Srbija i Rusija u narednih nekoliko dana – do 15. oktobra na više lokacija u Srbiji održavaju vojnu vežbu pod nazivom Bratstvo avijatičara Rusije i Srbije - BARS 2016. To, ali i najave ruske strane o intenziviranju saradnje sa Srbijom, u trenutku zamerki međunarodne zajednice zbog njenog angažmana u Siriji i na Krimu, podgrevaju sumnje u faktičku spoljnopolitičku orijentaciju Srbije.
Tačno dvadeset pilota, pripadnika Vazdušno-kosmičkih snaga Ruske Federacije, svoje kolege iz Srbije obučavaju različitim taktikama letenja na avionima i helikopterima kojima raspolaže Vojska Srbije. U Srbiju su došli bez svoje opreme što je, kako nam je rečeno u Ministarstvu odbrane, bilo ranije planirano.
Ovo je nastavak saradnje započete prošle godine na teritoriji Ruske federacije, a svrha zajedničkih vežbi ratnih vazduhoplovstava je višestruka, rečeno je za RSE u Ministarstvu odbrane Srbije.
Nastavak saradnje započete prošle godine na teritoriji Ruske federacije
“Pre svega, unapređenje sposobnosti i povećanje interoperabilnosti Ratnog vazuhoplovstva i protivvazdušne odbrane za učešće u operacijama u međunarodnom okruženju”, kaže Jovan Krivokapić portparol Ministarstva odbrane.
Dve države intenziviraju saradnju u momentu prilično nesređenog stanja na spoljnopolitičkoj sceni: kritika međunarodne zajednice na račun ruskog angažmana u sirijskom konfliktu, nerešene situacije na istoku Ukrajine nakon ruske aneksije Krima i sankcija Evropske unije i Sjedinjenih Država uvedenih protiv Rusije. Međutim, ta činjenica u Vojsci Srbije nije bila nikakva prepreka, kaže Jovan Krivokapić.
“Kako vežbamo sa Rusima, tako vežbamo i sa zemljama u okviru programa partnerstva za mir. Politika nas ne zanima, zanima nas samo unapređenje operativnih veština i usavršavanje”, decidan je Krivokapić.
Srbija je na samom početku pregovora sa Evropskom unijom i u tom procesu otvorena su ukupno četiri poglavlja. Ono što se od nje, kao buduće članice očekuje, je da uskladi svoju spoljnu i bezbednosnu politiku sa EU.
Međutim, ono što se dešava na terenu ukazuje na i dalje uporne, ali i nespretne pokušaje balansirasnja, primećuje vojni analitičar Aleksandar Radić.
Radić: "Otkazivanje vežbi bio bi gotovo neprijateljski čin prema Rusiji u ovakvim momentima"
“Potpuno je neprihvatljivo očigledno našoj politici da otkaže Rusima održavanje vežbi jer bi to bio jedan negativan – gotovo neprijateljski čin prema Rusiji u ovakvim momentima. S druge strane, mislim da su potpuno svesni kritika koje dolaze sa Zapada. I zbog toga se pokušava pronaći neko srednje rešenje. Zbog, pre svega, kontrole štete u situaciji u kojoj se sada Srbija nalazi. Ono što je tu jako važno je da je dogovor za održavanje vežbi napravljen ranije. Ali politički signali Moskve su verovatno prepoznatljivi Zapadu i mnogo verodostojniji kada je reč o stvarnoj poziciji Srbije”, smatra Radić.
Vojna vežba BARS 2016. deluje kao svojevrstan uvod u intenzivniju saradnju imajući u vidu poslednje najave ruskog ambasadora Aleksandara Čepurina o brojnim sastancima političko - ekonomskih delegacija koje će se narednih nedelja sastajati u Srbiji i Rusiji. U tom kontekstu su i Čepurinove najave o održavanju obimnih vojnih vežbi dve države, pod nazivom Slovensko bratstvo 2016., planiranih početkom novembra ove godine.
“Doći će nekoliko stotina ruskih stručnjaka. Na vežbe su pozvani izaslanici odbrane apsolutno svih zemalja koje su predstavljene ovde. Dva dana će trajati slavlje na koje će biti pozvana i deca. Biće koncert, dakle to su vežbe koje niko ni od koga ne skriva”, poručio je Aleksandar Čepurin.
"Vežbe koje niko ni od koga ne skriva”, poručio Aleksandar Čepurin
Bodo Veber, politički analitičar iz berlinskog Saveta za politiku demokratizacije, ocenjuje za RSE da Srbija ovakvim vidom saradnje, imajući razumevanje za njene tradicionalne veze sa Rusijom, ipak iskazuje atipično ponašanje, koje je u koliziji sa njenim trenutnim statusom u pregovorima sa EU.
“Mislim da ćemo to i dalje gledati. S druge strane i unutar Evropske unije nisu baš sve članice sretne sa tom politikom konfrontacije sa Rusijom. Tako da tu ima nekih osnova da se tu bude malo tolerantan prema Srbiji. Ali to ne unapređuje pretpristupni proces. Doći će se do te tačke kada će pitanje pridruživanja sankcijama Rusiji doći na red. Kako to izgleda sad biće još više nego prethodne godine. Globalna situacija ukazuje da nećemo skoro doći do kraja konflikta između Evropske unije i Rusije i kraja sankcija”, smatra Veber.
Međutim, očiglednu senku na aktuelni momenat Srbije i Rusije baca nejasnoća u vezi sa mogućom posetom ruskog premijera Dmitrija Medvedeva – koju su mediji bliski režimu najavljivali krajem septembra ili početkom oktobra. Od toga međutim još nije bilo ništa, ostala je samo naznaka ruske strane da će se to dogoditi, nekog još uvek, nepoznatog datuma.
Aleksandar Radić u toj činjenici vidi poruku ruskih srpskim vlastima da bi mogle pasti u njihovu nemilost.
“Mislim da u Moskvi postoji mnogo signala koje treba pratiti u njenom ponašanju. Da su prilično nezadovoljni činjenicom da Srbija, s jedne strane, želi da ostvari sliku o tome da ima posebne odnose sa Moskvom. Srpske vlasti se naročito sada trude na talasu rusofilije da grade nacionalizam i podršku za sebe. S druge strane, realnost je da se Srbija približila Zapadu i da su mnogi konkretni potezi koji ostavljaju duboke posledice učinjeni u saradnji sa zapadom, a ne sa Rusijom”, naglašava Radić.
Susret premijera Srbije i Rusije još uvek neizvestan
Međutim, uprkos sve većem prisustvu ruskog uticaja u Srbiji koji je primetan u svim sferama društva, Bodo Veber iz berlinskog Saveta za politiku demokratizacije, ubeđen je da to ni na koji način ne može rezultirati okretanjem i oslanjanjem Srbije na nju.
“Jednostavno, Rusija je daleko. Nema puno da ponudi Srbiji niti zemljama Zapadnog Balkana. Pogotovo na ekonomskom planu što je vezano i politilkči i transportno. Mislim da bi svaka vlada koja bi krenula tim putem sigurno zemlju gurnula u ekonomski i politički haos. Mislim da su sve političke snage u Srbiji toga dosta svesne”, zaključuje Veber.