General Vlado Trifunović je nakon 19 godina konačno uspeo da sa sebe skine oreol izdajnika u Srbiji nakon što je tužilaštvo odustalo od gonjenja zbog napuštanja okružene kasarne u Varaždinu. Za one koji su se borili za njegovu rehabilitaciju to je ključna tačka za drugačiji odnos društva u Srbiji prema prošlosti.
General Vlado Trifunović je, kako sam kaže, jedini uspeo da ujedini Srbiju, Hrvatsku i Sloveniju. Kao jedinstven slučaj u istoriji ratovanja, kako barem navode poznavaoci, kome sude tri neprijateljske vojske. Nakon što je Više tužilaštvo u Beogradu odustalo od optužnice protiv generala Trifunovića i četvorice suoptuženih oficira za izdaju zbog predaje opkoljene varaždinske kasarne nadmoćnijim hrvatskim snagama Trifunović nam kaže da očekuje da država završi posao do kraja:
“Drago mi je bilo da su konačno shvatili. Čekao sam 20 godina, ne znam zašto sam toliko čekao. Šta misli ta država koja me toliko maltretirala”, pita se Trifunović.
“Država treba da mi da stan, da mi vrati penziju i isplati zaostatke, isplati odštetu zbog maltretiranja tokom 19 godina, zbog ležanja na robiji, zatim zbog narušavanja mog ugleda kroz sudnice i klevetama u štampi”, kaže Trifunović.
Ostaje presuda u Hrvatskoj i proces u Sloveniji
Skoro dve decenije čekanja obeležene su hotelskom sobom od devet kvadrata, sa više od godinu zatvora, uništenim životom, poniženjem. Njegov advokat Vladimir Đerić kaže da je odustajanje tužilaštva od krivičnog gonjenja najznačajniji korak u rehabilitaciji generala Trifunovića:
“On prema zakonima Republike Srbije ima pravo na naknadu štete zbog neosnovanog krivičnog progona.”
Država Srbija je konačno priznala nevinost Vladi Trifunoviću i njegovim ratnim saborcima iz Varaždinske kasarne, Sretenu Raduškom, Berislavu Popovu, Vladimiru Davidoviću i Milošu Lukiću. Tužilaštvo je, pet meseci nakon što je Vrhovni sud Srbije ukinuo presudu kojom su petorica oficira JNA osuđena na zatvorske kazne zbog izdaje, ocenilo da su njihovi postupci bili izvedeni u krajnjoj nuždi.
Međutim, generala Trifunovića i dalje čeka presuda u Hrvatskoj na petnaestogodišnju robiju zbog navodnih ratnih zločina ali i proces koji je u toku u Sloveniji za zločin protiv civilnog stanovništva. Odbrana se sada nada sličnom scenariju kao u Srbiji. Advokat Vladimir Đerić:
“Mi se nadamo da će i u Hrvatskoj doći do ponovnog otvaranja i preispitivanja tog postupka u jednom novom kontekstu u kome se danas nalazimo i da će hrvatsko pravosuđe zauzeti drugačiji stav o tom slučaju.”
Srbiji trebaju mrtvi heroji
Danas, kada je dočekao priznanje nevinosti u Srbiji, general Trifunović kaže da se ne kaje, da bi uradio to isto kada bi takva situacija bila. Spasio je živote 220 vojnika i 37 oficira predavši opkoljenu kasarnu u Varaždinu znatno jačim hrvatskim snagama uprkos naredbi iz vrha JNA. Od države je dobio kaznu od 11 godina zatvora i epitet izdajnika, novinari su ga nazivali nesuđenim “Generalom mrtvih”.
Vojnici čije je živote sačuvao svedočili su o dešavanjima u Varaždinu i u dokumentarnom filmu „Predstava: izdajnik protiv zločinca“:
Kako su dočekani u Srbiji priseća se i general Trifunović za naš program:
“Rekli su da im ne trebaju živi ljudi, Srbiji su potrebni mrtvi heroji da pozlate istoriju, da se Srbija njima ponosi.”
Zato je odluka tužilaštva za Miljenka Deretu iz Građanskih inicijativa, koji je bio uključen u aktivnosti nevladinog sektora za rehabilitaciju Trifunovića, jedna od ključnih tačaka za drugačiji odnos srpskog društva prema prošlosti:
“To je ono gde se zapravo pokazuje da je sve to zajedno bila jedna politička presuda, a ne presuda zasnovana na činjenicmaa i pravu. Drugo, to znači da se na ovaj način dezavuisala jedna politička presuda, a to bi trebalo da znači onda da je i ta politika na neki način dezavuisana. A to je politika u kojoj je jedan patriotizam, u kome se žrtvuju ljudski životi, bio važniji od politike koja je spašavala nečije živote.”
General Vlado Trifunović je, kako sam kaže, jedini uspeo da ujedini Srbiju, Hrvatsku i Sloveniju. Kao jedinstven slučaj u istoriji ratovanja, kako barem navode poznavaoci, kome sude tri neprijateljske vojske. Nakon što je Više tužilaštvo u Beogradu odustalo od optužnice protiv generala Trifunovića i četvorice suoptuženih oficira za izdaju zbog predaje opkoljene varaždinske kasarne nadmoćnijim hrvatskim snagama Trifunović nam kaže da očekuje da država završi posao do kraja:
“Drago mi je bilo da su konačno shvatili. Čekao sam 20 godina, ne znam zašto sam toliko čekao. Šta misli ta država koja me toliko maltretirala”, pita se Trifunović.
“Država treba da mi da stan, da mi vrati penziju i isplati zaostatke, isplati odštetu zbog maltretiranja tokom 19 godina, zbog ležanja na robiji, zatim zbog narušavanja mog ugleda kroz sudnice i klevetama u štampi”, kaže Trifunović.
Ostaje presuda u Hrvatskoj i proces u Sloveniji
Skoro dve decenije čekanja obeležene su hotelskom sobom od devet kvadrata, sa više od godinu zatvora, uništenim životom, poniženjem. Njegov advokat Vladimir Đerić kaže da je odustajanje tužilaštva od krivičnog gonjenja najznačajniji korak u rehabilitaciji generala Trifunovića:
“On prema zakonima Republike Srbije ima pravo na naknadu štete zbog neosnovanog krivičnog progona.”
Država Srbija je konačno priznala nevinost Vladi Trifunoviću i njegovim ratnim saborcima iz Varaždinske kasarne, Sretenu Raduškom, Berislavu Popovu, Vladimiru Davidoviću i Milošu Lukiću. Tužilaštvo je, pet meseci nakon što je Vrhovni sud Srbije ukinuo presudu kojom su petorica oficira JNA osuđena na zatvorske kazne zbog izdaje, ocenilo da su njihovi postupci bili izvedeni u krajnjoj nuždi.
Međutim, generala Trifunovića i dalje čeka presuda u Hrvatskoj na petnaestogodišnju robiju zbog navodnih ratnih zločina ali i proces koji je u toku u Sloveniji za zločin protiv civilnog stanovništva. Odbrana se sada nada sličnom scenariju kao u Srbiji. Advokat Vladimir Đerić:
“Mi se nadamo da će i u Hrvatskoj doći do ponovnog otvaranja i preispitivanja tog postupka u jednom novom kontekstu u kome se danas nalazimo i da će hrvatsko pravosuđe zauzeti drugačiji stav o tom slučaju.”
Srbiji trebaju mrtvi heroji
Danas, kada je dočekao priznanje nevinosti u Srbiji, general Trifunović kaže da se ne kaje, da bi uradio to isto kada bi takva situacija bila. Spasio je živote 220 vojnika i 37 oficira predavši opkoljenu kasarnu u Varaždinu znatno jačim hrvatskim snagama uprkos naredbi iz vrha JNA. Od države je dobio kaznu od 11 godina zatvora i epitet izdajnika, novinari su ga nazivali nesuđenim “Generalom mrtvih”.
Vojnici čije je živote sačuvao svedočili su o dešavanjima u Varaždinu i u dokumentarnom filmu „Predstava: izdajnik protiv zločinca“:
Kako su dočekani u Srbiji priseća se i general Trifunović za naš program:
“Rekli su da im ne trebaju živi ljudi, Srbiji su potrebni mrtvi heroji da pozlate istoriju, da se Srbija njima ponosi.”
Zato je odluka tužilaštva za Miljenka Deretu iz Građanskih inicijativa, koji je bio uključen u aktivnosti nevladinog sektora za rehabilitaciju Trifunovića, jedna od ključnih tačaka za drugačiji odnos srpskog društva prema prošlosti:
“To je ono gde se zapravo pokazuje da je sve to zajedno bila jedna politička presuda, a ne presuda zasnovana na činjenicmaa i pravu. Drugo, to znači da se na ovaj način dezavuisala jedna politička presuda, a to bi trebalo da znači onda da je i ta politika na neki način dezavuisana. A to je politika u kojoj je jedan patriotizam, u kome se žrtvuju ljudski životi, bio važniji od politike koja je spašavala nečije živote.”