Piše: Reid Standish
U poslednjem prikazu produbljivanja veza Pekinga i Moskve, kineske i ruske trupe počele su 9. avgusta petodnevne vojne vežbe na severozapadu Kine, piše redakcija Radija Slobodna Evropa na engleskom jeziku.
Više od 10.000 vojnika kineske i ruske vojske u Ningsja Huejskoj autonomnoj oblasti u Kini učestvuje u vežbama Zapad/Interakcija 2021 sa velikim brojem aviona, oružanih sistema i vozila.
Vojne vežbe se održavaju u vreme kada bezbednosna situacija u Evroaziji nastavlja da se menja, s povlačenjem stranih snaga pod vođstvom SAD iz Avganistana, što je dovelo do intenziviranja borbi između talibana i vladinih snaga koje su uzdrmale širi region.
To su četvrte uzastopne vežbe Pekinga i Moskve, ali i prve koje su održane u Kini. Manevri će biti usredsređeni na stabilnost u susednoj centralnoj Aziji dok obe zemlje nastoje da pokažu sve veću saradnju svojih vojski.
"Ove vežbe su prirodni sled snažnijih vojnih veza dve zemlje, ali situacija u Avganistanu dodaje važan novi nivo", rekao je za RSE Žang Sin, vanredni profesor u Centru za ruske studije pri Istočnokineskom normalnom univerzitetu u Šangaju. "Obe strane su zabrinute zbog prelivanja (nestabilnosti) u centralnu Aziju i novih vrsta bezbednosnih izazova koje bi to moglo doneti u region".
Portparol kineskog Ministarstva odbrane Vu Kian rekao je 5. avgusta da je cilj "konsolidacija saradnje" i "održavanje regionalnog mira i bezbednosti" s fokusom na borbu protiv terorizma i uspostavljanje zajedničkog komandnog centra za bolju saradnju u zajedničkom izviđanju, ranim upozorenjima, zajedničkim udarima i elektronskim i informativnim napadima.
Vođeni zajedničkim antagonizmom prema SAD, kao i sličnom strateškom zabrinutošću za centralnu i južnu Aziju, veze Kine i Rusije postale su sve čvršće poslednjih godina.
I Peking i Moskva su pokazali povećanu spremnost da zajedno rešavaju međunarodna pitanja i aktuelne vojne vežbe usredsređene na bezbednost u centralnoj Aziji i Avganistanu poslednji su prikaz ove dinamike koja evoluira.
Ipak, prema Žangu, iako vojne veze nastavljaju da se širi i dve zemlje pronalaze nove načine za saradnju, Kina i Rusija ne idu ka "vojnom savezu u tradicionalnom smislu".
"Ova vrsta vežbi pokazuje pomak ka zatvorenoj ali fleksibilnoj saradnji dve vojske bez ulaženja u potpuni savez", rekao je Žang.
Evolucija veza Pekinga i Moskve
Dok pogoršanje bezbednosne situacije u Avganistanu nastavlja da privlači pažnju političkih i vojnih lidera u Kini i Rusiji i predstavlja mogućnosti za saradnju, veze dve zemlje proširuju se u nekoliko sektora.
Rusko-kineska saradnja ubrzala se 2014. godine pošto je Moskva anektirala Krim, zbog čega se Rusija našla na meti sankcija Zapada.
Od tada, Peking i Moskva beleže učvršćavanje odnosa, uz proširenje trgovinske i visokotehnološke saradnje i sve veću uzajamnu političku podršku, posebno tokom pandemije COVID-19.
Dve strane su u junu obnovile Kinesko-ruski sporazum o dobrosusedstvu i prijateljskoj saradnji, proslavljajući 20 godina od njegovog potpisivanja.
Kineski predsednik Si Đinping razgovara s ruskim predsednikom Vladimirom Putinom putem video konferencije, 28. jun.
U fokusu su takođe vojne veze dve zemlje.
Kineske i ruske snage od 2005. godine redovno izvode zajedničke vežbe u nekom obliku – bilateralno ili preko multilateralne organizacije. Te aktivnosti su proširene i na zajedničke pomorske vežbe.
Počevši od 2018. godine, Peking i Moskva prešli su na vežbe većih razmera, koje naglašavaju obuku komandanata na najvišem nivou za zajednički rad i te godine su zajedničke vežbe u Rusiji izvedene s izraženim publicitetom.
Ipak, uprkos toplijim vojnim i političkim vezama, analitičari kažu da postoje granice u vrsti partnerstva koje Kina i Rusija žele da međusobno uspostave.
Aleksandar Gabujev, viši saradnik u Moskovskom Karnegi centru, rekao je za RSE da nijedna strana ne želi da bude zatvorena u savez u koji bi bili uvučena "u borbu u kojoj drugi nema interesa", ukazujući na razlike u stavovima Kine prema Ukrajini i Rusije prema Tajvanu.
"Oni pokušavaju da se drže dalje od borbi druge strane i umesto toga pronalaze oblasti preklapanja obostranih interesa", rekao je Gabujev. "Kina i Rusija su veoma pragmatične i obe se protive Sjedinjenim Državama, ali obe vide sebe kao velike sile i religiozno su posvećene svojoj strateškoj autonomiji".
Novi konsenzus
Posle aktuelnih jednonedeljnih vežbi, ruska vojska i kineski Narodna oslobodilačka armija će u septembru takođe imati zajedničku obuku na vežbama organizovanim u okviru Šangajske organizacije za saradnju (SCO), evroazijskog bezbednosnog bloka koji predvode Peking i Moskva.
Poput manevara koji su u toku u Kini, vežbe SCO-a takođe će se fokusirati na borbu protiv terorizma.
SOC, u kojem su takođe Indija, Kazahstan, Kirgistan, Pakistan, Tadžikistan i Uzbekistan, postao je sredstvo za povećanje bezbednosnih veza Pekinga širom Evroazije, koje će dalje porasti usled povlačenje američkih trupa iz Avganistana.
Rusija tradicionalno vidi centralnoazijske zemlje Kazahstan, Kirgistan, Tadžikistan, Turkmenistan i Uzbekistan kao deo svoje sfere uticaja, ali je uspon Pekinga kao dominantne ekonomske sile promenio dinamiku u regionu.
Poslednjih godina Kina i Rusija nastoje da uravnoteže svoje interese u centralnoj Aziji između "ruskih vojnih mišića i kineskog novčanika", rekao je za RSE Anton Barbašin, urednički direktor onlajn časopisa Ridl Raša (Riddle Russia).
Međutim, kaže on, taj "konsenzus više nije tako čvrst kao pre jedne decenije" i razvoj situacije u Avganistanu i njeni budući efekti na centralnu Aziju imaće sve veću ulogu u oblikovanju buduće bezbednosne saradnje Kine i Rusije u regionu.
"Možda gledamo početak šire bezbednosne saradnje oko Avganistana između Kine, Rusije i centralnoazijskih država", rekao je Barbašin. "Kako će to napredovati pokazaće da li je SCO prava organizacija sposobna da spreči neizbežne rizike koji dolaze iz Avganistana ili to nije".