj i demokratskoj kontroli vojske. Šutanovac je rekao da će zakoni o Vojsci Srbije i o odbrani pomoći da se vojska što brže i kvalitetnije transformiše.
Autori zakona o vojsci i odbrani, kažu da je u njih ugrađeno niz novih rešenja značajnih za funkcionisanje oružanih snaga Srbije, kao samostalne države. Vojska Srbije, po tim pravnim aktima, kako tvrde, biće oslobođena svakog ideološkog i stranačkog uticaja, što je u Miloševićevom periodu omogućavalo razne zloupotrebe.
Zoran Dragišić, profesor na Fakultetu za civilnu odbranu, kaže za RSE, da su Zakoni o Vojsci Srbije i o odbrani, dva dobra i moderna zakona:
"Ovi zakoni su, ja mislim, upravo ono što Srbiji treba jer oni stvaraju uslove za reforme i mislim da nema ništa bitno što bi moglo da se prigovori ovim zakonima. Dakle, ukoliko ne bude problema u njihovoj implementaciji siguran sam da će Vojska Srbije vrlo brzo dobiti jedan veoma moderan zakon – mislim da i sistem odbrane može biti uređen na jedan adekvatan način prema Zakonu o odbrani."
Sa druge strane Ðorđe Popović, istraživač u Centru za civilno-vojne odnose, kaže za RSE, da ovi zakoni ne predstavljaju veliki korak unapred, ali da su važni jer se njima otvara put za reforme koje su do sada bile zakočene i onemogućene:
"Pitanje je da li su zakonodavci hteli da se ovim nacrtima nastavi reformski proces dok za neke veće inovacije, kao što su potpuna profesionalizacija, rešavanje problema civilne zaštite, klasifikovanje tajnih podataka, tek treba da se stvore uslovi. Ono što je bitno naglasiti je da prepreke za stvaranje tih uslova ne leže u vojsci već da su oni jedino političke prirode."
Dragišić ističe da predloženi zakoni jasno razgraničavaju uloge koje imaju: parlament, predsednik republike, vlada, ministar odbrane i samo ministratsvo, kao i načelnik generalštaba i uošte koju ulogu ima generalštab:
"Dakle, vojska se postavlja na mesto koje joj pripada u demokratskim uređenim društvima a i u jednom i u drugom zakonu se otvaraju mogućnosti da se vojska reformiše na pravi način – predviđa se da se na jedan bolji i kvalitetniji način reguliše status profesionalnih vojnika čime se otvara mogućnost, donošenjem još nekih zakona koji su važni u toj oblasti, da se vojska profesionalizuje."
U Nacrtu zakona o odbrani ne pominje se zaštita ustavnog poretka, a novinu predstavlja i odredba po kojoj se odbrana može sprovoditi u saradnji s drugim državama, u okviru sistema nacionalne, regionalne i globalne bezbednosti.
Prvi put nakon Drugog svetskog rata, predviđeno je i uvođenje verske službe u vojsci, kako bi se obezbedilo slobodno izražavanje veroispovesti.
Međutim, Ðorđe Popović ističe da pored obezbeđivanja prava na veroispovest vojnim licima, moraju se obezbediti i svi ostali preduslovi za primenu tog prava:
"Na primer, postoje problemi u ishrani vojnika različitih religija koji su prinuđeni da jedu hranu koju im brani vera. Posebno je osetljivo pitanje isticanja verskih simbola, ovaj zakon ga ne reguliše – nije jasno da li će pripadnici vojske moći da ističu verske simbole u okviru primene ovog prava. Takođe nije poznato da li će verski sadržaji biti uneti u neke programe obuke vojske što bi potencijalno moglo da dovede do raslojavanja na osnovu verske pripadnosti."
Veoma značajno pitanje je i to da li Zakon o Vojsci Srbije jasno određuje na koji način će se vršiti civilna i demokratska kontrola vojske.
Ðorđe Popović kaže da je veoma važno da se u sklopu civilne i demokratske kontrole vojska precizno odredi lanac komandovanja, kako civilni tako i vojni:
"Zakon je predvideo da je vrhovni komadant predsednik republike što je dobro jer se pojasnio taj lanac komandovanja – neće više biti nekog kolektivnog tela, vrhovnog saveta odbrane. Međutim, postoji problem što je predsednik republike ne odgovara nikome za komandovanje vojskom, to ne predviđa ni Ustav a ni nacrt zakona. Ono što obezbeđuje da ta kontrola bude i civilna i demokratska sadrže neke odredbe zakona što znači da će vojska biti pod kontrolom Skupštine Srbije i raznih državnih institucija – to zakon propisuje samo je potrebno da se odredbe zakona stvarno i primenjuju."