Vlasti zaziru od NGO umesto da ih prigrle

Peti forum organizacija civilnog društva zapadnog Balkana

“Ne ulazi vlada jedne države u Evropsku uniju, već čitavo njeno društvo” - jedna je od značajnijih poruka sa Petog foruma organizacija civilnog društva zapadnog Balkana, u organizaciji Evropskog ekonomskog i socijalnog komiteta, održanog u Beogradu. Ekonomska nesigurnost prilično je uzdrmala region, a jedan od izlaza je dijalog sa vlastima i veća kohezija građanskih društava na ovom prostoru.

Sukobi u Makedoniji, migracije građana Kosova ili masovni protesti u BiH, veći potresi koji su u poslednje vreme pogodili region – lajtmotivi su teškog života i nemaštine na čijoj je meti priličan broj građana sa ovih prostora.

Stav je to većine učesnika beogradskog foruma civilnog sektora iz Albanije, Bosne i Hercegovine, Makedonije, sa Kosova, Crne Gore i Srbije. Oni kao izlaz nude bolju saradnju sa vlastima svojih država, ali i nevladinog sektora čitavog regiona.

Anisa Subaši je predstavnica Konfederacije sindikata Albanije. Bavi se zaštitom radničkih prava u toj zemlji što, kako kaže, uopšte nije lak posao. Dodatno ga otežava to što je u podelama i sukobima u prošlosti, kako ocenjuje, uludo utrošeno mnogo vremena.

Međutim, iskorak je kaže, u tome što njena organizacija sarađuje sa sindikatima i nevladinim organizacijama kako u Srbiji tako i na Kosovu – a razmena iskustava pomaže u najvažnijem: zaštiti prava radnika i obespravljenih građana.

Anisa Subaši

„Sve države su uključene. Jedino što se za odnose Srbije i Kosova traži političko rešenje na višem nivou. Moramo početi da se poštujemo i prestati sa podelama. Svi se jako trudimo da postanemo članovi EU. Što znači: nema granica, nema podela. Hajde onda da se svi na Zapadnom Balkanu ujedinimo, bez granica. Da se pomažemo ekonomski i u svemu ostalom“, kaže ova mlada aktivistkinja iz Tirane.

U Makedoniji, koja je u dva navrata u kratkom periodu bila u centru pažnje regiona, (oružani sukobi u Kumanovu i politička kriza u zemlju) su posle najave održavanja prevremnih izbora, utihnule političke tenzije oličene u sukobu vlasti i opozicije. Kako je u državi, posle zamajca u evrointegracijama pre desetak godina, sada došlo do tolikog zastoja i velikih tenzija?

Zoran Ilieski iz nevladine organizacije Sega, koja se bavi zaštitom prava i unapređenju položaja mladih, kao jedan od uzroka vidi zapećak u kome su se našli inicijatori i kontrolori reformi u zemlji – pripadnici građanskog društva.

Zoran Ilieski

“Prvo, kod nas vlasti nemaju nikakvu percepciju civilnog društva. Nemaju svest da se mora obezbediti budžet za njegov razvoj. To može uticati na to da civilno društvo nestane zbog nedostatka potpore”, kaže Ilieski.

Na pitanje kako iz te persperktive vidi odnos vlasti, države i civilnog društva Ilieski odgovara:

“Partnerstvo znači pomoć vlastima da odrade reforme što civilno društvo može da pomogne. Dok vlast mora da koriguje sebe da bi krenula pravim putem”, kaže Ilieski.

Deklarativno zalaganje za poštovanje evropskih vrednosti, ali i često odugovlačenje u njihovoj primeni svojevrsni je zaštitni znak vlasti u Beogradu. Mnoštvo je takvih primera, a jedan od očiglednih je prošlogodišnja Parada ponosa održana u Beogradu, posle zabrane prethodne četiri. Manifestaciju je, podseća Goran Miletić jedan od organizatora, obezbeđivalo nekoliko hiljada policajaca.

Njeno održavanje, iako epohalno jer seksualnim manjinama konačno nisu uskraćena osnovna ljudska prava, ipak je bilo puko ispunjavanje forme, a ne suštine, smatra Miletić

Goran Miletić

“Nikog ne zanima suština, već samo ono što u Briselu zovu thick boxes (kućice za štrikliranje). Ali u Evropi nisu ni malo glupi. Znaju da ljudi to ovde ispunjavaju jer je to zahtev i da ne rade na suštini. Bojim se da su se sve države prilično prevarile. Da EU više neće prihvatiti formu u smislu u smislu zakona kao što je to bio slučaj sa Rumunijom, Bugarskom i delimično Hrvatskom. Jako se puno sad insistira na primeni – suštini…. Da ako donesete zakon da se to primenjuje. Naša uloga u tome je da od vlade uporno tražimo da neke stvari promeni”, kaže Goran Miletić.

Do nekakvih pozitivnih koraka i promena konačno je došlo u BiH jer joj bez toga, posle godina tapkanja u mestu, ne bi bila odobrena primena Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa EU. Možda bi se to dogodilo i ranije da su vlasti poslušale savete i upozorenja koja su stizala iz redova građanskog društva, smatra Jan Zlatan Kulenović iz Omladinske informativne agencije BiH koja se bori protiv nezaposlenosti mladih.

Jan Zlatan Kulenović

“Civilni sektor samo smeta. Kada je tu odgovara im da stoji sa strane. Ne kao partner, već resurs koji se, ako ima potrebe, može iskoristiti. Vlada uzima civilni sektor kao nužno zlo, jer eto mora se. Ali to je pogrešna percepcija…… jer umjesto da gledate na potencijalnog partnera koji vam upravo na putu evropskih integracija pomoći vi minimizirate njihovu ulogu ili u krajnjoj liniji ne koristite kao resurs”, zaključuje Jan Zlatan Kulenović jedan od predstavnika nevladinog sektora BiH.